Socijalna medicina
Socijalna medicina

Socijalna medicina (415)

Светски АИДС дан окупља људе широм света са циљем подизања позорности у вези са ХИВ пандемијом и демонстрира међународну солидарност. Овај дан, који се 30. пут обележава у свету, представља јединствену прилику да представници влада, државних институција и јавноздравствених установа у сарадњи са осталим партнерима информишу јавност о актуелној епидемиолошкој ситуацији и да подстакну целокупну друштвену заједницу да свима обезбеди недискриминаторан и неосуђујући приступ адекватним услугама из домена превенције ХИВ инфекције, као и приступ лечењу, заштити и подршци за особе инфициране ХИВ-ом.
Светски АИДС дан, 1. децембар, прилика је да се искористи снага социјалне промене, при чему се у први план стављају појединци са циљем превазилажења препознатих мањкавости у одговору на ХИВ/АИДС, посебно у области превенције међу особама са ризичним понашањем које су под повећаним ризиком.
Тим за борбу против наркоманије у школама у Сремском округу већ три месеца активно спроводи едукације на тему превенције злоупотребе психоактивних супстанци (ПАС) у школама, у виду трибина намењених ученицима VII разреда основних и I разреда средњих школа, затим трибина намењених наставницима, као и трибина на којима учествују родитељи.
Циљ ових трибина је да се утиче на ниво свести како родитеља, тако и наставника, о све присутнијем проблему злоупотребе психоактивних супстанци код младих, као и стицање вештина да се ризично понашање, које води у проблем са дрогама, препозна што је могуће раније. Посебан акценат се ставља на радионичарски рад са ученицима, у току којег ученици треба да стекну вештине како да препознају ризичне ситуације у којима млади пробају дрогу, како да избегну те ситуације, као и како да се одупру притиску и лошем утицају вршњака и да јачају самопоуздање, коме и када да се обрате за помоћ.
Тимом за борбу против наркоманије у школама за Сремски округ координира Завод за јавно здравље Сремска Митровица, а чине га лекари, психолог, наставник, представници МУП-а СМ, Вишег јавног тужилаштва, Вишег суда и Центра за социјални рад Сремска Митровица.

Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је наградни ликовни и литерарни конкурс на тему „ДОЈЕЊЕ ТЕМЕЉ ЖИВОТА” поводом обележавања Светске недеље дојења 2018. године за децу предшколског и основношколског узраста у Републици Србији. На конкурс је укупно пристигло 157 радoва од тога 131 ликовни рад (од чега 56 из предшколских установа, 46 од првог до четвртог разреда и 29 од петог до осмог разреда основних школа) и 26 литерарних радова (од чега 10 од првог до четвртог разреда и 16 од петог до осмог разреда основних школа). Радови су пристигли из 10 окружних института и завода (29 предшколских установа и 26 основних школа). У оквиру сваке категорије изабрани су најбољи радови.
Радове је оцењивао Жири у саставу: др sc. med. Јелена Гудељ Ракић, спец. хигијене; Татјана Шљивар, дипл. историчар уметности; Милица Салашки, мастер лик. умет. и мр sc. Надежда Николић, биолог из Центра за промоцију здравља. Жири се састао 17. октобра 2018, прегледао све пристигле радове, направио селекцију и ужи избор радова и потом одабрао најбоље радове у свакој од пет категорија. Међу награђенима су три рада деце из Сремског округа. Честитамо најбољим учесницима!
Крај године је период у коме обележавамо бројне празнике, а традиционално славу, Нову годину и Божић дочекујемо обилном трпезом. За време празника људи су склони да претерају са уносом хране, па се често појаве тегобе у виду осећаја препуњености трбуха, надимања, надутости, горушице, неретко и болова у трбуху, појачаних гасова. Неке од последица неће постати одмах видљиве, јер је на пример потребно унети око 3500 калорија више да бисмо повећали телесну масу око 450 грама. Претеривање у јелу и пићу је посебно опасно за хроничне болеснике, пре свега особе које имају повишен крвни притисак, камен у жучној кеси, повишене вредности масноћа у крви, особе са шећерном болешћу, бубрежне болеснике.
Како да избегнемо најчешће грешке у исхрани током празника и сачувамо своје здравље?
  • Не прескачите оброке током дана како бисте могли да уживате у празничној трпези у касним поподневним или вечерњим сатима. Не крећите у госте гладни, тако ћете сигурно појести више хране него што вам је потребно.
  • Једите полако, добро сажваћите сваки залогај хране. Када једемо брзо тако се не само унесе већа количина хране, већ се храна не припреми добро за процес варења па су чешће и тегобе.
  • Определите се или за предјело или за главно јело.
  • Уколико бисте ипак да пробате од свега по мало, пре него што напуните тањир проучите послужење на столу. Проја и мала кришка белог сира довољни су за предјело, а парче белог пилећег или ћурећег меса или печења без кожице уз доста салате као главно јело.
