Socijalna medicina (415)
Значај превенције и ране дијагностике малигних тумора
Рак представља један од водећих јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању. Март месец је посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, важности превенције и улози организованог скрининга у раном откривању болести.
Тим поводом, претходних дана, Завод за јавно здравље и Дом здравља Сремска Митровица спроводили су превентивне прегледе у 5 месних заједница на територији града, где су суграђани имали прилику да провере висину артеријског притиска, ниво шећера у крви, антропометријска мерења, а подељен је и штампани здравствено васпитни материјал на тему значаја превентивних прегледа.
Када се открије на време, рак је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи. Свесност о важности редовних прегледа и правовремене дијагнозе може спасити многе животе, а заједничким напорима друштва и здравствених институција може се значајно смањити број оболелих и преминулих особа од рака у Србији.
У Србији је током 2024. године од свих малигних тумора оболело преко 41 000 особа (21.793 мушкарца и 19.679 жена). Исте године од рака је умрло 20.314 особа оба пола, 10.967 мушкараца и 9.347 жена.
Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате.
Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
МОГУЋИ ПРВИ СИМПТОМИ РАЗВОЈА МАЛИГНИХ ТУМОРА
Неки симптоми могу указивати на рани развој малигних тумора и не треба их игнорисати, посебно ако трају дуже време.
- Кашаљ и промуклост који трају дуже од 3 недеље, као и учестало накашљавање, могу бити знак упозорења. Ако се при кашљу појави крв, неопходно је одмах јавити се лекару.
- Бол у грудима при кашљању или дубоком дисању није уобичајен код обичних прехлада ни хроничне плућне болести, те га треба пријавити лекару.
- Упала плућа која не пролази после терапије, понавља се на истом месту или траје дуже.
- Слабост и малаксалост које трају дуже од 2–3 недеље без јасног узрока.
- Необјашњив губитак телесне масе, губитак апетита, гађење према одређеној храни могу бити рани симптоми болести.
- Благо повишена телесна температура (изнад 37°C) која траје више од 7 дана без знакова инфекције захтева лекарски преглед.
- Кратак дах приликом уобичајених активности или пењања уз степенице може бити знак проблема са плућима или срцем.
- Крварење без јасног узрока може се јавити као: искашљавање крви, крв у столици, крв у урину, абнормално вагинално крварење, крвави исцедак из брадавица или појава необичних модрица.
- Појава квржица или чворића, посебно у дојкама или тестисима, захтева лекарски преглед.
- Потешкоће при гутању, осећај ситости након мале количине хране или упорне ранице у устима (посебно код пушача) могу бити знак озбиљнијих промена.
- Промене у функцији црева или мокрења, као што су дуготрајан затвор или дијареја, надимање, осећај непотпуног пражњења, бол при мокрењу или немогућност мокрења, пропуштање ваздуха у мокраћи или мокраћа помешана са столицом, бол који траје у било којем делу тела такође треба проверити.
- Промене на кожи или младежима (асиметрија - једна половина младежа не личи на другу, неправилне ивице, промене боје - разноврсна, помешана и црна и браон, повећање пречника - пречник већи је од гумице на врху оловке или младеж који расте, крвари или се на други начин мења током времена) могу указивати на меланом.
- Свака рана или раница која не зараста треба да буде прегледана од стране лекара.
Извор слике: www.bbc.com
Светски дан бубрега 12. март 2026. године
Светски дан бубрега је глобална кампања која има за циљ подизање свести о суштинском значају здравља наших бубрега, превентивном понашању, факторима ризика и свести о томе како живети са болешћу бубрега.
Здравље бубрега за све
Брига о људима. Заштита планете
Хронична бубрежна болест (ХББ) представља велики и растући глобални здравствени изазов и погађа 1 од 10 људи широм света. [1]
ХББ у раним фазама често протиче без симптома, па може напредовати непримећено све док не доведе до озбиљних здравствених последица, дубоко утичући на појединце, породице и заједнице.
Ова болест значајно повећава ризик од кардиоваскуларних компликација, нарушава квалитет живота и може довести до потпуног отказивања бубрега, када је за одржавање живота неопходна дијализа или трансплантација.
Терет болести није подједнако распоређен – највећи терет носе социјално и економски рањиве групе, које често имају ограничен приступ превенцији, раној дијагностици и савременом лечењу, чиме се додатно продубљују постојеће здравствене неједнакости.
Рано откривање спашава животе. Једноставна, неинвазивна и ценовно приступачна испитивања крви и урина могу открити оштећење бубрежне функције на време и омогућити благовремене интервенције које успоравају напредовање болести.
