Светски дан борбе против туберкулозе – 24. март 2026.
„Да! Можемо окончати туберкулозу!“
Светски дан борбе против туберкулозе обележава се сваке године 24. марта и има за циљ подизање јавне свести о туберкулози (ТБ), болести која се може спречити и лечити. Обележава се на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Mycobacterium tuberculosis), узрочника ове болести.
Разлози због којих Европски регион треба да буде забринут због туберкулозе.
И поред дугогодишњег искуства, развијених здравствених система и великог медицинског знања, Европски регион Светске здравствене организације и даље је изложен ризику од глобалне епидемије туберкулозе из више разлога.
Најважнији међу њима су број смртних случајева, оружани сукоби и присилне миграције становништва. Поред тога, појављује се и четврта претња – могуће погоршање глобалне ситуације са туберкулозом услед значајног смањења међународне финансијске помоћи.
Пре свега, туберкулоза и даље одузима велики број живота. Процењује се да је током 2024. године у Европском региону СЗО од ове заразне болести умрло око 19.000 људи, док је више од 200.000 оболело. Иако је у односу на прошлост постигнут огроман напредак, ови подаци су и даље забрињавајући. У 19. веку туберкулоза је однела чак четвртину одраслог становништва Европе. Данас су доступне ефикасне методе откривања и лечења болести, као и ресурси који би могли омогућити адекватну здравствену заштиту свим оболелима. Због тога је велики део ових смртних исхода могао бити спречен.
Други важан фактор који утиче на ширење и тежину туберкулозе јесу ратни сукоби. У Европском региону тренутно су присутна два велика конфликта – у Украјини и Гази – који негативно утичу на здравље великог броја људи. Рат доводи до услова као што су неухрањеност, пренасељеност и поремећаји у функционисању здравственог система, што директно доприноси повећању броја случајева туберкулозе. Историја показује да су током Првог и Другог светског рата управо овакве околности омогућиле брзо ширење ове болести широм Европе.
Трећи значајан фактор представља присилно расељавање становништва и миграције. Различити глобални проблеми, као што су ратови, климатске промене и економске кризе, доводе до све већег кретања људи ка Европи. Данас више људи него икада живи у земљи у којој нису рођени. Само 2024. године у свету је било више од 123 милиона присилно расељених особа. Европски регион СЗО остаје једно од главних одредишта за ове људе, па је процењено да је крајем 2025. године у њему живело више од 20 милиона расељених, укључујући преко пет милиона избеглица из Украјине. Ове околности указују на потребу за доступним и свеобухватним програмима превенције и лечења туберкулозе.
Европски регион СЗО већ сада има један од највећих бројева случајева туберкулозе резистентне на лекове у свету, са око 55.000 регистрованих случајева у 2024. години. Ово указује на то да постојећи напори у борби против болести нису довољни и да је неопходно још више ангажовања како би се обезбедило лечење и подршка свима којима је потребна.
Важно је схватити да туберкулоза није ограничена границама држава. Као и друге болести које се преносе ваздухом, она се може брзо проширити, што је јасно показала и пандемија ковида 19.
Због тога је од кључног значаја да европске земље наставе да подржавају међународну сарадњу у области здравља и хуманитарну помоћ, као и да улажу напоре у сузбијање туберкулозе на свим нивоима – локалном, регионалном и глобалном. У савременом свету локални проблеми лако могу постати глобални, али и обрнуто.
Улагање у борбу против туберкулозе не треба посматрати као добротворни чин, већ као инвестицију у заједничку будућност и глобалну здравствену безбедност. Истраживања и иновације у овој области доносе корист свим здравственим системима широм света. Поред тога, улагања у превенцију и лечење туберкулозе имају значајан економски ефекат – процењује се да сваки уложени долар доноси вишеструку корист друштву.
Република Србија се, као и сваке године, 24. марта 2026. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе.