  • А може и сасвим другачије: уместо класичне вечере определите се за бифе послужење у виду разних салата, на пример поред зелене салате, туршије, можете направити салату од свеже рендане цвекле, шаргарепе и купуса и зачинити је са мало лимуна и уља или салату са ренданим киселим јабукама, кореном целера, шаком сецканих ораха и киселом павлаком са најмањим процентом масноће (уместо павлаке можете користити и неки немасни јогурт). Један од предлога је и салата од црвеног пасуља, кукуруза шећерца, киселих краставчића, црвене паприке из туршије, празилука, зачињене са мало уља и лимуновог сока. Уз то послужите црни хлеб који можете и сами да умесите, на пример са додатком различитог семења или проју.
  • Једна чаша црног вина је сасвим довољна да наздравите за почетак Нове године. Не заливајте сваки залогај течношћу – вода се пије између оброка.
  • Како се слаткиши обично служе тек после поноћи, уместо торте засладите се воћном салатом у коју нећете додати шећер ни шлаг.
  • Особе које посте требало би да буду опрезне јер као што ни прелазак на посну храну не треба да буде нагао, тако и поново увођење намирница које током поста нисмо јели треба да буде постепено. Првих дана по престанку поста треба користити пре свега тзв. бели мрс – препоручује се млад бели сир, чаша јогурта или кисело млеко, као и посна меса пре свега пилетина или ћуретина. Наравно важне су и количине хране, па и у том погледу не треба претеривати. Кључна реч у сваком случају је умереност!
  • Уколико ипак поклекнете пред примамљивим ђаконијама наредних дана пожељно је да једете чешће, а мање оброке, узимајте довољно течности, најбоље воду и незашећерене чајеве, и крећите се.
Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 21. јануара до 27. јануара 2019. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце.
Препознајући значај ове кампање, Србија већ тринаести пут активно учествује у њеном обележавању.
Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.
Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „РАНО ОТКРИВАЊЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.
Рак грлића материце, дуже од деценије, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. У нашој земљи 2015. године регистроване су 1.095 новооболеле жене од рака грлића материце, док 424 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Латвије, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се и по умирању од ове врсте рака код жена, налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.
Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.
Најава активности у оквиру Европске недеље превенције рака грлића материце
Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 21. јануара до 27. јануара 2019. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.
Овом недељом апелујемо на жене да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог гинеколога и подсећамо их да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити редовним гинеколошким прегледима.
Овим поводом, Завод за јавно здравље Сремска Митровица ће у сарадњи са Црвеним крстом и Домом здравља организовати едукативно предавање у Удружењу жена Манђелос, које ће одржати специјалиста гинеколог Др Евица Лазић. Тема предавања је значај превентивних прегледа на рано откривање карцинома грлића материце. У току исте недеље, специјалиста социјалне медицине Завода за јавно здравље Сремска Митровица Др Бојана Цањар одржаће два предавања ученицима средње школе и старијих разреда основне школе, на ком ће се ученици упознати са инфекцијом Хуманим папилома вирусом, начинима заштите, како да избегну ризично сексуално понашање, као и како да очувају и унапреде репродуктивно здравље.
Дом здравља Сремска Митровица и Завод за јавно здравље спроводе активности у оквиру организованог скрининга на рано откривање карцинома грлића материце, којим се позивају на прегледе жене старости од 25 до 64 година.
У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана. Активности у оквиру обележавања Националног дана без дувана упозоравају јавност на штетне ефекте употребе дувана као и излагања дуванском диму. Ове године, Национални дан без дувана се обележава под слоганом „Заштитимо се од дувана” и посебно вишеструке последице по здравље људи и околине и неопходност јачања мултисекторске сарадње на овом пољу. У оквиру обележавања Националног дана без дувана, истичу се и нови изазови у контроли дувана као што су употреба наргила и електронских цигарета међу младима.
Основни резулати који указују на величину проблема и потребу јачања мултисекторске сарадње:
Резултати истраживања Global Youth Tobacco Survey (GYTS) које је спроведено 2017. године од стране Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Министарства здравља, уз финансирање Светске здравствене организације, међу ученицима старости од 13 до 15 година на репрезентативном узорку свих школа у Србији указују на потребу јачања мултисекторске сарадње у циљу заштите здравља младих.
РЕЗУЛТАТИ ЛИКОВНО-ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА РАСПИСАНОГ ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА МАНИФЕСТАЦИЈЕ ОКТОБАР МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ 2018. ГОДИНЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊА 16. OКТОБРА, СВЕТСКОГ ДАНА ХРАНЕ,
на тему: „ПРАВИЛНА ИСХРАНА – УЛАГАЊЕ У БУДУЋНОСТ”
Од укупно 55 литерарних и 360 ликовних радова који су стигли на конкурс поводом обележавања Светског дана хране, наши ученици Никола Вујновић, ученик V/1, ОШ „Милан Хаџић“ из Војке и Братислав Пијетловић, ученик VII/1, ОШ „Херој Јанко Чмелик” из Старе Пазове освојили су II и III место у категорији ликовних радова.
