Вести
Wednesday, 02 August 2017 12:14
Епидeмиолошка ситуација грознице Западног Нила на територији сремског округа 01.08.2016.
На основу резултата епидемиолошког надзора над грозницом Западног Нила, у Срему нису регистроване особе оболеле од ове болести.
Подсећамо на основне карактеристике овог обољења:
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор (преносилац) је Culex pipiens, врста комарца одомаћена и код нас, а главни резервоари су разне врсте птица у којима се вирус одржава. Више 80% заражених овим вирусом нема никакве тегобе, а код малог процента заражених симптоми подсећају на симптоме грипа (нагло повишена телесна температура, главобоља, грлобоља, болови у леђима, мишићима, зглобовима, умор, благ пролазни осип, увећање лимфних чворова и сл). Од појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, који захтева хоспитализацију. Након прележане болести често остају последице (секвеле)-умор, губитак памћења, тешкјоће приликом ходања, депресија и сл.
У циљу смањења ризика од заражавања, препоручује се:
Центар за контролу и превенцију болести
Подсећамо на основне карактеристике овог обољења:
Грозница Западног Нила је вирусно обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор (преносилац) је Culex pipiens, врста комарца одомаћена и код нас, а главни резервоари су разне врсте птица у којима се вирус одржава. Више 80% заражених овим вирусом нема никакве тегобе, а код малог процента заражених симптоми подсећају на симптоме грипа (нагло повишена телесна температура, главобоља, грлобоља, болови у леђима, мишићима, зглобовима, умор, благ пролазни осип, увећање лимфних чворова и сл). Од појединих особа долази до настанка асептичног менингитиса или енцефалитиса, који захтева хоспитализацију. Након прележане болести често остају последице (секвеле)-умор, губитак памћења, тешкјоће приликом ходања, депресија и сл.
У циљу смањења ризика од заражавања, препоручује се:
- Примена репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном
- Ношење комотне (не припијене!) одеће која покрива руке и ноге
- Избегавање боравка на отвореном у сумрак и зору када је активност комараца највећа
- Заштитне мреже против комараца на прозорима и вратима стамбених објеката
- Избегавање подручја са великим бројем комараца (шуме и мочваре)
- Исушивањем места са стајаћом водом -уклонити одбачене гуме, празнити редовно воду из саксија са цвећем, мењати редовно воду кућним љубимцима
Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
Thursday, 27 July 2017 10:49
Светска недеља дојења 1–7. август 2017. године „Подржимо дојење” и Национална недеља промоције дојења 2. октобар–9. октобар 2017. године
Светска недеља дојења која се сваке године обележава у више од 170 земаља света како би се повећали знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу у циљу унапређења здравља мајке и детета, ове године обележава се 25. пут. Светска алијанса за подршку дојењу (World Alliance for Breastfeeding Action – WABA) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године акценат је на различитим темама од значаја за дојење. Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1. до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније догађаје или датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 2. до 9. октобра под слоганом „Подржимо дојење”.
Published in
Socijalna medicina
Wednesday, 26 July 2017 10:35
Светски дан борбе против хепатитиса, 28. Јул 2017. године
Од 2010.године Светска здравствена организација (СЗО) је установила 28. јул као дан обележавања борбе против Хепатитис-а. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга-а, који је открио вирус Хепатитис-а Б.
У свету се годишње региструје 1,4 милиона оболелих од хепатитиса А који услед лоше опште хигијене као и недостатка безбедне воде за пиће и лоших хигијенских навика погађа махом најнеразвијеније земље Африке и Југоисточне Азије. Вирусом хепатитиса Б и Ц инфицирано је око 325 милиона људи, Годишње од ових инфекција умре око 1.300.000 људи, што је једнако смртности од ХИВ/АИДСа, туберкулозе и маларије. Хронични хепатитис Б и Ц су главни узроци настанка цирозе и рака јетре и најчешћи разлози за трансплантацију јетре у Европи. Слоган и порука овогодишње кампање Светске здравствене организације и Светског савеза за хепатитис (World Hepatitis Alliance) поводом обележавања Светског дана хепатитиса, 28. 7. је „НЕхеп–Елиминишимо хепатитис! “(“NOhep - Еliminate hepatitis”).
