Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору са ЈКП „Комуналије“ Сремска Митровица врши испитивање воде за купање на реци Сави на 3 пункта: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2025. до 10.09.2025.године. Испитивање се врши једном недељно. Последња анализа воде за купање је урађена 03.09.2025. године и задовољава класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.

Препоруке за здравствено безбедно купање:

1. Избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА

Октобар – месец правилне исхране

„Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”

У Србији се Светски дан хране обележава 16.октобра почев од 2001. године, ове године под слоганом: „Заједно за бољу будућност: безбедна и квалитетна храна за све”.

Циљ обележавања Светског дана хране је информисање јавности о изазовима за обезбеђивање довољних количина безбедне и квалитетне хране за све, као и могућностима за решавање проблема глади у свету. Како би задовољила све већу потражњу за безбедном храном и истовремено обезбедила намирнице неопходне за правилну исхрану популације, пољопривредна производња се стално мења и одговара на различите изазове савременог доба, а један од њих су климатске промене. Изазов представљају не само сетва и жетва пољопривредних култура, већ и складиштење и транспорт, а посебно рационално коришћење природних ресурса уз очување екосистема и обезбеђење одрживог развоја у области производње хране. Посебан изазов представљају сталне миграције становништва, сиромаштво и оружани сукоби.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и ове године у месецу у којем се обележава Светски дан хране подсећа на значај правилне исхране за очување и унапређење здравља. Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.

Кључне чињенице и изазови

• Више од 10% укупне површине земљишта у свету показује знаке нарушене природне функције услед људске активности, а од тога 60% чини пољопривредно земљиште.
• На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
• Док је 673 милиона људи гладно, око 900 милиона одраслих је гојазно, а 35,5 милиона деце млађе од пет година има прекомерну телесну тежину.
• Током 2024. године главни узрок прехрамбених криза у 20 земаља света били су оружани сукоби, где је скоро 140 милиона људи било суочено са глађу.
• Климатске промене утичу на приносе усева и расподелу рибљих ресурса, мењају нутритивну вредност хране и повећавају ширење штеточина и болести.
• Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.
• Упркос порасту индустријске пољопривредне производње, мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.

Шта свако од нас може да уради?

• Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу

Предност у свакодневној исхрани треба да имају свеже сезонско воће и поврће са што више махунарки, орашастих плодова и интегралних житарица.

• Усвојите здраве навике

Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране.

• Подржите билошку разноврсност

Укључите у своју исхрану традиционалне, локално узгајане и сезонске намирнице.

• Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите

Пре припреме хране темељно перите руке сапуном и водом. Довољно дуго кувајте храну како бисте уништили све штетне микроорганизме који изазивају болести, а који могу бити присутни у сировим намирницама.

• Читајте декларације на упакованим намирницама

Читајте декларације (етикете) на упакованим намирницама како бисте могли да правите здравије изборе. Декларација вам пружа информације о енергији (калоријама) и важним хранљивим састојцима попут соли, шећера и масти, што вам помаже да одржите уравнотежену исхрану. Такође, она вам указује на безбедност хране – на пример, датум најбоље употребити до значи да је храна можда и даље добра након тог датума, док употребити до означава крајњи рок за безбедну потрошњу. Разликовање ових термина помаже у спречавању непотребног бацања хране.

• Подржите локалне произвођаче хране

Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче.

• Не бацајте храну!

Планирајте оброке унапред и припремајте само онолико колико вам је потребно. Искористите остатке уз креативне рецепте, донирајте их онима којима је потребно или их претворите у компост.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље и ове године у оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности усмерава на информисање и едукацију становништва, а посебно деце и младих у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања у вези са исхраном. Стога је поводом Светског дана хране Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему: „Право на храну да има свако – покажи како” са циљем подстицања здравственоваспитног рада у предшколским установама и школама о значају правилне исхране за здравље, а биће организована и предавања, трибине и изложбе. Светски дан хране, 16. октобар је истовремено и датум оснивања Организације за храну и пољопривреду (Фоод анд Агрицултуре Организатион, ФАО) која ове године обележава 80 година постојања.

