Вести
Monday, 26 January 2026 06:50
РАНА ПРЕВЕНЦИЈА СПАШАВА ЖИВОТЕ
Европска недеље превенције карцинома грлића материце обележава се ове године од
19-25. јануара, под слоганом ,,Сачувајте своје здравље".
Тим поводом Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је предавања запосленима у компанији ,,Eaton electric d.o.o" и у Градској управи Града Сремска Митровица, а у
циљу информисања и подизања свести о значају ове теме.
Специјалиста гинекологије др Евица Лазић, начелник Диспанзера за жене Дома здравља Сремска Митровица и специјалиста епидемиологије др Марија Лазаревић, начелник Центра за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Сремска Митровица, истакле су да се овај карцином може спречити али и успешно излечити уколико се открије у раној фази. Предавањима је присуствовао велики број
жена које су изразиле интересовање и врло активно учествовале у дискусији након предавања. Присутнима је током предавања, али и током дискусије, истакнут јавноздравствени значај ове болести, те да се имунизацијом против хуманог папилома вируса у дечјем узрасту (од 9 до 19 година) и скрининг прегледима (редовни гинеколошки прегледи са ПАП тестом) за жене од 25 до 64 године може превенирати карцином грлића материце.
У складу са слоганом ове кампање позивамо вас да сачувате своје здравље и здравље својих најмилијих прегледом код гинеколога и вакцинацијом деце против хуманог папилома вируса.
Мислите о себи и о будућим генерацијама!
Published in
Epidemiologija
Thursday, 22 January 2026 13:31
Хумани папилома вирус као узрочник карцинома грлића материце
Хумани папилома вирус (ХПВ) је један од најчешћих узрочника карцинома грлића материце. Лако се преноси директним контактом са зараженом кожом или слукожом, а вероватноћа стицања инфекције после једног сексуалног односа износи и до 60% .
У односу на онкогени потенцијал ХПВ вирус се дели на:
* високоризичне типове, чија генотипизација (тестирање по типовима вируса) се ради у лабораторији Центра за микробиологију Завода за јавно здравље Сремска Митровица.
* нискоризичне типове, који доводе до бенигних папилома у усној дупљи, коњуктиви, ларигсу, респираторном и аногениталном тракту.
Ток и исход инфекције зависи од ХПВ типа који изазива инфекцију. У највећем броју случајева (70-80%) долази до комплетне елиминације вируса и то најчешће после 12 до 18 месеци од инфекције. Код већине жена и код мушкараца инфекција пролази асимптоматски, док код једног броја инфицираних долази до појаве аногениталних брадавица. Након неколико месеци долази до спонтане регресије промена (нискоризични типови). Ове промене ретко прогредирају у карцином.
Код инфекције изазваних појединим високоризичним типовима од укупног броја инфицираних код 20-30% вирус остаје, перзистира годинама што је предуслов за развој карцинома. Тај перод од инфекције до развоја инвазивног карцинома је у просеку 10-20 година.
Препорука је да се ради скрининг на ХПВ (према СЗО) почевши од 30-те сваких 5-10 година (до 35. и до 45. године, два скрининга). Сваки позитиван резултат сам по себи није доказ преканцерогене лезије. Након позитивног скрининга потребно је употпунити цитологијом (папа тест) и на тај начин открити преканцерогену лезију и спречити развој карцинома грлића материце.
После контакта са ХПВ вирусом имуни одговор у току те природне инфекције је изузетно слаб јер сам вирус се задржава на епителу без продора у крвоток. Стога, превенција ХПВ инфекције, а самим тим и превенција карцинома грлића материце као и других кацинома (орофарингеални, вулварни, вагинални, анални тумор као и тумор пениса) усмерена је ка могућностима ХПВ вакцинације.
Скринингом и вакцинацијом смањујемо учесталост развоја карцинома грлића материце.
У односу на онкогени потенцијал ХПВ вирус се дели на:
* високоризичне типове, чија генотипизација (тестирање по типовима вируса) се ради у лабораторији Центра за микробиологију Завода за јавно здравље Сремска Митровица.
