Вести
Wednesday, 27 February 2019 11:59
28. фебруар, Међународни дан ретких болести
На иницијативу Европске асоцијације удружења оболелих од ретких болести (www.еурордис.орг), дванаесту годину за редом, последњег дана фебруара, обележава се Међународни дан ретких болести.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Према препорукама Европске комисије, ретка болест се дефинише као болест која се јавља код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету има од 6000 до 8000 различитих ретких болести. У Европској унији 6–8% популације има ретку болест. По тој процени, у Србији око 450.000 особа живи са неком ретком болешћу. Ове болести су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових породица.
Циљ кампање је да се шира јавност упозна са проблемима са којима се срећу оболели од ретких болести и њихове породице. Укључивање шире друштвене заједнице може помоћи да ова велика група пацијената изађе из изолације. Обележавање дана ретких болести део је глобалног позива доносиоцима одлука, здравственим радницима, фармацеутским компанијама, истраживачима да ефикасније координишу све аспекте бриге за особе које живе са ретком болешћу. Неопходно је да се оболели од ретких болести препознају као приоритет политике јавног здравља на националном и међународном нивоу. На тај начин могућ је већи број истраживања о ретким болестима и развој лекова сирочића (орпхан другс).
Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите ради достизања квалитетијег мултидисциплинарног приступа како би се пацијенти и њихове породице лакше носили са изазовима које ове дијагнозе носе. Потребно је бригу о особама са ретким болестима превести из искључиво медицинског домена и обезбедити им подршку у систему социјалне заштите на локалном и националном нивоу. Често се оболели срећу са стигматизацијом, изолацијом и дискриминацијом. Квалитет живота особа са ретким болестима и њихових породица не зависи само од тежине болести и доступности лечења већ и од адекватне психосоцијалне и шире друштвене подршке.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Према препорукама Европске комисије, ретка болест се дефинише као болест која се јавља код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету има од 6000 до 8000 различитих ретких болести. У Европској унији 6–8% популације има ретку болест. По тој процени, у Србији око 450.000 особа живи са неком ретком болешћу. Ове болести су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових породица.
Циљ кампање је да се шира јавност упозна са проблемима са којима се срећу оболели од ретких болести и њихове породице. Укључивање шире друштвене заједнице може помоћи да ова велика група пацијената изађе из изолације. Обележавање дана ретких болести део је глобалног позива доносиоцима одлука, здравственим радницима, фармацеутским компанијама, истраживачима да ефикасније координишу све аспекте бриге за особе које живе са ретком болешћу. Неопходно је да се оболели од ретких болести препознају као приоритет политике јавног здравља на националном и међународном нивоу. На тај начин могућ је већи број истраживања о ретким болестима и развој лекова сирочића (орпхан другс).
Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите ради достизања квалитетијег мултидисциплинарног приступа како би се пацијенти и њихове породице лакше носили са изазовима које ове дијагнозе носе. Потребно је бригу о особама са ретким болестима превести из искључиво медицинског домена и обезбедити им подршку у систему социјалне заштите на локалном и националном нивоу. Често се оболели срећу са стигматизацијом, изолацијом и дискриминацијом. Квалитет живота особа са ретким болестима и њихових породица не зависи само од тежине болести и доступности лечења већ и од адекватне психосоцијалне и шире друштвене подршке.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- DANI-RETKIH-BOLESTI.doc (1435 Downloads)
Tuesday, 26 February 2019 09:22
Март – месец борбе против рака: превенција малигних тумора
Oболевање и умирање од рака у свету и Србији
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- Prevencija raka.pdf (1508 Downloads)
- Preventivni pregledi liflet.pdf (1424 Downloads)
- prevencija malignih bolesti 1 agitka.jpg. (1609 Downloads)
- prevencija malignih bolesti 2 agitka.pdf (1609 Downloads)
Wednesday, 20 February 2019 11:41
Епидeмиолошка ситуација грипа на територији сремског округа
На основу резултата епидемиолошког надзора над грипом и акутних респираторних инфекција, интензитет активности вируса грипа је испод средњег прага на територији округа. У прошлој недељи надзора над грипом, регистроване стопе обољења сличних грипу и акутних респираторних инфекција су у благом паду у односу на претходну недељу. Вирусолошким испитивањем у великој већини потврђених узорака назофарингеалног бриса тестираних пацијената са сумњом на грип са територије округа је потврђена инфекција вирусом грипа типа А(H1N1)pdm09, а присутан је и вирус А H3.
. Центар за контролу и превенцију болести
. Центар за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
|
|
|