Према прелиминарним подацима (припрема годишњег извештаја за 2025. годину је у току) у 2025. години у Републици Србији регистровано је 410 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 6,22/100.000 становника. Број оболелих у 2025. години је за 8% мањи у односу на 2024. годину.
Највише узрасно-специфичне нотификационе стопе туберкулозе у 2025. години у Републици Србији регистроване су као и ранијих година у узрасним групама 60 и више година (10,61/100.000) и 70+ година (10,19/100.000). Током 2025. године регистровано је 50% мање случајева оболевања од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2024. годину.
Дистрибуцији оболелих према историји претходних лечења туберкулозе одговара дистрибуцији уназад 10 година – регистровано је 90% новооболелих, док је 10% оболелих било раније лечено.
Дистрибуција оболелих од туберкулозе према полу показује да је број оболелих мушкараца виши него број оболелих жена (251:159 = 1,58:1), као и ранијих година али је разлика у за 39% мања у односу на прошлу годину због већег удела оболелих жена.
Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2025. години имало је 93,2% оболелих. Међу оболелима од плућне туберкулозе, 79% је било бактериолошки потврђено, што је за 3% ниже од претходне године. Бактериолошка потврђеност директном микроскопијом је у 2024. години износила 44,3%, што је мање него претходних година. Процентуални удео случајева потврђених молекуларним методама порастао је у односу на претходну годину и износио је у 2025. години 9,5%. Патохистолошки је било потврђено 11% оболелих, док је клинички дијагностикованих случајева било 8% што је ниже него ранијих година.
Повремено се региструју епидемије у школама и другим установама колективног смештаја.
Нешто више од једне трећине оболелих (35%) дијагностиковано је у стадијуму каверне. Просечно трајање симптома до почетка лечења је у 2025. години било је 46,3 дана.
Од ванплућних локализација, као и ранијих година, и у 2025. години најчешће се региструје ТБ плеуре (35%), док је удео оболелих са туберкулозом екстра торакалних лимфних жлезда мањи за више од 50% (7,3%).
У току 2025. године пријављено је пет особа оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је више него претходних година, док је укупно седам особа (од којих су две дијагностиковане ранијих година) започело лечење мултирезистентне туберкулозе. Регистровано је седам оболелих међу држављанима земаља са високом стопом туберкулозе (Индија, Непал, Пакистан, Кина, Либија, Мали).
Међу оболелима од туберкулозе, у 2025. години регистроване су три особе које живе са ХИВ-ом.
Пријављено је 16 смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,24 на 100.000 становника, нешто нижој од претходне године када је стопа морталитета износила 0,25 на 100.000 становника а пријављено 17 смртних исхода. Међу особама умрлим од туберкулоза доминирале су особе мушког пола (81%), узраста 60+ година (80%).
Графикон 1. Кретање нотификационе стопе ТБ у периоду од 2005. до 2025. године у Републици Србији
Основно о туберкулози
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.
Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.
Латентна туберкулозна инфекција
Један од све већих изазова у контроли ТБ јесте чињеница да може бити без симптома. Ово стање се назива латентна туберкулозна инфекција. Иако се ове особе не осећају болесно, инфекција може постати активна касније ако имуни систем ослаби.
Процењује се да је око четвртине светске популације инфицирано бацилом туберкулозе, а око 5–10% њих развије активну болест туберкулозу током свог живота. Ризик од развоја активне болести након инфекције зависи од неколико фактора, при чему је најважнији имунолошки статус особе. Хемиопрофилакса (превентивно лечење), које се даје особама с највећим ризиком од напредовања инфекције у болест, остаје кључни елемент за постизање глобалних циљева Стратегије за елиминацију туберкулозе као јавно здравственог проблема.
