Вести

Светски Дан вода, 22. март, обележен је у Сремској Митровици заједничком конференцијом за новинаре ЈКП „Водовод“ и Завода за јавно здравље. У складу са овогодишњом темом коју одређује координационо тело УН - „ВОДА И РОД“, о улози и заступљености жена у одлучивању и организацији у вези са здравствено исправном водом за пиће и адекватним санитарним условима пред новинарима су говориле четири изузетне жене којима је питање вода професионално опредељење.

АНИЦА ИЛИБАШИЋ, шефица лабораторије ЈКП „Водовод“ : ЖЕНЕ СУ КАО ВОДА, УВЕК НАЂУ ПУТ
Илибашић је говорила о организацији рада у лабораторији од узорковања (3500 узорака годишње) до микробиолошких и физичко-хемијских анализа, а које се раде за велико подручје с обзиром да је водоводна мрежа дугачка 420km. У дугогодишњој пракси остварена је изузетна сарадња са колегама на терену, Заводом за јавно здравље и другим акредитованим лабораторијама, инспекцијским службама, као и надређенима у предузећу. “Поносна сам на лабораторију која је с временом трансформисана у модерно опремљену лабораторију за испитивање квалитета воде за пиће, са циљем да се што ефикасније одговори захтевима и изазовима у свакодневној пракси. Свесна сам значаја који мој рад има за ширу друштвену заједницу. По квалитету и количини воде спадамо у сам врх у Србији, јер имамо одличну сирову воду, а уз нашу прераду добијамо воду која је безбедна за коришћење. Када добро радите свој посао свеједно је да ли сте мушкарац или жена, чак мислим да је женама лакше. Оне су као вода, увек нађу пут“, закључила је шефица лабораторије.

ВЕСНА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, дипл. инг. геологије у ЈКП „Водовод“: ТИМСКИ РАД, ДОБАР ПЛАН И САРАДЊА СУ КЉУЧНИ
Према речима Владисављевић, која је 10 година била техничка директорка, посебно је био важан њен рад на бројним пројектима – легализацији објеката водоснабдевања који су подразумевали детаљна хидрогеолошка истраживања и израду елабората о резервама подземних вода и зонама санитарне заштите који су упсани у Генерални урбанистички план Града Сремска Митровица. Такође је говорила о капацитетима Водовода који су у функцији јавног водоснабдевања и нагласила да ми спадамо у врло богата налазишта подземне воде. „Пројекте о резервама имамо и за 71 артески бунар/јавне чесме, о којима се води брига у смислу режимских параметара. Према свим показатељима ми имамо веома организован систем водоснабдевања. У томе су од пресудног значаја тимски рад, планирање и сарадња, док се одлуке које доносе заједнички уз уважавање струке. Знам да смо урадили огроман посао, а он се надограђује и даље. „Водовод“ је динамичан систем који мора да буде спреман за превазилажење свакодневних изазова. У томе нам помажу нове технологије – скада систем за ефикасно праћење ситуације на терену и наше правовремено реаговање. Ми морамо чувати нашу воду, штитити је од загађења и борити се очување воде на подручју Срема и Мачве, како би благо које имамо сачували за будуће генерације“, рекла је некадашња техничка директорка.

ЉИЉАНА РИЂОШИЋ, руководитељка РЈ Производња воде у ЈКП „Водовод“: ПРОНАЛАЖЕЊЕ БАЛАНСА ГЛАВНИ ИЗАЗОВ
Риђошић је тек неколико месеци на руководећој позицији, док у „Водоводу“ ради 10 година. За то време успела је да сагледа систем из различитих углова, да научи колико је сваки део важан и да схвати колика је одговорност позиције на којој се сада налази. Радна јединица на чијем је челу традиционални је била руковођена од стране мушкараца, па је то за њу посебан изазов да оправда поверење које јој је дато. „Поред изазова имам и снажан мотив за лични напредак али и за допринос колективу и заједници. Процес производње воде је непрекидан, 24 сата током целе године, захтева моју пуну пажњу и доступност. Одговорна сам за надзор и управљање тим процесима, као и координацијом рада служби. Свесна сам да се од мене очекује активно присуство на терену и спремност да се реагује у сваком тренутку. Руководим тимом који чине претежно мушкарци и верујем да ми то што сам жена помаже да пронађем баланс између захтева управе и потреба и рада тима. Жене су по природи брижне, пажљиве, стрпљиве и те ососбине из приватног живота преносе и на послови план – сталну бригу да све функционише стабилно. Важно је и да охрабримо жене да преузму улогу у управљању водним ресурсима у циљу очувања истих“, поручила је Риђошић.

ИВАНА МАТИЈАШЕВИЋ, в.д.начелнице Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље: ДОБРОМ КОМУНИКАЦИЈОМ ДО РЕШЕЊА
Докторка Матијашевић се на конференцији осврнула на алармантне податке о недоступности хигијенски исправне воде за пиће за близу 2 милијарде људи на планети. Око 1.000 деце млађе од пет година дневно умре због недостатка здраве воде. Здравствено исправна вода за пиће, адекватни санитарни услови, као и добра хигијена имају директан утицај на спречавање заразних болести. Завод за јавно здравље свакодневно ради физико-хемијска и микробиолошка испитивања воде за пиће за подручје Сремског управног округа и то не само из мреже, него и из локалних бунара и домаћинстава. Важна је добра инфраструктура, јер она обезбеђује приступ води за пиће. Вода је основно право сваког човека и представља услов за очување здравља. У том циљу потребно је активности усмерити на очување наших изворишта, издани, река и шума. „ Руководилац сектора сам тек годину дана, али се сви добро познајемо, дуго радимо заједно. Важно је да слушамо једни друге. Када је добра комуникација онда се лакше дође до решења. Више је жена у колективу, али у техничком делу посла мушкарци нам излазе у сусрет. Однос жена-жена може бити компликован, али када имате циљ, добре основе комуникације, ако знате шта треба да урадите онда се и пронађе начин решавања проблема“, сматра др.мед. спец. хигијене Матијашевић.