Посебно је важно усмерити скрининг ка ризичним групама – особама са дијабетесом, повишеним крвним притиском, кардиоваскуларним болестима, гојазношћу или породичном историјом бубрежних обољења.
Програми засновани у заједници могу значајно проширити доступност тестирања, нарочито у недовољно обухваћеним и рањивим популацијама.
Рано откривање хроничне бубрежне болести не само да чува функцију бубрега, већ смањује потребу за комплексним и ресурсно захтевним терапијама и побољшава дугорочне исходе лечења.
Промене у животној средини додатно повећавају терет болести. Климатски ризици – загађење ваздуха, топлотни стрес, дехидратација и екстремни временски догађаји – повећавају ризик од хроничне бубрежне болести и убрзавају њено напредовање. Пораст глобалних температура доприноси и ширењу тропских болести које могу оштетити бубреге. [2]
Истовремено, лечење терминалне бубрежне инсуфицијенције, нарочито дијализа, захтева значајне ресурсе – велике количине воде, енергије и једнократне пластике, уз емисије гасова са ефектом стаклене баште. Процене показују да једна хемодијализна сесија може имати угљенични отисак упоредив са вожњом аутомобила на удаљености од готово 240 километара.
Тиме се ствара зачарани круг – бубрежна болест и климатске промене међусобно се погоршавају.
Глобална прекретница је наступила. На 78. заседању Светске здравствене скупштине, Светска здравствена организација (СЗО) усвојила је своју прву резолуцију посвећену бубрежним болестима. [3]
Ова историјска одлука подиже здравље бубрега на ниво глобалног јавноздравственог приоритета, препознаје Светски дан бубрега као званичну међународну иницијативу и позива државе на конкретне мере у области превенције, подизања свести, доступности лечења и смањења еколошких ризика.
Позив на акцију: Заједничка посвећеност свих актера
Да бисмо изградили здравију, праведнију и одрживију будућност у области здравља бубрега, позивамо владе, здравствене системе, индустрију и заједнице да делују заједно:
- Дати приоритет превенцији, раном откривању и правовременом лечењу бубрежних болести. Промовисати 8 Златних правила за здравље бубрега, укључити тестирање на хроничну бубрежну болест у редовну здравствену заштиту ризичних група и ојачати кампање подизања свести како би се подстакло рано откривање и превентивна брига, уз смањење потребе за болничким интервенцијама.
- Промовисати правичан и једнак приступ трансплантацији. Проширивање доступности преемптивне и ране трансплантације не само да унапређује преживљавање и квалитет живота, већ смањује дуготрајну зависност од дијализе, умањује трошкове лечења, смањује количину пластичног отпада и емисија, те доприноси смањењу глобалних неједнакости.
- Трансформисати дијализу ка одрживости. Убрзати развој и примену терапија са мањим утицајем на животну средину, дати приоритет кућним модалитетима лечења попут перитонеалне дијализе, и подстицати еколошки одговорне праксе – укључујући поновну употребу воде и рециклажу материјала – уз јасно начело да квалитет и безбедност лечења никада не смеју бити угрожени.
- Заштитити потребе пацијената у оквиру зелене нефрологије. Одрживост никада не сме бити на штету пацијената. Иницијативе треба да буду усмерене на уклањање системских неефикасности (нпр. енергетски ефикаснији апарати, материјали без штетних супстанци) и да активно укључе глас пацијената, како би се обезбедили поверење, транспарентност и вишеструке користи за заједницу.
- Улагати у примену одрживих решења у свим контекстима. Ојачати јавне политике и финансирање, развијати партнерства између влада и привреде ради подстицања иновација, те подржати практична решења за средине са ограниченим ресурсима – попут прерасподеле задатака међу здравственим радницима, мобилних клиника и мануелних циклера за перитонеалну дијализу.
www.worldkidneyday.org
Обележен Светски дан бубрега
У организацији Удружења бубрежних инвалида Сремска Митровица и подршку Опште болнице и Завода за јавно здравље, у Градској кући је обележен Светски дан бубрега, међународни догађај посвећен подизању свести о значају здравља бубрега, превентивном понашању и о томе како живети са болешћу бубрега.
Стручњаци и чланови Удружења истакли су значај квалитетне дијализе и трансплантације, која је понекад једини спас у лечењу пацијената, као и социјалне подршке пацијентима. Догађај је био прилика и за едукацију о факторима ризика и важности редовних контрола, али и спортских и друштвених активности прилагођених пацијентима на хемодијализи.