У складу са препорукама Светске здравствене организације (СЗО), препоручује се тестирање и превентивно лечење особа које су под повећаним ризиком од инфекције бацилом туберкулозе и то:
- Особа које живе са ХИВ-ом
- Лица из контакта са оболелим без обзира на ХИВ статус
- Особа које започињу било коју врсту имуносупресивне терапије или које су на дуготрајном лечењу овом врстом терапије (антагонистима ТНФ-α, кортикостероидима, на терапији у оквиру припреме за трансплантацију органа, хематолошку трансплантацију или на терапији после трансплантације)
- Особа оболелих од силикозе, хроничне бубрежне инсуфицијенције, леукемије или других малигних болести
- Особа оболелих од дијабетеса
- Особа које су имале хирушке интервенције (гастректомију или јејуноилеални бy-пасс)
- Потхрањених особа (≤90% идеалне телесне масе)
- Особа које инјектирају дроге
- Особа које живе у колективном смештају
Туберкулоза није само болест плућа
Већина људи повезује туберкулозу са плућима јер је плућна ТБ заразан и најчешћи облик ове болести. Међутим, туберкулоза није ограничена само на плућа. Она може захватити и друге делове тела, укључујући: лимфне чворове, кости и зглобове, бубреге, кичму, мозак.
Ови облици се називају ванплућна туберкулоза и често их је теже дијагностиковати јер симптоми зависе од захваћеног органа.
Зашто је туберкулозу тешко открити?
Туберкулоза остаје скривена претња из више разлога:
- Многи људи дуго немају симптоме
- Латентне инфекције могу постати активне након више година
- Ванплућна ТБ не показује увек типичне знаке
Значај подизања свести
Разумевање туберкулозе је кључно за њено сузбијање. Подизање свести, рано откривање и правилно лечење представљају кључне кораке ка заустављању туберкулозе данас.
Преузето са: www.batut.org.rs
ГДЕ ВОДА ТЕЧЕ ЈЕДНАКОСТ РАСТЕ
Светски Дан вода, 22. март, обележен је у Сремској Митровици заједничком конференцијом за новинаре ЈКП „Водовод“ и Завода за јавно здравље. У складу са овогодишњом темом коју одређује координационо тело УН - „ВОДА И РОД“, о улози и заступљености жена у одлучивању и организацији у вези са здравствено исправном водом за пиће и адекватним санитарним условима пред новинарима су говориле четири изузетне жене којима је питање вода професионално опредељење.
АНИЦА ИЛИБАШИЋ, шефица лабораторије ЈКП „Водовод“ : ЖЕНЕ СУ КАО ВОДА, УВЕК НАЂУ ПУТ
Илибашић је говорила о организацији рада у лабораторији од узорковања (3500 узорака годишње) до микробиолошких и физичко-хемијских анализа, а које се раде за велико подручје с обзиром да је водоводна мрежа дугачка 420km. У дугогодишњој пракси остварена је изузетна сарадња са колегама на терену, Заводом за јавно здравље и другим акредитованим лабораторијама, инспекцијским службама, као и надређенима у предузећу. “Поносна сам на лабораторију која је с временом трансформисана у модерно опремљену лабораторију за испитивање квалитета воде за пиће, са циљем да се што ефикасније одговори захтевима и изазовима у свакодневној пракси. Свесна сам значаја који мој рад има за ширу друштвену заједницу. По квалитету и количини воде спадамо у сам врх у Србији, јер имамо одличну сирову воду, а уз нашу прераду добијамо воду која је безбедна за коришћење. Када добро радите свој посао свеједно је да ли сте мушкарац или жена, чак мислим да је женама лакше. Оне су као вода, увек нађу пут“, закључила је шефица лабораторије.