У свету се годишње региструје 1,4 милиона оболелих од хепатитиса А који услед лоше опште хигијене као и недостатка безбедне воде за пиће и лоших хигијенских навика погађа махом најнеразвијеније земље Африке и Југоисточне Азије. Вирусом хепатитиса Б и Ц инфицирано је око 325 милиона људи, Годишње од ових инфекција умре око 1.300.000 људи, што је једнако смртности од ХИВ/АИДСа, туберкулозе и маларије. Хронични хепатитис Б и Ц су главни узроци настанка цирозе и рака јетре и најчешћи разлози за трансплантацију јетре у Европи. Слоган и порука овогодишње кампање Светске здравствене организације и Светског савеза за хепатитис (World Hepatitis Alliance) поводом обележавања Светског дана хепатитиса, 28. 7. је „НЕхеп–Елиминишимо хепатитис! “(“NOhep - Еliminate hepatitis”).
Published in
Epidemiologija
Wednesday, 26 July 2017 10:33
Акција тестирања на ХИВ брзим тестовима у оквиру манифестације Foam fest у Руми
Дана 22 07 2017 гидне , Центар за контролу и превецнију болести ЗЗЈЗ Сресмак Митровица у сарадњи са НВО “Асоцијација Дуга “ и уз подршку ОО Црвеног крста Руам и Дома здравља Рума успешно су спровели акцију бесплатног поверљивог саветовања и тестирања на ХИВ брзим тестовима.
Унутар специјализованог возила посетиоци ове манифестације имали су прилике да на лицу места сазнају свој ХИВ статус и у разговору са стручњацима поставе питања, размене мишљења и реше недоумице. Подсећамо да поред акција на трговима и током манифестација, ХИВ статус можете сазнати у Саветовалишту сваког радног дана 07 и 30 до 14 часова. За тестирање је потребна само добра воља-оно је бесплатно, анонимно и поверљиво.Захваљујемо се свима који су подржали ову акцију.
Центар за контролу и превенцију болести
Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
Tuesday, 18 July 2017 10:00
Препоруке за општу популацију за поступање у току топлог времена
Published in
Epidemiologija
Download attachments:
- Препоруке за општу популацију за поступање у току топлог времена.pdf (1573 Downloads)
- Савети за безбедно уживање на сунцу.pdf (1667 Downloads)
- Савети за добро здравље у условима високих температура.pdf (1596 Downloads)
- Савети за заштиту здравља деце током топлотног таласа.pdf (1584 Downloads)
- Утицај повишене спољне температуре на здравље људи.pdf (1773 Downloads)
- Препоруке купачима за сигурно купање.pdf (1560 Downloads)
- Исхрана у летњем периоду-мали савети.pdf (1688 Downloads)
- Брига о здрављу у летњим месецима.pdf (1582 Downloads)
- Чување намирница.pdf (2473 Downloads)
- Болести које се преносе храном-најчешћа питања.pdf (1674 Downloads)
- Превенција цревних заразних болести.pdf (1675 Downloads)
- Стомачне вирусне инфекције.pdf (1555 Downloads)
- Вирусни хепатитис А.pdf (1818 Downloads)
- Вирусни менингитис.pdf (1908 Downloads)
- Лајмска болест.pdf (1516 Downloads)
- Лептоспироза.pdf (1959 Downloads)
Tuesday, 18 July 2017 09:57
Izаbrаni nајuspеšniјi dеčiјi rаdоvi u окviru liкоvnоg i litеrаrnоg коnкursа „Оsmеhni sе zdrаvо” rаspisаnоg pоvоdоm оbеlеžаvаnjа XXVII Nеdеljе zdrаvljа ustа i zubа
Cеntаr zа prоmоciјu zdrаvljа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” u окviru каmpаnjе XXVII Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа 2017. gоdinе rаspisао је liкоvni i litеrаrni коnкurs zа izbоr nајbоljih litеrаrnih i liкоvnih rаdоvа nа tеmu „Оsmеhni sе zdrаvо”. Коnкurs је nаmеnjеn dеci prеdšкоlsкоg uzrаstа i učеnicimа оsnоvnih šкоlа u Rеpublici Srbiјi. Cilj оvоg коnкursа којi sе trаdiciоnаlnо rаspisuје svаке gоdinе је dа sе pоdstакnе zdrаvstvеnоvаspitni rаd u vrtićimа i оsnоvnim šкоlаmа nа tеmu оrаlnоg zdrаvljа i еduкuјu dеcа о znаčајu i nаčinimа оčuvаnjа zdrаvljа ustа i zubа. Nајbоlji rаdоvi prеzеntоvаni su nа Simpоziјumu zdrаvstvеnоg vаspitаnjа u stоmаtоlоgiјi i bićе коrišćеni zа priprеmu zdrаvstvеnо- prоmоtivnоg mаtеriјаlа u cilju коntinuirаnе prоmоciје zdrаvljа ustа i zubа mеđu оpštоm pоpulаciјоm.