Само радом се могу постићи велики и цењени успеси. Они су пример за то!
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је прошле године ликовни и литерарни конкурс на тему правилне исхране, значаја дојења и очувања здравља уста и зуба, а Завод за јавно здравље Сремска Митровица са својим сарадницима је учествовао на овим конкурсима који су намењени ученицима основних школа и предшколцима. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама управо на ове теме. Конкурс није наградног карактера, већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати њихову израду, али је Завод за најуспешније обезбедио награде у виду школског прибора. Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и коришћени за израду здравственоваспитних материјала.
РЕЗУЛТАТИ РЕПУБЛИЧКОГ ЛИКОВНО-ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СВЕТСКЕ НЕДЕЉЕ ДОЈЕЊА 2025.године на тему „Право на храну да има свако-покажи како“ и XXXV НАЦИНАЛНЕ НЕДЕЉЕ ЗДРАВЉА УСТА И ЗУБА под слоганом ,,Чувам своје зубе, поносим се осмехом“:
- СТАША БОЖОВИЋ, ученица II/2 разреда ОШ „Растко Немањић-Свети Сава“, Нова Пазова – III место
- УНА ПРАШТАЛО, ученица III/2 разреда ОШ „Растко Немањић-Свети Сава“, Нова Пазова – III место
- ДУ „Дечија радост“, објекат „Чаролија“, Ириг – у категорији најмлађих учесника – ПОХВАЛА
Светски дан борбе против туберкулозе – 24. март 2026.
„Да! Можемо окончати туберкулозу!“
Светски дан борбе против туберкулозе обележава се сваке године 24. марта и има за циљ подизање јавне свести о туберкулози (ТБ), болести која се може спречити и лечити. Обележава се на дан када је 1882. године професор Роберт Кох објавио своје откриће бацила туберкулозе (Mycobacterium tuberculosis), узрочника ове болести.
Разлози због којих Европски регион треба да буде забринут због туберкулозе.
И поред дугогодишњег искуства, развијених здравствених система и великог медицинског знања, Европски регион Светске здравствене организације и даље је изложен ризику од глобалне епидемије туберкулозе из више разлога.
Најважнији међу њима су број смртних случајева, оружани сукоби и присилне миграције становништва. Поред тога, појављује се и четврта претња – могуће погоршање глобалне ситуације са туберкулозом услед значајног смањења међународне финансијске помоћи.
Пре свега, туберкулоза и даље одузима велики број живота. Процењује се да је током 2024. године у Европском региону СЗО од ове заразне болести умрло око 19.000 људи, док је више од 200.000 оболело. Иако је у односу на прошлост постигнут огроман напредак, ови подаци су и даље забрињавајући. У 19. веку туберкулоза је однела чак четвртину одраслог становништва Европе. Данас су доступне ефикасне методе откривања и лечења болести, као и ресурси који би могли омогућити адекватну здравствену заштиту свим оболелима. Због тога је велики део ових смртних исхода могао бити спречен.
Други важан фактор који утиче на ширење и тежину туберкулозе јесу ратни сукоби. У Европском региону тренутно су присутна два велика конфликта – у Украјини и Гази – који негативно утичу на здравље великог броја људи. Рат доводи до услова као што су неухрањеност, пренасељеност и поремећаји у функционисању здравственог система, што директно доприноси повећању броја случајева туберкулозе. Историја показује да су током Првог и Другог светског рата управо овакве околности омогућиле брзо ширење ове болести широм Европе.
Трећи значајан фактор представља присилно расељавање становништва и миграције. Различити глобални проблеми, као што су ратови, климатске промене и економске кризе, доводе до све већег кретања људи ка Европи. Данас више људи него икада живи у земљи у којој нису рођени. Само 2024. године у свету је било више од 123 милиона присилно расељених особа. Европски регион СЗО остаје једно од главних одредишта за ове људе, па је процењено да је крајем 2025. године у њему живело више од 20 милиона расељених, укључујући преко пет милиона избеглица из Украјине. Ове околности указују на потребу за доступним и свеобухватним програмима превенције и лечења туберкулозе.
Европски регион СЗО већ сада има један од највећих бројева случајева туберкулозе резистентне на лекове у свету, са око 55.000 регистрованих случајева у 2024. години. Ово указује на то да постојећи напори у борби против болести нису довољни и да је неопходно још више ангажовања како би се обезбедило лечење и подршка свима којима је потребна.
Важно је схватити да туберкулоза није ограничена границама држава. Као и друге болести које се преносе ваздухом, она се може брзо проширити, што је јасно показала и пандемија ковида 19.
