Вести
Wednesday, 09 October 2019 11:49
ГРИП И ПРЕВЕНЦИЈА ГРИПА
Питања и одговори
Шта изазива грип?
Грип је најучесталија болест органа за дисање код људи. Изазива га вирус грипа, типови А и Б. Тип А узрокује болест у свим узрасним групама са различитом тежином клиничке слике. Одговоран је за појаву епидемија и пандемија. Тип Б доводи до оболевања у млађем узрасту, углавном са блажом клиничком сликом. Два антигена у вирусу типа А склона су изменама и мутацијама, посебно са вирусима грипа који циркулишу у популацији птица и сисара, доводећи до стварања нових подтипова за осетљиву популацију људи. Таква последња велика измена се десила 2009. године у пандемији AH1N1.
Како се грип преноси?
Вирус грипа се преноси са заражене на осетљиву особу капљичним путем, директним контактом и индиректним контактом преко свеже контаминираних предмета с обзиром да може сатима да преживи у спољашњој средини, посебно у условима ниске температуре и ниске влажности.
Колико времена након излагања вирусу долази до развоја симптома, односно колико је време инкубације?
До развоја симптома долази најчешће након два дана од излагања вирусу, односно период инкубације може да варира у распону 1–4 дана.
Који су симптоми грипа?
Шта изазива грип?
Грип је најучесталија болест органа за дисање код људи. Изазива га вирус грипа, типови А и Б. Тип А узрокује болест у свим узрасним групама са различитом тежином клиничке слике. Одговоран је за појаву епидемија и пандемија. Тип Б доводи до оболевања у млађем узрасту, углавном са блажом клиничком сликом. Два антигена у вирусу типа А склона су изменама и мутацијама, посебно са вирусима грипа који циркулишу у популацији птица и сисара, доводећи до стварања нових подтипова за осетљиву популацију људи. Таква последња велика измена се десила 2009. године у пандемији AH1N1.
Како се грип преноси?
Вирус грипа се преноси са заражене на осетљиву особу капљичним путем, директним контактом и индиректним контактом преко свеже контаминираних предмета с обзиром да може сатима да преживи у спољашњој средини, посебно у условима ниске температуре и ниске влажности.
Колико времена након излагања вирусу долази до развоја симптома, односно колико је време инкубације?
До развоја симптома долази најчешће након два дана од излагања вирусу, односно период инкубације може да варира у распону 1–4 дана.
Који су симптоми грипа?
Published in
Epidemiologija
Download attachments:
- grip.pdf (1613 Downloads)
Monday, 07 October 2019 12:01
Одржана манифестација „Дај педалу раку”
Протеклог викенда, на Тргу Ћире Милекића у Сремској Митровици, поводом међународног месеца борбе против рака дојке, одржана је манифестација „Дај педалу раку” која је организована у још 22 града у Србији.
Циљ манифестације је подизање свести целе друштвене заједнице, а посебно жена о значају превентивних и редовних прегледа дојки, раног дијагностиковања и лечења болести, као и промовисању здравих стилова живота нарочито спорта, стављајући акценат на бициклизам који је идеалан како у превенцији тако и у рехабилитацији после операције рака дојке.
Манифестација је подразумевала симболичну вожњу бициклом од центра града до градске плаже, а активно учешће у вожњи су узели представници удружења, спортских клубова, локалне самоуправе, као и здравствених установа и институција.
Рак дојке је да подсетимо, најчешћи малигни тумор и један од водећих узрока превремене смртности жена у Србији и излечив у 90% ако се открије на време. Последњих деценија бележи се константан пораст броја оболелих, а један од највећих проблема је касно откривање и дијагностика рака, најчешће у одмаклој фази болести.
Према званичним подацима Европског регистра за рак наша земља се налази на другом месту по броју смртних случајева од ове врсте карцинома. Годишње од рака дојке, умре 1600 жена.
Циљ манифестације је подизање свести целе друштвене заједнице, а посебно жена о значају превентивних и редовних прегледа дојки, раног дијагностиковања и лечења болести, као и промовисању здравих стилова живота нарочито спорта, стављајући акценат на бициклизам који је идеалан како у превенцији тако и у рехабилитацији после операције рака дојке.
Манифестација је подразумевала симболичну вожњу бициклом од центра града до градске плаже, а активно учешће у вожњи су узели представници удружења, спортских клубова, локалне самоуправе, као и здравствених установа и институција.
Рак дојке је да подсетимо, најчешћи малигни тумор и један од водећих узрока превремене смртности жена у Србији и излечив у 90% ако се открије на време. Последњих деценија бележи се константан пораст броја оболелих, а један од највећих проблема је касно откривање и дијагностика рака, најчешће у одмаклој фази болести.
Према званичним подацима Европског регистра за рак наша земља се налази на другом месту по броју смртних случајева од ове врсте карцинома. Годишње од рака дојке, умре 1600 жена.
Published in
Socijalna medicina
Monday, 30 September 2019 10:55
СВЕТСKИ ДАН ХРАНЕ, 16. ОKТОБАР ОKТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ
„ПРАВИЛНА ИСХРАНА – ДОСТУПНА И ПРИСТУПАЧНА СВИМА.
ЗА СВЕТ БЕЗ ГЛАДИ”
Организација за храну и пољопривреду (FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. oктобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.
Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају FAO данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене...
Организација за храну и пољопривреду (FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. oктобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.
Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају FAO данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене...
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- Svetski dan hrane.doc (1517 Downloads)
- Svetski dan hrane.pdf (1671 Downloads)
- konkurs_pravilna ishrana 2019.docx (1550 Downloads)
- konkurs_pravilna ishrana 2019,.pdf (1586 Downloads)
|
|
|