Честитамо!

Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је ликовни и литерарни конкурс на тему „Правилна исхрана – улагање у будућност” поводом обележавања манифестације Октобар месец правилне исхране 2018. године и обележавања 16. октобра, Светског дана хранe, за децу предшколског и основношколског узраста у Републици Србији. На конкурс је укупно пристигло 409 радова: од тога 360 ликовних радова (164 из предшколских установа, 111 од првог до четвртог разреда, 79 од петог до осмог разреда основних школа и 6 из специјализованих установа за рад са децом ометеном у развоју) и 55 литерарних радова (25 од првог до четвртог разреда, 29 од петог до осмог разреда основних школа и један рад из предшколских установа). Радови су пристигли из 20 окружних института и завода (65 предшколских установа, 95 основних школа и три специјализоване установе за рад са децом ометеном у развоју). У оквиру сваке категорије изабрани су најбољи радови. Радове је оцењивао жири Центра за промоцију здравља у саставу: мр sc. Надежда Николић, биолог; Милица Салашки, мастер ликовних уметности; Татјана Шљивар, дипл. историчар уметности; др sc. med. Катарина Боричић, спец. социјалне медицине, др Мирјана Тошић, спец. социјалне медицине, др sc. med. Јелена Гудељ Ракић, спец. хигијене. Жири je прегледао све пристигле радове, направио селекцију и ужи избор радова и потом одабрао најбоље радове у свакој од категорија.
Цео документ можете скинути у Download attachments
Oболевање и умирање од рака у свету и Србији
Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама.
Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
На иницијативу Европске асоцијације удружења оболелих од ретких болести (www.еурордис.орг), дванаесту годину за редом, последњег дана фебруара, обележава се Међународни дан ретких болести.
Ретке болести су хетерогена група обољења чија је заједничка карактеристика ниска учесталост. Према препорукама Европске комисије, ретка болест се дефинише као болест која се јавља код мање од пет особа на 10.000 становника. Процењује се да у свету има од 6000 до 8000 различитих ретких болести. У Европској унији 6–8% популације има ретку болест. По тој процени, у Србији око 450.000 особа живи са неком ретком болешћу. Ове болести су често животно угрожавајуће, хроничне, прогресивне и значајно нарушавају квалитет живота оболелих и њихових породица.
Циљ кампање је да се шира јавност упозна са проблемима са којима се срећу оболели од ретких болести и њихове породице. Укључивање шире друштвене заједнице може помоћи да ова велика група пацијената изађе из изолације. Обележавање дана ретких болести део је глобалног позива доносиоцима одлука, здравственим радницима, фармацеутским компанијама, истраживачима да ефикасније координишу све аспекте бриге за особе које живе са ретком болешћу. Неопходно је да се оболели од ретких болести препознају као приоритет политике јавног здравља на националном и међународном нивоу. На тај начин могућ је већи број истраживања о ретким болестима и развој лекова сирочића (орпхан другс).
Тема овогодишњег Међународног дана ретких болести је превазилажење недостатака у координацији између система здравствене и социјалне заштите ради достизања квалитетијег мултидисциплинарног приступа како би се пацијенти и њихове породице лакше носили са изазовима које ове дијагнозе носе. Потребно је бригу о особама са ретким болестима превести из искључиво медицинског домена и обезбедити им подршку у систему социјалне заштите на локалном и националном нивоу. Често се оболели срећу са стигматизацијом, изолацијом и дискриминацијом. Квалитет живота особа са ретким болестима и њихових породица не зависи само од тежине болести и доступности лечења већ и од адекватне психосоцијалне и шире друштвене подршке.
Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију (The International Society of Nephrology) и Интернационалног удружења Фондација за бубрег (International Federation of Kidney Foundations) у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве. Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда” има за циљ подизање свести о високом и растућем оптерећењу болестима бубрега широм света, као и потребу за израдом стратегија за превенцију и контролу болести бубрега. Овогодишњи слоган апелује на промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва.
Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).
Процењује се да 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега.
Акутне болести бубрега погађају више од 13 милиона људи широм света, а 85% ових случајева се јавља у земљама са малим и средњим бруто националним дохотком. Процењује се да око 1,7 људи годишње умре због акутне болести бубрега. У последњих неколико година препозната је потреба повећања свести о тежини овог обољења и значаја правовременог и адекватног лечења акутног оштећења бубрега међу здравственим радницима, а такође и потреба покретања јавноздравствених кампања са циљем информисања становништва да препознају знаке и затраже стручну помоћ због ових опасних обољења.
