Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Глобално, процењује се да 874 милиона жена у репродуктивном добу (15–49 година) користи савремене методе контрацепције, а 92 милиона традиционалне методе контрацепције. Коришћење контрацепције са једне стране оснажује жене доприносећи њиховом бољем социјално-економском статусу и благостању, јер омогућава женама да наставе школовање и да се запосле, док са друге стране позитивно утиче на њихово целокупно здравље и благостање.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу.
Према резултатима последњег истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користиле су неку савремену методу контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници, а које су користиле савремене методе контрацепције, био је мањи и износио је 34,8%.
Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.

Више информација на:https://www.who.int/reproductivehealth/en/


Извор слике www.walnuthillobgyn.com

На основу података достављених Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, на територији Републике Србије до 14. септембра 2025. године регистровано је 48 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији. Случајеви оболевања су регистровани на територији 12 округа, и то: Града Београда (15 случајева), Јужнобачког (10 случајева), Средњобанатског (четири случаја), Браничевског (четири случаја), Јужнобанатског (три случаја), Подунавског (три случаја), Моравичког (два случаја), Севернобанатског (два случаја), Шумадијског (два случаја), Поморавског (један случај), Рашког (један случај) и Западнобачког (један случај) округа. Међу оболелима доминирају особе мушког пола (65%). Просечна старост оболелих је 66,5 година.
У сезони надзора 2025. године, до 10. септембра 2025. године у државама Европске уније (ЕУ) и Европске економске заједнице (ЕЕЗ) случајеви оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији су регистровани у Грчкој, Италији, Румунији, Француској и Бугарској.На територији Сремског окурга нису регистровани случајеви ове болести код људи.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца. Главни вектор, односно преносилац вируса Западног Нила је Culex pipiens, врста комарца која је одомаћена и код нас. Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра месеца.
У циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, саветује се примена мера личне заштите од убода комараца и то:
• Употреба репелената током боравка на отвореном.
• Ношење одеће дугих рукава и ногавица.
• Избегавање боравка на отвореном у сумрак и у зору.
• Употреба заштитне мреже против комараца на прозорима, вратима и око кревета.
• По могућству боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен.
• Избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
• Смањење броја комараца на отвореном исушивањем извора стајаће воде.
• У случају путовања у иностранство,обавезно се придржавати свих наведених мера превенције.


Центар за контролу и превенцију болести

Модификовано према: ИЗЈЗ Србије

На основу инструкција које је Институт за јавно здравље Србије доставио заводима на територији надлежности, у Едукативном центру Опште болнице организован је координативни састанак особа укључених у скрининг карцинома дојке на територији округа. На састанку је разматрана актуелна проблематика и предлози за побољшање рада. Закључци са овог састанка биће достављени Канцеларији за скрининг при Институт за јавно здравље Србије у циљу повећања обухвата циљне популације и последичног раног откривања карцинома дојке.

Центар за контролу и превенцију болести