* нискоризичне типове, који доводе до бенигних папилома у усној дупљи, коњуктиви, ларигсу, респираторном и аногениталном тракту.
Ток и исход инфекције зависи од ХПВ типа који изазива инфекцију. У највећем броју случајева (70-80%) долази до комплетне елиминације вируса и то најчешће после 12 до 18 месеци од инфекције. Код већине жена и код мушкараца инфекција пролази асимптоматски, док код једног броја инфицираних долази до појаве аногениталних брадавица. Након неколико месеци долази до спонтане регресије промена (нискоризични типови). Ове промене ретко прогредирају у карцином.
Код инфекције изазваних појединим високоризичним типовима од укупног броја инфицираних код 20-30% вирус остаје, перзистира годинама што је предуслов за развој карцинома. Тај перод од инфекције до развоја инвазивног карцинома је у просеку 10-20 година.
Препорука је да се ради скрининг на ХПВ (према СЗО) почевши од 30-те сваких 5-10 година (до 35. и до 45. године, два скрининга). Сваки позитиван резултат сам по себи није доказ преканцерогене лезије. Након позитивног скрининга потребно је употпунити цитологијом (папа тест) и на тај начин открити преканцерогену лезију и спречити развој карцинома грлића материце.
После контакта са ХПВ вирусом имуни одговор у току те природне инфекције је изузетно слаб јер сам вирус се задржава на епителу без продора у крвоток. Стога, превенција ХПВ инфекције, а самим тим и превенција карцинома грлића материце као и других кацинома (орофарингеални, вулварни, вагинални, анални тумор као и тумор пениса) усмерена је ка могућностима ХПВ вакцинације.
Скринингом и вакцинацијом смањујемо учесталост развоја карцинома грлића материце.
Published in
Mikrobiologija
Tuesday, 20 January 2026 10:19
Европска недеља превенције рака грлића материце 19-25.01. 2026. године „САЧУВАЈТЕ СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ“
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се и ове године у Србији од 19. до 25. јануара. Циљ ове недеље је да се унапреди информисаност и свест грађана о значају превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од 9 до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.
Шта је рак грлића материце?
Рак грлића материце настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се неке ћелије грлића материце промене и почну неконтролисано да се умножавају.
Стање у Србији
Са преко 1100 новооболелих и преко 400 умрлих жена, рак грлића материце други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом.
Шта проузрокује рак грлића материце?
Рак грлића материце је проузрокован неким типовима Хуманог папиломавируса (ХПВ). Генитални ХПВ се углавном преноси сексуалним контактом. ХПВ је веома распрострањен, али већина заражених ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а да често и не зна да је била инфицирана. Међутим, имуни систем неких жена не успева да се ослободи ХПВ-а и ризик за појаву рака грлића материце је тада повећан.
Шта је рано откривање рака грлића материце?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом која дуго траје, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
Како се одвија Папаниколау тест?
У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не обавља у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналне таблете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.
Шта се дешава када дође резултат?
Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали. Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.
Текст и слика преузети (модификовани) са www.batut.org.rs i www.skriningsrbija.rs
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од 9 до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.
Шта је рак грлића материце?
Рак грлића материце настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се неке ћелије грлића материце промене и почну неконтролисано да се умножавају.
Стање у Србији
Са преко 1100 новооболелих и преко 400 умрлих жена, рак грлића материце други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом.
Шта проузрокује рак грлића материце?
Рак грлића материце је проузрокован неким типовима Хуманог папиломавируса (ХПВ). Генитални ХПВ се углавном преноси сексуалним контактом. ХПВ је веома распрострањен, али већина заражених ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а да често и не зна да је била инфицирана. Међутим, имуни систем неких жена не успева да се ослободи ХПВ-а и ризик за појаву рака грлића материце је тада повећан.
Шта је рано откривање рака грлића материце?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом која дуго траје, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
Како се одвија Папаниколау тест?
У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не обавља у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналне таблете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.
Шта се дешава када дође резултат?
Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали. Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.
Текст и слика преузети (модификовани) са www.batut.org.rs i www.skriningsrbija.rs
Published in
Socijalna medicina
|
|
|