Friday, 15 March 2019 12:24

Светски дана бубрега

Поводом Светског дана бубрега, који се обележава сваког другог четвртка у марту месецу, ове године овај важан датум из Календара јавног здравља обележен је под слоганом “Здравље бубрега свима и свуда”. Поводом овог дана одржана је трибина у Градској кући Сремска Митровица, где је едукативно предавање одржала докторка интерног одељења-одсека нефрологије Опште болнице Сремска Митровица. Трибина је организована од стране Удружења бубрежних инвалида а све активности подржао је и Завод за јавно здравље Сремска Митровица, као и Градска управа за здравство и социјалну заштиту Града Сремска Митровица. Циљ је био да се развије свест о важности бубрега као органа који има кључну улогу у одржавању живота и да се становништво упозна да су болести бубрега честе, опасне али и излечиве. Трибини су присуствовали чланови удружења, грађанство, као и здрасвтвени радници и сарадници који су важна подршка овим пацијентима у њиховом нормалном животу и функционисању.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, уз подршку Министарства здравља Републике Србије и Светске здравствене организације – Kанцеларије за Србију, сваке године обележава 7. април, Светски дан здравља, као један од значајних датума из Kалендара јавног здравља.
Овогодишњи слоган Светског дана здравља је: „Примарна здравствена заштита – основ универзалне покривености здравственом заштитом”.
Једно од основних људских права је право на здравље. Људи треба да имају довољно информација о здрављу и о потребним услугама да би на одговарајући начин водили рачуна о свом здрављу и здрављу својих породица. Најмање половина људи у свету тренутно није у могућности да добије основне здравствене услуге. Скоро 100 милиона људи је сиромашно, а присиљено да плаћа здравствене услуге из свог џепа. Преко 800 милиона људи, односно готово 12% светске популације потроши 10% сопствених прихода на здравствене трошкове за себе, болесно дете или другог члана породице – што представља прекомерне трошкове и велики глобални проблем...
Сваке године обележавамо Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта како бисмо подигли свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе и скренули пажњу на усмеравање напора ка елиминацији туберкулозе као јавноздравственог проблема.
Ове године обележавамо 137. годишњицу објаве др Роберта Kоха о открићу бацила туберкулозе, узрочника ове болести.
Упркос значајном напретку оствареном у контроли туберкулозе у последњих неколико деценија, према подацима Светске здравствене организације из 2017. године туберкулоза представља десети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС.
Процењено је да је укупно 10 милиона људи оболело од туберкулозе у 2017. години, од тога око 1 милион деце. Од укупног броја оболелих тек је 60% регистровано. Током исте године, од туберкулозе је свакога дана умирало више од 4500 особа.
Озбиљност националних епидемија је веома различита у земљама. У 2017. било је мање од 10 нових случајева на 100 000 становника у већини земаља са високим приходима, док је више од 150 на 100 000 дијагностиковано у већини земаља са највећим оптерећењем туберкулозом (Индија, Kина, Филипини, Пакистан, Нигерија, Бангладеш и Јужна Африка)...
Међу значајним датумима Календара јавног здравља је 20. март – национални Дан борбе против рака дојке, чијим се обележавањем подстиче још већа пажња јавности на распострањеност ове малигне болести и на значај унапређења информисаности жена о важности превентивних прегледа и њеном раном откривању.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица и Општа болница Сремска Митровица су обележили овај датум предавањем женама запосленим у правосудним органима града Сремска Митровица а у организацији Савеза самосталних синдиката за град Сремску Митровицу и општину Шид. Скуп је отворила Наташа Сапун председник синдиката а уводно предавање кроз Анализу здравственог стања становништва града Сремска Митровица изнела је др Бранка Малбашић, лекар специјалиста социјалне медицине у Заводу. Др Јелена Симовић, лекар радиолог је говорила о раном откривању карцинома дојке а др Наташа Пујић, такође лекар радиолог у Општој болници Сремска Митровица о карциному дојке-како да га победимо заједно.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. И у Србији је рак дојке најчешћи малигни тумор у женској популацији.
Према проценама Међународне агенције за истраживање рака (ИАРЦ), када је у питању ризик оболевања од рака дојке, Србија се налази заједно са већином земаља западног Балкана у средини наведене лествице. У Србији постоји нешто нижи ризик оболевања од рака дојке. Међутим, када је у питању умирање од рака дојке, процене Међународне агенције за истраживање рака из 2018. године показују да су жене у Србији, одмах после жена у Црној Гори, под високим ризиком умирања од рака дојке у односу на друге особе женског пола у Европи.
Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији је регистровано је 4304 новооболелих и 1693 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 65,0 на 100.000, а стопа умирања 20,2 на 100.000 жена.