ВЕСНА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, дипл. инг. геологије у ЈКП „Водовод“: ТИМСКИ РАД, ДОБАР ПЛАН И САРАДЊА СУ КЉУЧНИ
Према речима Владисављевић, која је 10 година била техничка директорка, посебно је био важан њен рад на бројним пројектима – легализацији објеката водоснабдевања који су подразумевали детаљна хидрогеолошка истраживања и израду елабората о резервама подземних вода и зонама санитарне заштите који су упсани у Генерални урбанистички план Града Сремска Митровица. Такође је говорила о капацитетима Водовода који су у функцији јавног водоснабдевања и нагласила да ми спадамо у врло богата налазишта подземне воде. „Пројекте о резервама имамо и за 71 артески бунар/јавне чесме, о којима се води брига у смислу режимских параметара. Према свим показатељима ми имамо веома организован систем водоснабдевања. У томе су од пресудног значаја тимски рад, планирање и сарадња, док се одлуке које доносе заједнички уз уважавање струке. Знам да смо урадили огроман посао, а он се надограђује и даље. „Водовод“ је динамичан систем који мора да буде спреман за превазилажење свакодневних изазова. У томе нам помажу нове технологије – скада систем за ефикасно праћење ситуације на терену и наше правовремено реаговање. Ми морамо чувати нашу воду, штитити је од загађења и борити се очување воде на подручју Срема и Мачве, како би благо које имамо сачували за будуће генерације“, рекла је некадашња техничка директорка.
ЉИЉАНА РИЂОШИЋ, руководитељка РЈ Производња воде у ЈКП „Водовод“: ПРОНАЛАЖЕЊЕ БАЛАНСА ГЛАВНИ ИЗАЗОВ
Риђошић је тек неколико месеци на руководећој позицији, док у „Водоводу“ ради 10 година. За то време успела је да сагледа систем из различитих углова, да научи колико је сваки део важан и да схвати колика је одговорност позиције на којој се сада налази. Радна јединица на чијем је челу традиционални је била руковођена од стране мушкараца, па је то за њу посебан изазов да оправда поверење које јој је дато. „Поред изазова имам и снажан мотив за лични напредак али и за допринос колективу и заједници. Процес производње воде је непрекидан, 24 сата током целе године, захтева моју пуну пажњу и доступност. Одговорна сам за надзор и управљање тим процесима, као и координацијом рада служби. Свесна сам да се од мене очекује активно присуство на терену и спремност да се реагује у сваком тренутку. Руководим тимом који чине претежно мушкарци и верујем да ми то што сам жена помаже да пронађем баланс између захтева управе и потреба и рада тима. Жене су по природи брижне, пажљиве, стрпљиве и те ососбине из приватног живота преносе и на послови план – сталну бригу да све функционише стабилно. Важно је и да охрабримо жене да преузму улогу у управљању водним ресурсима у циљу очувања истих“, поручила је Риђошић.
ИВАНА МАТИЈАШЕВИЋ, в.д.начелнице Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље: ДОБРОМ КОМУНИКАЦИЈОМ ДО РЕШЕЊА
Докторка Матијашевић се на конференцији осврнула на алармантне податке о недоступности хигијенски исправне воде за пиће за близу 2 милијарде људи на планети. Око 1.000 деце млађе од пет година дневно умре због недостатка здраве воде. Здравствено исправна вода за пиће, адекватни санитарни услови, као и добра хигијена имају директан утицај на спречавање заразних болести. Завод за јавно здравље свакодневно ради физико-хемијска и микробиолошка испитивања воде за пиће за подручје Сремског управног округа и то не само из мреже, него и из локалних бунара и домаћинстава. Важна је добра инфраструктура, јер она обезбеђује приступ води за пиће. Вода је основно право сваког човека и представља услов за очување здравља. У том циљу потребно је активности усмерити на очување наших изворишта, издани, река и шума. „ Руководилац сектора сам тек годину дана, али се сви добро познајемо, дуго радимо заједно. Важно је да слушамо једни друге. Када је добра комуникација онда се лакше дође до решења. Више је жена у колективу, али у техничком делу посла мушкарци нам излазе у сусрет. Однос жена-жена може бити компликован, али када имате циљ, добре основе комуникације, ако знате шта треба да урадите онда се и пронађе начин решавања проблема“, сматра др.мед. спец. хигијене Матијашевић.
ШТА О ОВОЈ ТЕМИ КАЖУ ДИРЕКТОРИ?