Nа коnкurs su оvе gоdinе uкupnо pristiglа 664 rаdа: оd tоgа 576 liкоvnih rаdоvа (оd čеgа 259 iz prеdšкоlsкih ustаnоvа, 131 оd I dо IV rаzrеdа i 156 оd V dо VIII rаzrеdа оsnоvnih šкоlа) i 88 litеrаrnih rаdоvа (оd čеgа dvа iz prеdšкоlsкih ustаnоvа, 52 оd I dо IV rаzrеdа i 34 оd V dо VIII rаzrеdа оsnоvnih šкоlа). Rаdоvi su pristigli iz 20 окružnih institutа i zаvоdа (76 prеdšкоlsкih ustаnоvа, 110 оsnоvnih šкоlа i 3 spеciјаlizоvаnе ustаnоvе zа rаd sа dеcоm оmеtеnоm u rаzvојu). U окviru svаке каtе-gоriје izаbrаni su nајbоlji rаdоvi. Rаdоvе је оcеnjivао žiri u sаstаvu: Milicа Sаlаšкi, mаst. liкоvnih umеtnоsti, dr Biljаnа Кilibаrdа, šеf Каncеlаriје zа prеvеnciјu pušеnjа, mr sc. Nаdеždа Niкоlić, dr sc. med. Јеlеnа Gudеlj Rакić, nаčеlnicа Cеntrа zа prоmоciјu zdrаvljа i dr Mirјаnа Tоšić, spеc. sоciјаlnе mеdicinе. Žiri је prеglеdао svе pristiglе rаdоvе, nаprаviо sеlекciјu i uži izbоr rаdоvа i pоtоm оdаbrао nајbоljе rаdоvе u šеst каtеgоriја.
Nа коnкurs su оvе gоdinе uкupnо pristiglа 664 rаdа: оd tоgа 576 liкоvnih rаdоvа (оd čеgа 259 iz prеdšкоlsкih ustаnоvа, 131 оd I dо IV rаzrеdа i 156 оd V dо VIII rаzrеdа оsnоvnih šкоlа) i 88 litеrаrnih rаdоvа (оd čеgа dvа iz prеdšкоlsкih ustаnоvа, 52 оd I dо IV rаzrеdа i 34 оd V dо VIII rаzrеdа оsnоvnih šкоlа). Rаdоvi su pristigli iz 20 окružnih institutа i zаvоdа (76 prеdšкоlsкih ustаnоvа, 110 оsnоvnih šкоlа i 3 spеciјаlizоvаnе ustаnоvе zа rаd sа dеcоm оmеtеnоm u rаzvојu). U окviru svаке каtе-gоriје izаbrаni su nајbоlji rаdоvi. Rаdоvе је оcеnjivао žiri u sаstаvu: Milicа Sаlаšкi, mаst. liкоvnih umеtnоsti, dr Biljаnа Кilibаrdа, šеf Каncеlаriје zа prеvеnciјu pušеnjа, mr sc. Nаdеždа Niкоlić, dr sc. med. Јеlеnа Gudеlj Rакić, nаčеlnicа Cеntrа zа prоmоciјu zdrаvljа i dr Mirјаnа Tоšić, spеc. sоciјаlnе mеdicinе. Žiri је prеglеdао svе pristiglе rаdоvе, nаprаviо sеlекciјu i uži izbоr rаdоvа i pоtоm оdаbrао nајbоljе rаdоvе u šеst каtеgоriја.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- Rezultati konkursa 2017.pdf (1923 Downloads)
Monday, 26 June 2017 09:37
26.јуни 2017. Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама
Злоупотреба и последице злоупотребе психоактивних супстанци погађају све друштвене слојеве у свим земљама света. Злоупотреба дрога има негативне последице по здравље и животе људи, подстиче криминал и прети одрживом развоју. Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина УН-а прогласила је 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама као израз одлучности да ојача деловање и сарадњу у борби против злоупотребе и трговине дрогама. Овај дан обележава се широм света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога.
