Вести
Thursday, 11 October 2018 12:15
Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2018/2019.
Грип је глобални јавноздравствени проблем, имајући у виду чињеницу да се годишње на северној хемисфери вирусом грипа инфицира више од 100 милиона људи, три до пет милиона оболи од тешке форме болести, а 250–500 хиљада оболелих умре од компликација болести. Због тога је од великог значаја вакцинација против грипа, као најефикаснија специфична мера примарне превенције.
Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је обавезна имунизација лица која су у посебном (повећаном) ризику од тешких форми болести, компликација и смртног исхода.
Ове категорије чине труднице и сва лица старија од шест месеци живота са:
У складу са препорукама СЗО, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере, за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2018/2019. године, у примени је тровалентна вакцина следећег састава:
A/Michigan/45/2015 (H1N1) pdm09-like virus;
A/Singapore/INFIMH-16-0019/2016 (H3N2)-like virus;
B/Colorado/06/2017-like virus (B/Victoria/2/87 lineage).
Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне.
Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, а да се што је најважније спречавају могуће теже компликације, од којих је најчешћа запаљење плућа и смртни исход као последица насталих компликација.
Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупреси-вне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или радиотерапија.
Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.
Вакцинација становништва које припада ризичним групама спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.
Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.Вакцина која ће бити доступна у домовима здравља је инактивисана, сплит вакцина, произвођача Санофи Пастер-а.
Вакцинација ће се спроводити након дистрибуције према плану потреба на вакциналним пунктовима у домовима здравља који су надлежни за спровођење.
Извор Институт за јавно здравље“Др Милан Јовановић Батут“
Центар за контролу и превенцију болести
Правилником о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, предвиђена је обавезна имунизација лица која су у посебном (повећаном) ризику од тешких форми болести, компликација и смртног исхода.
Ове категорије чине труднице и сва лица старија од шест месеци живота са:
- хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
- хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
- metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI> 40),
- bubrežnom disfunkcijom,– hemoglobinopatijom,
- хроничним неуролошким поремећајима,
- имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС)
- функционалном или анатомском аспленијом, и примаоци трансплантата.
У складу са препорукама СЗО, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони на територији северне хемисфере, за које се очекује да могу да изазову како спорадично, тако и епидемијско јављање у популацији у сезони 2018/2019. године, у примени је тровалентна вакцина следећег састава:
A/Michigan/45/2015 (H1N1) pdm09-like virus;
A/Singapore/INFIMH-16-0019/2016 (H3N2)-like virus;
B/Colorado/06/2017-like virus (B/Victoria/2/87 lineage).
Време неопходно за стицање имунитета је 2–3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета варира и износи од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке године/сезоне.
Имајући у виду различиту ефикасност вакцине према узрасним категоријама код којих се апликује, потребно је напоменути да се код вакцинисаних у случају оболевања развија блажа клиничка слика, а да се што је најважније спречавају могуће теже компликације, од којих је најчешћа запаљење плућа и смртни исход као последица насталих компликација.
Изузимајући привремене или трајне контраиндикације, ову вакцину је могуће апликовати већ у узрасту од навршених шест месеци живота. Преосетљивост на јаја, пилеће протеине, неомицин и формалдехид су најчешће контраиндикације код ове вакцине. Имунолошки одговор може бити ослабљен у случају имуносупреси-вне терапије, као што су кортикостероиди, цитотоксични лекови или радиотерапија.
Вакцинација против грипа се спроводи у циљу редуковања оболевања и умирања, као и редуковања преношења вируса грипа у породици, колективу и популацији.
Вакцинација становништва које припада ризичним групама спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације, али и индиректно очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.
Вакцина против грипа је најсигурнији и најбезбеднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.Вакцина која ће бити доступна у домовима здравља је инактивисана, сплит вакцина, произвођача Санофи Пастер-а.
Вакцинација ће се спроводити након дистрибуције према плану потреба на вакциналним пунктовима у домовима здравља који су надлежни за спровођење.
Извор Институт за јавно здравље“Др Милан Јовановић Батут“
Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
Thursday, 11 October 2018 12:13
Епидeмиолошка ситуација грипа на територији сремског округа
На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом број оболелих je на нивоу уобичајеном за ванепидемијски период. У овој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су на нивоу прошлогодишњих. До сада није потврђена инфекција вирусом грипа на територији сремског округа, као ни на територији Војводине.
Подсећамо на опште мере превенције грипа :
Центар за контролу и превенцију болести
Подсећамо на опште мере превенције грипа :
- Правилно одлагање употребљених марамица-након брисања носа не држати марамицу по џеповима, у рукама или у рукаву, већ је одложити у канту за смеће
- Хигијена руку топлом водом и сапуном, нарочито након брисања носа и кијања
- Исхрана богата витаминима и уношење довољно течности у организам
- Редовно проветравање и осунчавање просторија
- Редовно чишћење, усисавање и влажно пребрисавање подова
- Редовно чишћење предмета опште употребе-мобилних телефона, тастатуре компјутера, миша, дечијих играчака (крпене играчке прави у веш машини а пластичне у топлој сапуници)
Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
Monday, 01 October 2018 11:04
Светски дан хране и Октобар – месец правилне исхране „Правилна исхрана – улагање у будућност”
Организација за храну и пољопривреду (ФАО) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године Светски дан хране, 16. октобар обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – улагање у будућност” са фокусом на смањење броја гладних у свету.
После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене.
Кључне чињенице:
Кључне поруке Светског дана хране 2018. године:
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Календару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – улагање у будућност", а биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему унапређења исхране.
После периода пада, учесталост глади у свету поново расте. Према најновијем извештају ФАО, данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, дакле једна на сваких девет особа,а од тога 60% чине жене.
Кључне чињенице:
- Око 80% екстремно сиромашних живи у руралним подручјима. Вецћина њих живи и зависи од пољопривреде.
- Сваке године, глад убија више људи од маларије, туберкулозе и АИДС-а заједно.
- 45% смртности одојчади се односи на потхрањеност. Застој у развоју и даље утиче на 155 милиона деце млађе од пет година, док је истовремено, гојазност деце у порасту у свим регијама.
- 1,9 милијарди људи - више од четвртине светске популације – пате од прекомерне тежине. Од овог броја, 600 милиона је гојазно, а гојазност одраслих су свету убрзано расте.
- 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
- Трошкови потхрањености у светској економији износе 3,5 трилиона долара годишње.
- ФАО процењује да пољопривредна производња мора порасти за око 60% до 2050 године, како би се обезбедила довољна количина хране. Сукоби, екстремни временски догађаји везани за климатске промене и успоравање привреде представљају ризик за овај циљ.
- Велики број гладних широм света, 489 милиона, од којих 75 процената чине деца са застојем у расту и развоју до пет година живота, живе у земљама погођеним ратним сукобима и конфликтима.
- Климатске промене такође утичу на погоршање стања глади у свету.
- Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди еура трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
Кључне поруке Светског дана хране 2018. године:
- Неопходне су хуманитарне акције у циљу прикупљања помоћи ради решавања проблема исхране и хигијене.
- Даље улагање у развој пољопривреде кроз иновативне политике.
- Прилагођавање пољопривредне производње климатским променама и решавање проблема безбедности хране у климатски осетљивим подручјим.
- Стварање услова за одрживи пољопривредни развој како би се обезбедили услови за повратак расељених лица.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Календару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – улагање у будућност", а биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему унапређења исхране.
Published in
Socijalna medicina
|
|
|
