Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу унапређења информисаности целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности за очување и унапређење здравља, 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активност.

Овај важан датум се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Кретањем до здравља”, ради указивања на значај физичке активности као једне од кључних активности за унапређење здравља. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.

Физичка неактивност један од водећих фактора ризика на глобалном нивоу. Недовољна физичка активност повећава ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, малигних болести и превремене смрти. Према подацима Светске здравствене организације 31% одраслих у свету је физички неактивно.

На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. Посебно забрињава овај тренд смањеног кретања код деце и младих, што дугорочно утиче на здравље популације.

У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.

Зашто је важно да будемо активни?

Редовна физичка активност један је од кључних фактора у очувању здравља. Она доприноси смањењу ризика од бројних болести, јача ментално здравље и позитивно утиче на свакодневно функционисање. Активни људи имају више енергије, бољу концентрацију и већу продуктивност. Поред тога, физичка активност помаже у одржавању оптималне телесне масе и значајно доприноси дужем, квалитетнијем и испуњенијем животу.

Шта можете да учините да повећате физичку активност у 10 корака?

– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали 20-так минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал...).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.

Међународни дан физичке активности, подсећа нас да је кретање доступно свима без обзира на узраст, кондицију или свакодневне обавезе. Физичка активност није само ствар избора, већ важан предуслов за очување и унапређење здравља. Охрабрујућа је чињеница да за њене бенефите није потребно много већ и умерена активност, као што је свакодневна шетња у трајању од 30 минута, може значајно допринети бољем физичком и менталном стању. Кључ лежи у континуитету и усвајању здравих навика које постају део свакодневног живота.

Извори:
1. World Health Organization. Global status report on physical activity 2022. Geneva: World Health Organization; 2022.
2. www.batut.org.rs/download/aktuelno/fizicka%20aktivnost.pdf

Преузето са: www.batut.org.rs