Слоган кампање за 2017. годину је „Прво саслушај” и исти је као и 2016. године надовезујући се на успех постигнут у претходном периоду. Овим слоганом наставља се са указивањем да је најпре саслушати дете или младу особу, први и основни корак који треба учинити како би им се пружила помоћ у њиховом здравом одрастању и безбедном развоју.
Слоган кампање за 2017. годину је „Прво саслушај” и исти је као и 2016. године надовезујући се на успех постигнут у претходном периоду. Овим слоганом наставља се са указивањем да је најпре саслушати дете или младу особу, први и основни корак који треба учинити како би им се пружила помоћ у њиховом здравом одрастању и безбедном развоју.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- Национално истраживање о стиловима живота становништва Србије 2014. године – коришћење психоактивних супстанци и игре на срећу (2108 Downloads)
- Превенција злопупотребе психоактивних супстанци – Питања и одговори (3033 Downloads)
- Превенција злоупотребе психоактивних супстанци – препоруке за младе (1722 Downloads)
- Превенција злоупотребе психоактивних супстанци – водич за радионице са младима (3501 Downloads)
More...
Thursday, 01 June 2017 09:31
Светски дан без дуванског дима
Сремска Митровица - Обележавање 31. маја Светског дана без дувана и ове године протекло је у организацији Завода за јавно здравље Сремска Митровица и партнера. Тема овогодишњег Светског дана без дувана 2017. је: Дуван-претња развоју. Завод за јавно здравље заједно са својим партнерима Црвеним крстом, Средњом медицинском школом “Драгиња Никшић”, Домом здравља и локалном самопуравом је организовао предавање у Медицинској школи и манифестацију на тргу. Како је медијима рекла др Бранка Малбашић из Завода за јавно здравље Сремска Митровица: “Ово смо организовали како бисмо истакли ризик један од већих ризикофактора за погоршање здравтсвеног стања становништва. Током анализе коју Завод за јавно здравље ради смо уочили да, у погледу морталитета односно умирања и морбидитета или обољевања водећу улогу, поред каридио-васкуларних болести, имају и тумори где је најзначајнији управо малигни тумор плућа а одговрни ризикофактор за то је управо пушење. Порука свих партнера у овој акцији је да кажемо НЕ дувану и да тиме заштитимо здравље становништва”. Завод за јавно здравље Сремска Митровица посетио је еминентни стручњак у области борбе против пушења, прим. др Петар Боровић, специјалиста социјалне медицине. „Желимо да људе подстакнемо да нема сврхе угрожавати здравље. Србија још увек јако пуно пуши 37% мушкараца 32% жена. Једно време се број смањивао, на нашу жалост више се не смањује. Прошле године смо имали 6400 оболелих од рака плућа. Да нису пушили то се не би десило. Имали смо 33000 можданих удара због дувана и погрешног начина живота, од тога је неколико хиљада људи млађих од 35 година. 55000 срчаних удара, данас жене све више пуше, некад је то била мушка болест. Рак не расте толико код нас, код расте за 2,5%. Земље које су смањиле потрошњу дувана самњиле су и ризикофакторе.“
Published in
Socijalna medicina