ШТА О ОВОЈ ТЕМИ КАЖУ ДИРЕКТОРИ?
ПЕТАР САМАРЏИЋ, в.д. директора Завода за јавно здравље: „Вода је од изузетне важности за све аспекте живота, од очувања здравља, преко привреде, до очувања животне средине, зато заслужује нашу пуну пажњу и одговорно коришћење. У Заводу се континуирано прати квалитет не само пијаће воде, већ и базенских, површинских и отпадних вода, са циљем да се обезбеди сигуран и безбедан приступ овом драгоценом ресурсу. Кроз наше анализе и мониторинг доприносимо и заштити здравља становништва и подизању свести о важности очувања воде. Захваљујући стручном тиму Завода, и посвећености целог колектива, који у Заводу чине већином жене, прате се и унапређују стандарди квалитета вода, али се унапређује и квалитет услуга Завода, самим тим и јавно здравље у целини“.

ДРАГАН ДЕСПОТОВИЋ, в.д. директора ЈКП „Водовод“: „Имам добру праксу у раду са женама које су често одговорније у процедурама и спровођењу одлука, него што су то мушкарци. У „Водоводу“ позиционо имамо 9 руководећих места, у шест сектора су жене руководиоци. Веома сам задовољан њиховом односу према раду, комуникацијом коју имамо и стручношћу. Водовод је специфичан систем, живи 365 дана 24 сата и темпо рада је веома захтеван. Ценим и њихове идеје и предлоге по којима видим да су заинтересоване за унапређење система. Радећи са много жена у једној великој референтној лабораторији, а посебно за време короне, схватио сам колико су жене јаке. Њихове могућности су имресивне и задивљујуће поготово у кризним ситуацијама. То искуство ми је дало другачији поглед на рад и жене“.

Истим поводом Завод је отворио врата својих лабораторија малишанима Предшколске установе „Пчелица“, и угостио предшколце из објекта „Маслачак“.
Деца су имала прилику да обиђу лабораторију санитарне хемије и екотоксикологије и сазнају како се испитује и контролише квалитет воде за пиће.
Кроз разговор и занимљиве експерименте, учили су о значају воде и начинима како да је сачувамо.

Кључни аспекти овогодишње теме Светског Дана вода – ВОДА И РОД:
Женско лидерство: Залагање за то да жене имају равноправан глас и улогу у управљању водним ресурсима.
Приступ заснован на правима: Промовисање безбедне воде и санитарних услова као основних људских права која омогућавају родну равноправност.
Решавање неједнакости: Препознавање да криза воде несразмерно погађа жене, утичући на њихову безбедност, здравље и образовање.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је прошле године ликовни и литерарни конкурс на тему правилне исхране, значаја дојења и очувања здравља уста и зуба, а Завод за јавно здравље Сремска Митровица са својим сарадницима је учествовао на овим конкурсима који су намењени ученицима основних школа и предшколцима. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама управо на ове теме. Конкурс није наградног карактера, већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати њихову израду, али је Завод за најуспешније обезбедио награде у виду школског прибора. Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и коришћени за израду здравственоваспитних материјала.

РЕЗУЛТАТИ РЕПУБЛИЧКОГ ЛИКОВНО-ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СВЕТСКЕ НЕДЕЉЕ ДОЈЕЊА 2025.године на тему „Право на храну да има свако-покажи како“ и XXXV НАЦИНАЛНЕ НЕДЕЉЕ ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА под слоганом ,,Чувам своје зубе, поносим се осмехом“:

  • СТАША БОЖОВИЋ, ученица II/2 разреда ОШ „Растко Немањић-Свети Сава“, Нова Пазова – III место
  • УНА ПРАШТАЛО, ученица III/2 разреда ОШ „Растко Немањић-Свети Сава“, Нова Пазова – III место
  • ДУ „Дечија радост“, објекат „Чаролија“, Ириг – у категорији најмлађих учесника – ПОХВАЛА
Циљ ових конкурса био је да се укаже на значај чина дојења, којим се исказује повезаност мајке и рођеног детета и унапређење здравља.Такође је циљ био да се укаже и на важност правилне исхране, самим тим и очувања здравља уста и зуба, као и усвајања здравих стилова живота од најранијег узраста.У нади и жељи да ће наша деца и даље показивати значајне резултате на свим нивоима такмичења, Завод за јавно здравље Сремска Митровица им од срца ЧЕСТИТА на освојеним наградама.

У организацији Удружења бубрежних инвалида Сремска Митровица и подршку Опште болнице и Завода за јавно здравље, у Градској кући је обележен Светски дан бубрега, међународни догађај посвећен подизању свести о значају здравља бубрега, превентивном понашању и о томе како живети са болешћу бубрега.
Стручњаци и чланови Удружења истакли су значај квалитетне дијализе и трансплантације, која је понекад једини спас у лечењу пацијената, као и социјалне подршке пацијентима. Догађај је био прилика и за едукацију о факторима ризика и важности редовних контрола, али и спортских и друштвених активности прилагођених пацијентима на хемодијализи.