Више информација на следећим линковима:
Правилна исхрана чувар нашег здравља - брошура
Водич за чување намирница - брошура
Отпад од хране у бројкама - лифлет
Извор: www.batut.org.rs

Завод за јавно здравље у Сремској Митровици и ове године, кроз цео месец октобар, подсећа на значај правилне исхране и унапређење здравља како кроз промоцију здравља тако и кроз Саветовалиште за правилну исхрану, где се могу добити препоруке о принципима правилне исхране, као и медицинска нутритивна терапија за одрасло становништво, децу школског и предшколског узраста.

• 
• 
• 
• 
•  

Милиони људи оболелих од дијабетеса суочавају се са свакодневним изазовима у одржавању вредности шећера у крви, како на послу, тако у школи и код куће. Одржавање вредности гликемије у референтним границама у великој мери утиче на физичко и ментално здравље сваког појединца који се бори са дијабетесом.

Светски дан борбе против шећерне болести обележава се 14. новембра, почев од 1991. године. На овај начин се јавност упознаје са значајем примарне превенције шећерне болести, као и на сложеност њених здравствених и социјалних последица.

Тим поводом, Завод за јавно здравље Сремска Митровица ће организовати Дан отворених врата у Саветовалишту за правилну исхрану од 8 до 10 часова и том приликом ће се:

- процењивати ризик за оболевање од дијабетеса путем упитника;
- одређивати индекс телесне масе, уз савет о правилној исхрани;
- мерити ниво шећера у крви (у сарадњи са Домом здравља Сремска Митровица);
- мерити крвни притисак, телесна висина и телесна маса.

У оквиру Завода за јавно здравље Сремска Митровица функционишу четири центра чија делатност се заснива на активностима посвећеним очувању јавног здравља становништва Срема у различитим областима.

Центар за хигијену и хуману екологију пружа услуге узимања и испитивања узорака воде за пиће, базенских вода, површинских вода (реке, језера, канали), отпадних вода као и узорковања и испитивања хране и предмета опште употребе, узимање брисева руку и радних површина које су у контакту са храном. Такође, врши мерење нивоа буке у животној средини и прате концентрације загађујућих материја у ваздуху (SO2, NO2, чађ, PM2.5 и PM10 честице).

Узимање узорака и испитивање се врши акредитованим методама. Утврђивање здравствене исправности узорака врши се од стране лекара специјалисте хигијене и у складу је са одговарајућом законском регулативом.

У оквиру Центра за хигијену постоји и Саветовалиште за правилну исхрану. Услуге медицинске нутритивне терапије су на терет РФЗО. Довољно је да пацијенти донесу упут од стране лекара опште праксе или педијатра за школску и предшколску децу. Медицинска нутритивна терапија се преписује особама са: гојазношћу, потхрањеношћу, повишеним масноћама у крви (хиперлипидемије), шећерном болешћу (diabetes mellitus), метаболичким синдромом, полицистичним јајницима, инсулинском резистенцијом, повишеним артеријским крвним притиском (хипертензија), кандидијазом... Лекари у Саветовалишту врше и превентивне и саветодавне прегледе у циљу смањења настанка гојазности и предгојазности одраслих особа као и код деце школског узраста. У том смислу раде се антропометријска испитивања (телесна маса, висина, одређивање процента масне масе тела, обим струка и кукова, идеална телесна маса, BMI, енергетске потребе).

Преглед заказују пацијенти лично у просторијама Завода или путем телефона 022/610-511, локал 115 и локал 113 сваког радног дана од 8 до 12 часова.

• 
• 
• 
•  

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

Светски Дан вода, 22. март, обележен је у Сремској Митровици заједничком конференцијом за новинаре ЈКП „Водовод“ и Завода за јавно здравље. У складу са овогодишњом темом коју одређује координационо тело УН - „ВОДА И РОД“, о улози и заступљености жена у одлучивању и организацији у вези са здравствено исправном водом за пиће и адекватним санитарним условима пред новинарима су говориле четири изузетне жене којима је питање вода професионално опредељење.

