Хумани папилома вирус као узрочник карцинома грлића материце
У односу на онкогени потенцијал ХПВ вирус се дели на:
* високоризичне типове, чија генотипизација (тестирање по типовима вируса) се ради у лабораторији Центра за микробиологију Завода за јавно здравље Сремска Митровица.
* нискоризичне типове, који доводе до бенигних папилома у усној дупљи, коњуктиви, ларигсу, респираторном и аногениталном тракту.
Ток и исход инфекције зависи од ХПВ типа који изазива инфекцију. У највећем броју случајева (70-80%) долази до комплетне елиминације вируса и то најчешће после 12 до 18 месеци од инфекције. Код већине жена и код мушкараца инфекција пролази асимптоматски, док код једног броја инфицираних долази до појаве аногениталних брадавица. Након неколико месеци долази до спонтане регресије промена (нискоризични типови). Ове промене ретко прогредирају у карцином.
Код инфекције изазваних појединим високоризичним типовима од укупног броја инфицираних код 20-30% вирус остаје, перзистира годинама што је предуслов за развој карцинома. Тај перод од инфекције до развоја инвазивног карцинома је у просеку 10-20 година.
Препорука је да се ради скрининг на ХПВ (према СЗО) почевши од 30-те сваких 5-10 година (до 35. и до 45. године, два скрининга). Сваки позитиван резултат сам по себи није доказ преканцерогене лезије. Након позитивног скрининга потребно је употпунити цитологијом (папа тест) и на тај начин открити преканцерогену лезију и спречити развој карцинома грлића материце.
После контакта са ХПВ вирусом имуни одговор у току те природне инфекције је изузетно слаб јер сам вирус се задржава на епителу без продора у крвоток. Стога, превенција ХПВ инфекције, а самим тим и превенција карцинома грлића материце као и других кацинома (орофарингеални, вулварни, вагинални, анални тумор као и тумор пениса) усмерена је ка могућностима ХПВ вакцинације.
Скринингом и вакцинацијом смањујемо учесталост развоја карцинома грлића материце.
Европска недеља превенције рака грлића материце 19-25.01. 2026. године „САЧУВАЈТЕ СВОЈЕ ЗДРАВЉЕ“
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од 9 до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.
Шта је рак грлића материце?
Рак грлића материце настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се неке ћелије грлића материце промене и почну неконтролисано да се умножавају.
Стање у Србији
Са преко 1100 новооболелих и преко 400 умрлих жена, рак грлића материце други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом.
Шта проузрокује рак грлића материце?
Рак грлића материце је проузрокован неким типовима Хуманог папиломавируса (ХПВ). Генитални ХПВ се углавном преноси сексуалним контактом. ХПВ је веома распрострањен, али већина заражених ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а да често и не зна да је била инфицирана. Међутим, имуни систем неких жена не успева да се ослободи ХПВ-а и ризик за појаву рака грлића материце је тада повећан.
Шта је рано откривање рака грлића материце?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом која дуго траје, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
Како се одвија Папаниколау тест?
У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не обавља у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналне таблете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.
Шта се дешава када дође резултат?
Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали. Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.
Текст и слика преузети (модификовани) са www.batut.org.rs i www.skriningsrbija.rs
70 ГОДИНА НА СТРАЖИ ЗДРАВЉА
Ове године, Завод за јавно здравље Сремска Митровица обележава један посебан тренутак у својој историји – 70 година рада, раста и тихе борбе за очување здравља становништва, a тим поводом Завод је издао публикацију „70 година на стражи здравља“. Публикација није само подсећање на дугу традицију наше установе, већ и сведочанство о седам деценија преданости, стручности и одговорности које су генерације наших запослених уградиле у темеље јавног здравља нашег округа. У месецима пред нама, путем медија и друштвених мрежа, објављиваће се делови ове публикације у циљу представљања рада Завода кроз историју, сваког његовог Центра и службе, са посебним освртом на кризне ситуације.
Од свог оснивања 1955. године, Завод је пролазио кроз различите друштвене, организационе и здравствене изазове, али је наша основна мисија остала непромењена: очување, унапређење и заштита здравља становништва. Током ових седам деценија развијали смо лабораторијске и дијагностичке капацитете, уводили савремене методе рада, јачали тимове стручњака и спроводили едукације и бројне програме превенције и унапређења здравствене безбедности.
Историја Завода је уједно и историја реаговања на сложене ситуације које су захтевале висок ниво стручности, организације и одговорности. Наши тимови су били међу првима на терену у време великих поплава 2014. године, обезбеђујући контролу квалитета воде, процену ризика и хигијенско-епидемиолошки надзор. У миграционој кризи, свакодневно смо обезбеђивали санитарне услове, вакцинацију и здравствену заштиту за велики број људи у транзиту. Посебно место у нашој историји заузима период пандемије COVID-19, током које су наши запослени, са изузетном професионалношћу и пожртвованошћу, спроводили епидемиолошки надзор, тестирање, вакцинацију и континуирано информисање јавности.
У свим тим околностима, наши стручњаци показали су да систем јавног здравља почива на знању, дисциплини и дубокој свести о одговорности коју носи лекарски позив. Зато овај јубилеј није само свечани тренутак, већ и израз захвалности свима који су у претходних 70 година својим радом допринели да Завод постане и остане темељ стабилности и безбедности здравља заједнице.
Док обележавамо овај значајан јубилеј, сагледавамо и изазове будућности који су пред нама — од раста хроничних незаразних болести, преко утицаја животне средине на здравље, до брзих промена које носи савремено доба. Наш задатак је да наставимо да унапређујемо стручни рад, развијамо савремене методологије, уводимо нове стандарде и јачамо капацитете који ће омогућити да одговорно и ефикасно штитимо здравље становништва.
Искрено захваљујем свим садашњим и бившим запосленима, нашем оснивачу АП Војводина, партнерским институцијама, локалним самоуправама Срема, здравственим установама и свим грађанима који нам годинама указују поверење и подршку. Без ваше сарадње, овај значајан јубилеј не би био могућ.
Уверен сам да ће Завод за јавно здравље Сремска Митровица и у деценијама које долазе остати „на стражи здравља“, као поуздан ослонац јавног здравља и гарант безбедности за све становнике нашег округа.
Боже здравља!
Петар Самарџић
в.д. директора
|
|
|
