Обележавање Светског дана хигијене руку – 5. мај 2026. Кампања: "Сачувајте животе – оперите своје руке"
Србија се укључила у овај програм СЗО 2008. године организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом „Чисте руке – безбедне руке“.
У 2026. години обележава се 18 година ове кампање, уз слоган „Акција спасава животе“, којим се наглашава потреба за обновљеним и појачаним деловањем свих који учествују у пружању здравствене заштите. Здравствене установе се позивају да преузму доступне промотивне материјале, планирају њихове начине примене и активно укључе здравствене раднике у спровођење активности у кампањи. Посебно се препоручује да се кроз комуникацију са здравственим радницима додатно промовише значај хигијене руку и да се подстакне примена мера превенције и контроле инфекција у свакодневној пракси.
Значајан део инфекција повезаних са здравственом заштитом, односно болничких инфекција, може се спречити правилном и правовременом хигијеном руку, као и доследном применом мера ПСИ. Болничке инфекције представљају стални ризик за пацијенте у свим здравственим установама, доприносе развоју антимикробне резистенције, повећавају смртност и морбидитет, продужавају трајање хоспитализације и генеришу додатне трошкове здравственог система. Њихов утицај се огледа и у значајном оптерећењу за пацијенте, породице и здравствене раднике, као и у отежаном остваривању циљева квалитетне и безбедне здравствене заштите.
Ефикасна примена хигијене руку и мера превенције и сузбијања инфекција може бити отежана услед неадекватних услова у здравственим установама, укључујући недостатак чисте воде, санитације, адекватног управљања медицинским отпадом и општих хигијенских стандарда (Програм СЗО: Water, sanitation and hygiene – WASH). Ови фактори утичу не само на безбедност пацијената и здравствених радника, већ и на достојанство и једнак приступ здравственој заштити.
У складу са глобалним препорукама СЗО, здравствене установе треба да промовишу хигијену руку засновану на доказима, укључујући примену концепта „Мојих 5 тренутака за хигијену руку“ и правилне технике хигијене руку. Такође се препоручује укључивање хигијене руку у националне и институционалне планове превенције и сузбијања инфекција, у складу са Глобалним акционим планом и оквиром за праћење, као и континуирано праћење придржавања хигијене руку уз обезбеђивање повратних информација здравственим радницима, што Србија већ годинама чини.
Посебан фокус у 2026. години ставља се на имплементацију глобалних ПСИ стратегија и постизање кључних индикатора до 2030. године. Један од приоритетних циљева је успостављање система праћења придржавања хигијене руку и редовног извештавања, у току 2026. године.
Здравствене установе се подстичу да активно учествују у кампањи организовањем локалних активности, коришћењем доступних СЗО материјала, учешћем у едукативним вебинарима и разменом искустава и примера добре праксе
. Позивамо све здравствене раднике и установе да се придруже обележавању Светског дана хигијене руку 5. маја 2026. године и допринесу унапређењу безбедности пацијената и здравствених радника кроз доследну примену хигијене руку и мера превенције и сузбијања инфекција.
„Наша снага, наша планета“
Сваке године 22. априла обележава се Дан планете Земље с циљем повећања свести о важности очувања наше планете, као и о последицама прекомерног коришћења природних ресурса, загађења ваздуха, земљишта и воде, губитку биолошке разноликости, климатским променама.
Први пут је обележен 1970. године, након еколошке катастрофе изливања нафте у Калифорнији, а 2009. године 22. април проглашен је међународним Даном планете Земље.
Прикључи се обележавању Дана планете Земље и допринеси заштити животне средине:
1. Шетња или вожња бициклом
- Одабери ходање или вожњу бициклом уместо кориштења аутомобила
- Ходање доприноси очувању физичког и менталног здравља, побољшава расположење и смањује стрес
- Одабиром ходања уместо аутомобила смањује се емисија угљен диоксида, штеди се енергија и гориво, смањују се саобраћајне гужве и бука
2. Одвајање отпада
Одвајањем отпада односно рециклирањем смањују се количине отпада на депонијама и потреба за коришћењем природних ресурса.
3. Коришћење вишекратних кеса
- Пластичне кесе чине велик део отпада. У свету се годишње употреби преко 5 милијарди једнократних пластичних врећица!
- Обично се користе краће од 25 минута, а за разградњу једне врећице потребно је око 100 до 500 година
- Пластичне врећице се прво разграђују на мање делове, затим у пластичну прашину, која контаминира земљиште и завршава у храни и води
4. Садња биљака
- Биљке су кључне за одржавање еколошке равнотеже. За њих се каже да су плућа Земље: кроз фотосинтезу производе кисеоник и апсорбују угљен диоксид и тиме директно ублажавају климатске промене
- Корење биљака спречава ерозију тла, а дрвеће помаже у смањењу ризика од поплава упијањем воде
- Цвеће је важно за опрашиваче, посебно пчеле
- Биљке су важне и за ублажавање температуре: стабла стварају хлад и смањују ефекте загрејаних урбаних средина
НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПИ 19– 25.04.2026. ГОДИНЕ
Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом.
Ова двадесетпрва по реду Недеља имунизације обележава се под слоганом „За сваку генерацију – вакцине делују“ како би се промовисала свест о улози коју имунизација има у превенцији болести и заштити живота, са акцентом на неопходност високог обухвата имунизацијом у свакој заједници, како би се спречило епидемијско јављање сада, али и у будућности. Одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести као што су дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце. Процењује се да се имунизацијом сачува четири милиона живота годишње. Сваке године се региструју два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота. Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе, а број оболелих од малих богиња, рубеле, туберкулозе, великог кашља, тетануса и дифтерије је значајно опао.
*Више од 200 година вакцине штите генерације људи.
*Вакцине су спасиле више од 150 милиона живота у последњих 50 година, a то значи 6 спасених живота сваког минута, сваког дана, током више од пет деценија.
*Вакцине штите људе у сваком животном добу. Данас вакцине штите људе током целог живота – од детињства до старости – од више од 30 инфекција и озбиљних болести.
*Заједно можемо створити свет у коме деца не умиру од болести које се могу спречити, где су млади заштићени од болести које угрожавају њихову будућност, а старије генерације живе дуже и квалитетније. Победа над болестима је могућа.
Центар за превенцију и контролу болести ЗЗЈЗ Сремска Митровица, у сарадњи са Координаторима за имунизацију седам домова здравља Сремског округа и ове године, као и претходних, тимским активностима – ревизијом вакциналних картона, додатном имунизацијом невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица и допунском имунизацијом пропуштених прилика обележиће 21. по реду Европску недељу имунизације.
Извор текста (измењен) и фотографије:
www.batut.org.rs