АНИЦА ИЛИБАШИЋ, шефица лабораторије ЈКП „Водовод“ : ЖЕНЕ СУ КАО ВОДА, УВЕК НАЂУ ПУТ
Илибашић је говорила о организацији рада у лабораторији од узорковања (3500 узорака годишње) до микробиолошких и физичко-хемијских анализа, а које се раде за велико подручје с обзиром да је водоводна мрежа дугачка 420km. У дугогодишњој пракси остварена је изузетна сарадња са колегама на терену, Заводом за јавно здравље и другим акредитованим лабораторијама, инспекцијским службама, као и надређенима у предузећу. “Поносна сам на лабораторију која је с временом трансформисана у модерно опремљену лабораторију за испитивање квалитета воде за пиће, са циљем да се што ефикасније одговори захтевима и изазовима у свакодневној пракси. Свесна сам значаја који мој рад има за ширу друштвену заједницу. По квалитету и количини воде спадамо у сам врх у Србији, јер имамо одличну сирову воду, а уз нашу прераду добијамо воду која је безбедна за коришћење. Када добро радите свој посао свеједно је да ли сте мушкарац или жена, чак мислим да је женама лакше. Оне су као вода, увек нађу пут“, закључила је шефица лабораторије.

ВЕСНА ВЛАДИСАВЉЕВИЋ, дипл. инг. геологије у ЈКП „Водовод“: ТИМСКИ РАД, ДОБАР ПЛАН И САРАДЊА СУ КЉУЧНИ
Према речима Владисављевић, која је 10 година била техничка директорка, посебно је био важан њен рад на бројним пројектима – легализацији објеката водоснабдевања који су подразумевали детаљна хидрогеолошка истраживања и израду елабората о резервама подземних вода и зонама санитарне заштите који су упсани у Генерални урбанистички план Града Сремска Митровица. Такође је говорила о капацитетима Водовода који су у функцији јавног водоснабдевања и нагласила да ми спадамо у врло богата налазишта подземне воде. „Пројекте о резервама имамо и за 71 артески бунар/јавне чесме, о којима се води брига у смислу режимских параметара. Према свим показатељима ми имамо веома организован систем водоснабдевања. У томе су од пресудног значаја тимски рад, планирање и сарадња, док се одлуке које доносе заједнички уз уважавање струке. Знам да смо урадили огроман посао, а он се надограђује и даље. „Водовод“ је динамичан систем који мора да буде спреман за превазилажење свакодневних изазова. У томе нам помажу нове технологије – скада систем за ефикасно праћење ситуације на терену и наше правовремено реаговање. Ми морамо чувати нашу воду, штитити је од загађења и борити се очување воде на подручју Срема и Мачве, како би благо које имамо сачували за будуће генерације“, рекла је некадашња техничка директорка.

ЉИЉАНА РИЂОШИЋ, руководитељка РЈ Производња воде у ЈКП „Водовод“: ПРОНАЛАЖЕЊЕ БАЛАНСА ГЛАВНИ ИЗАЗОВ
Риђошић је тек неколико месеци на руководећој позицији, док у „Водоводу“ ради 10 година. За то време успела је да сагледа систем из различитих углова, да научи колико је сваки део важан и да схвати колика је одговорност позиције на којој се сада налази. Радна јединица на чијем је челу традиционални је била руковођена од стране мушкараца, па је то за њу посебан изазов да оправда поверење које јој је дато. „Поред изазова имам и снажан мотив за лични напредак али и за допринос колективу и заједници. Процес производње воде је непрекидан, 24 сата током целе године, захтева моју пуну пажњу и доступност. Одговорна сам за надзор и управљање тим процесима, као и координацијом рада служби. Свесна сам да се од мене очекује активно присуство на терену и спремност да се реагује у сваком тренутку. Руководим тимом који чине претежно мушкарци и верујем да ми то што сам жена помаже да пронађем баланс између захтева управе и потреба и рада тима. Жене су по природи брижне, пажљиве, стрпљиве и те ососбине из приватног живота преносе и на послови план – сталну бригу да све функционише стабилно. Важно је и да охрабримо жене да преузму улогу у управљању водним ресурсима у циљу очувања истих“, поручила је Риђошић.