ПЕТАР САМАРЏИЋ, в.д. директора Завода за јавно здравље: „Вода је од изузетне важности за све аспекте живота, од очувања здравља, преко привреде, до очувања животне средине, зато заслужује нашу пуну пажњу и одговорно коришћење. У Заводу се континуирано прати квалитет не само пијаће воде, већ и базенских, површинских и отпадних вода, са циљем да се обезбеди сигуран и безбедан приступ овом драгоценом ресурсу. Кроз наше анализе и мониторинг доприносимо и заштити здравља становништва и подизању свести о важности очувања воде. Захваљујући стручном тиму Завода, и посвећености целог колектива, који у Заводу чине већином жене, прате се и унапређују стандарди квалитета вода, али се унапређује и квалитет услуга Завода, самим тим и јавно здравље у целини“.
ДРАГАН ДЕСПОТОВИЋ, в.д. директора ЈКП „Водовод“: „Имам добру праксу у раду са женама које су често одговорније у процедурама и спровођењу одлука, него што су то мушкарци. У „Водоводу“ позиционо имамо 9 руководећих места, у шест сектора су жене руководиоци. Веома сам задовољан њиховом односу према раду, комуникацијом коју имамо и стручношћу. Водовод је специфичан систем, живи 365 дана 24 сата и темпо рада је веома захтеван. Ценим и њихове идеје и предлоге по којима видим да су заинтересоване за унапређење система. Радећи са много жена у једној великој референтној лабораторији, а посебно за време короне, схватио сам колико су жене јаке. Њихове могућности су имресивне и задивљујуће поготово у кризним ситуацијама. То искуство ми је дало другачији поглед на рад и жене“.
Истим поводом Завод је отворио врата својих лабораторија малишанима Предшколске установе „Пчелица“, и угостио предшколце из објекта „Маслачак“.
Деца су имала прилику да обиђу лабораторију санитарне хемије и екотоксикологије и сазнају како се испитује и контролише квалитет воде за пиће.
Кроз разговор и занимљиве експерименте, учили су о значају воде и начинима како да је сачувамо.
Кључни аспекти овогодишње теме Светског Дана вода – ВОДА И РОД:
Женско лидерство: Залагање за то да жене имају равноправан глас и улогу у управљању водним ресурсима.
Приступ заснован на правима: Промовисање безбедне воде и санитарних услова као основних људских права која омогућавају родну равноправност.
Решавање неједнакости: Препознавање да криза воде несразмерно погађа жене, утичући на њихову безбедност, здравље и образовање.
Само радом се могу постићи велики и цењени успеси. Они су пример за то!
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је прошле године ликовни и литерарни конкурс на тему правилне исхране, значаја дојења и очувања здравља уста и зуба, а Завод за јавно здравље Сремска Митровица са својим сарадницима је учествовао на овим конкурсима који су намењени ученицима основних школа и предшколцима. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама управо на ове теме. Конкурс није наградног карактера, већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати њихову израду, али је Завод за најуспешније обезбедио награде у виду школског прибора. Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и коришћени за израду здравственоваспитних материјала.
РЕЗУЛТАТИ РЕПУБЛИЧКОГ ЛИКОВНО-ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СВЕТСКЕ НЕДЕЉЕ ДОЈЕЊА 2025.године на тему „Право на храну да има свако-покажи како“ и XXXV НАЦИНАЛНЕ НЕДЕЉЕ ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА под слоганом ,,Чувам своје зубе, поносим се осмехом“:
- СТАША БОЖОВИЋ, ученица II/2 разреда ОШ „Растко Немањић-Свети Сава“, Нова Пазова – III место
- УНА ПРАШТАЛО, ученица III/2 разреда ОШ „Растко Немањић-Свети Сава“, Нова Пазова – III место
- ДУ „Дечија радост“, објекат „Чаролија“, Ириг – у категорији најмлађих учесника – ПОХВАЛА

