Значај превенције и ране дијагностике малигних тумора
Рак представља један од водећих јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању. Март месец је посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, важности превенције и улози организованог скрининга у раном откривању болести.
Тим поводом, претходних дана, Завод за јавно здравље и Дом здравља Сремска Митровица спроводили су превентивне прегледе у 5 месних заједница на територији града, где су суграђани имали прилику да провере висину артеријског притиска, ниво шећера у крви, антропометријска мерења, а подељен је и штампани здравствено васпитни материјал на тему значаја превентивних прегледа.
Када се открије на време, рак је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи. Свесност о важности редовних прегледа и правовремене дијагнозе може спасити многе животе, а заједничким напорима друштва и здравствених институција може се значајно смањити број оболелих и преминулих особа од рака у Србији.
У Србији је током 2024. године од свих малигних тумора оболело преко 41 000 особа (21.793 мушкарца и 19.679 жена). Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена.
Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате.
Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Март – месец борбе против рака: превенција и рана дијагностика малигних тумора
Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.
Март месец је посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, важности превенције и улози организованог скрининга у раном откривању болести. Када се открије на време, рак је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи. Свесност о важности редовних прегледа и правовремене дијагнозе може спасити многе животе, а заједничким напорима друштва и здравствених институција може се значајно смањити број оболелих и преминулих особа од рака у Србији.
Глобално оптерећење раком и водеће локализације у свету
У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести. Највеће оптерећење раком забележено је у Азији, док Европа, са мањим уделом у светској популацији, бележи несразмерно висок удео у оболевању и умирању. Ове разлике указују на значајну улогу доступности превенције, раног откривања и лечења.
Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика из животне и радне средине.
Пројекције указују да ће до 2050. године број новооболелих од рака порасти за 77%, што додатно наглашава потребу за системским приступом превенцији, раном откривању и лечењу.
Превенција и рано откривање
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине, конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Рано откривање
Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести.
Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији можете прочитати на:
Еpidеmiоlоšке каrакtеristiке mаlignih bоlеsti u Rеpublici Srbiјi
Више информација на:
https://gco.iarc.fr/en
https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriuRepubliciSrbiji2024.pdf
https://www.iarc.who.int/cancer-topics/
https://www.who.int/news/item/03-02-2026-four-in-ten-cancer-cases-could-be-prevented-globally
Преузето са:
https://www.batut.org.rs
Међународни дан ретких болести – 28. фебруар 2026. године
Међународни дан ретких болести обележава се сваке године последњег дана фебруара на иницијативу Европске организације за ретке болести (www.eurordis.org), у сарадњи са више од 70 националних савеза удружења пацијената широм света. Од покретања иницијативе 2008. године, овај глобални покрет окупља пацијенте, породице, здравствене раднике, истраживаче и доносиоце одлука са заједничким циљем – унапређење квалитета живота особа које живе са ретким болестима.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Као ретки поремећаји здравља дефинишу се болести које се јављају код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету око 300 милиона људи живи са неком од 7000 различитих ретких болести. Иако је свака појединачна болест ретка, заједно оне представљају значајан јавноздравствени изазов. Према расположивим проценама, 3,5–5,9% светске популације има неку ретку болест.
Око 70% ретких болести је генетског порекла, а велики број ових обољења испољава се већ у детињству. Ретке болести су најчешће хроничне и прогресивне и могу значајно утицати на квалитет живота оболелих и њихових породица. Због преклапања симптома са чешћим обољењима, постављање дијагнозе може бити сложено и дуготрајно, док варијабилност клиничке слике додатно отежава благовремено препознавање болести.
Потреба за високоспецијализованом негом и мултидисциплинарним приступом у дијагностици и лечењу може допринети неједнакостима у доступности здравствене заштите. У већини случајева лечење је симптоматско, што указује на потребу за већим улагањима у развој нових терапијских опција и у научна истраживања. Доступне терапије су често веома скупе, што представља значајно финансијско оптерећење за здравствени систем и пацијенте и може ограничити њихову доступност.
Један од проблема са којима се оболели од ретких болести суочавају јесте недостатак информација о самој болести, као и информација о томе коме и где да се обрате за медицинску, правну и психосоцијалну помоћ. Ретке болести значајно утичу на процес образовања, запослење и ментално здравље оболелих и њихових породица, при чему су социјална изолација и осећај неразумевања често пратећи фактори.
Међународном класификацијом болести (МКБ-10) обухваћено је мање од 10% дијагноза ретких болести, због чега многе ретке болести остају „невидљиве” у здравственом информационом систему, статистичким извештајима и другим изворима података.
Управо због значајног јавноздравственог терета, ретке болести захтевају систематски приступ, укључујући успостављање регистара лица оболелих од ретких болести, како би се обезбедила адекватна процена оптерећења друштва и планирање здравствене заштите. Према Закону о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” води Регистар лица оболелих од ретких болести. Институт је, кроз информациони систем – Сервис јавног здравља (СЈЗ), од септембра 2021. године омогућио унос података о пацијентима са ретким болестима.
У Регистру је до 25.2.2026. године евидентирано 16.030 лица оболелих од ретких болести. Од тог броја, референтни центри за ретке болести пријавили су 7917 лица, док су друге здравствене установе регистровале 8113 оболелих.
Највећи број случајева регистрован је у групи мишићно-коштаног система (4957), што чини приближно трећину укупног броја новодијагностикованих. Следе болести нервног система (2082), урођене деформације и хромозомске аномалије (1760), болести жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма (1722) и злоћудни тумори (1696).Мањи број случајева евидентиран је у групама болести крви и крвотворних органа и поремећаја имунитета (817), душевних поремећаја и поремећаја понашања (298), доброћудних тумора (225), болести коже и поткожног ткива (211), болести система крвотока (210), болести система за дисање (163), болести система за варење (163), фактора који утичу на здравствено стање и контакт са здравственом службом (156) и болести мокраћно-полног система (141).
Најмање евидентираних лица забележено је у групама болести ока и припоја ока (58), симптома и патолошких клиничких налаза (24), заразних и паразитарних болести (19), других група болести (13), као и повреда и тровања (9). У наведеном периоду регистровано је и 1306 особа са додељеним ОРПХА кодом, без МКБ-10 шифре.
Наставак организованог и системског прикупљања података допринеће повећању обухвата и унапређењу квалитета података у Регистру.
Извор:
www.batut.org.rs
|
|
|