ИВАНА МАТИЈАШЕВИЋ, в.д.начелнице Центра за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље: ДОБРОМ КОМУНИКАЦИЈОМ ДО РЕШЕЊА
Докторка Матијашевић се на конференцији осврнула на алармантне податке о недоступности хигијенски исправне воде за пиће за близу 2 милијарде људи на планети. Око 1.000 деце млађе од пет година дневно умре због недостатка здраве воде. Здравствено исправна вода за пиће, адекватни санитарни услови, као и добра хигијена имају директан утицај на спречавање заразних болести. Завод за јавно здравље свакодневно ради физико-хемијска и микробиолошка испитивања воде за пиће за подручје Сремског управног округа и то не само из мреже, него и из локалних бунара и домаћинстава. Важна је добра инфраструктура, јер она обезбеђује приступ води за пиће. Вода је основно право сваког човека и представља услов за очување здравља. У том циљу потребно је активности усмерити на очување наших изворишта, издани, река и шума. „ Руководилац сектора сам тек годину дана, али се сви добро познајемо, дуго радимо заједно. Важно је да слушамо једни друге. Када је добра комуникација онда се лакше дође до решења. Више је жена у колективу, али у техничком делу посла мушкарци нам излазе у сусрет. Однос жена-жена може бити компликован, али када имате циљ, добре основе комуникације, ако знате шта треба да урадите онда се и пронађе начин решавања проблема“, сматра др.мед. спец. хигијене Матијашевић.

ШТА О ОВОЈ ТЕМИ КАЖУ ДИРЕКТОРИ?
ПЕТАР САМАРЏИЋ, в.д. директора Завода за јавно здравље: „Вода је од изузетне важности за све аспекте живота, од очувања здравља, преко привреде, до очувања животне средине, зато заслужује нашу пуну пажњу и одговорно коришћење. У Заводу се континуирано прати квалитет не само пијаће воде, већ и базенских, површинских и отпадних вода, са циљем да се обезбеди сигуран и безбедан приступ овом драгоценом ресурсу. Кроз наше анализе и мониторинг доприносимо и заштити здравља становништва и подизању свести о важности очувања воде. Захваљујући стручном тиму Завода, и посвећености целог колектива, који у Заводу чине већином жене, прате се и унапређују стандарди квалитета вода, али се унапређује и квалитет услуга Завода, самим тим и јавно здравље у целини“.

ДРАГАН ДЕСПОТОВИЋ, в.д. директора ЈКП „Водовод“: „Имам добру праксу у раду са женама које су често одговорније у процедурама и спровођењу одлука, него што су то мушкарци. У „Водоводу“ позиционо имамо 9 руководећих места, у шест сектора су жене руководиоци. Веома сам задовољан њиховом односу према раду, комуникацијом коју имамо и стручношћу. Водовод је специфичан систем, живи 365 дана 24 сата и темпо рада је веома захтеван. Ценим и њихове идеје и предлоге по којима видим да су заинтересоване за унапређење система. Радећи са много жена у једној великој референтној лабораторији, а посебно за време короне, схватио сам колико су жене јаке. Њихове могућности су имресивне и задивљујуће поготово у кризним ситуацијама. То искуство ми је дало другачији поглед на рад и жене“.

Истим поводом Завод је отворио врата својих лабораторија малишанима Предшколске установе „Пчелица“, и угостио предшколце из објекта „Маслачак“.
Деца су имала прилику да обиђу лабораторију санитарне хемије и екотоксикологије и сазнају како се испитује и контролише квалитет воде за пиће.
Кроз разговор и занимљиве експерименте, учили су о значају воде и начинима како да је сачувамо.

Кључни аспекти овогодишње теме Светског Дана вода – ВОДА И РОД:
Женско лидерство: Залагање за то да жене имају равноправан глас и улогу у управљању водним ресурсима.
Приступ заснован на правима: Промовисање безбедне воде и санитарних услова као основних људских права која омогућавају родну равноправност.
Решавање неједнакости: Препознавање да криза воде несразмерно погађа жене, утичући на њихову безбедност, здравље и образовање.