Због тога је од кључног значаја да европске земље наставе да подржавају међународну сарадњу у области здравља и хуманитарну помоћ, као и да улажу напоре у сузбијање туберкулозе на свим нивоима – локалном, регионалном и глобалном. У савременом свету локални проблеми лако могу постати глобални, али и обрнуто.
Улагање у борбу против туберкулозе не треба посматрати као добротворни чин, већ као инвестицију у заједничку будућност и глобалну здравствену безбедност. Истраживања и иновације у овој области доносе корист свим здравственим системима широм света. Поред тога, улагања у превенцију и лечење туберкулозе имају значајан економски ефекат – процењује се да сваки уложени долар доноси вишеструку корист друштву.
Република Србија се, као и сваке године, 24. марта 2026. године придружује светској кампањи обележавања Светског дана борбе против туберкулозе.
Према прелиминарним подацима (припрема годишњег извештаја за 2025. годину је у току) у 2025. години у Републици Србији регистровано је 410 особа оболелих од туберкулозе, што одговара стопи пријављивања од 6,22/100.000 становника. Број оболелих у 2025. години је за 8% мањи у односу на 2024. годину.
Највише узрасно-специфичне нотификационе стопе туберкулозе у 2025. години у Републици Србији регистроване су као и ранијих година у узрасним групама 60 и више година (10,61/100.000) и 70+ година (10,19/100.000). Током 2025. године регистровано је 50% мање случајева оболевања од туберкулозе међу децом и адолесцентима у односу на 2024. годину.
Дистрибуцији оболелих према историји претходних лечења туберкулозе одговара дистрибуцији уназад 10 година – регистровано је 90% новооболелих, док је 10% оболелих било раније лечено.
Дистрибуција оболелих од туберкулозе према полу показује да је број оболелих мушкараца виши него број оболелих жена (251:159 = 1,58:1), као и ранијих година али је разлика у за 39% мања у односу на прошлу годину због већег удела оболелих жена.
Плућну локализацију болести (ПТБ) у 2025. години имало је 93,2% оболелих. Међу оболелима од плућне туберкулозе, 79% је било бактериолошки потврђено, што је за 3% ниже од претходне године. Бактериолошка потврђеност директном микроскопијом је у 2024. години износила 44,3%, што је мање него претходних година. Процентуални удео случајева потврђених молекуларним методама порастао је у односу на претходну годину и износио је у 2025. години 9,5%. Патохистолошки је било потврђено 11% оболелих, док је клинички дијагностикованих случајева било 8% што је ниже него ранијих година.
Повремено се региструју епидемије у школама и другим установама колективног смештаја.
Нешто више од једне трећине оболелих (35%) дијагностиковано је у стадијуму каверне. Просечно трајање симптома до почетка лечења је у 2025. години било је 46,3 дана.
Од ванплућних локализација, као и ранијих година, и у 2025. години најчешће се региструје ТБ плеуре (35%), док је удео оболелих са туберкулозом екстра торакалних лимфних жлезда мањи за више од 50% (7,3%).
У току 2025. године пријављено је пет особа оболелих од мултирезистентне туберкулозе, што је више него претходних година, док је укупно седам особа (од којих су две дијагностиковане ранијих година) започело лечење мултирезистентне туберкулозе. Регистровано је седам оболелих међу држављанима земаља са високом стопом туберкулозе (Индија, Непал, Пакистан, Кина, Либија, Мали).
Међу оболелима од туберкулозе, у 2025. години регистроване су три особе које живе са ХИВ-ом.
Пријављено је 16 смртних исхода од туберкулозе што одговара стопи морталитета од 0,24 на 100.000 становника, нешто нижој од претходне године када је стопа морталитета износила 0,25 на 100.000 становника а пријављено 17 смртних исхода. Међу особама умрлим од туберкулоза доминирале су особе мушког пола (81%), узраста 60+ година (80%).
Графикон 1. Кретање нотификационе стопе ТБ у периоду од 2005. до 2025. године у Републици Србији
Основно о туберкулози
Туберкулоза је заразна болест коју изазива бактерија (бацил) туберкулозе. Инфекција се преноси ваздухом, изузетно ретко на други начин. Најважнији извор преношења инфекције су болесници са плућном туберкулозом. Када особа са нелеченом заразном туберкулозом плућа кашље, кија, смеје се или говори, она избацује у ваздух бациле заједно са капљицама пљувачке. Ове веома мале честице дуго лебде у ваздуху и до преношења инфекције долази када друга особа удахне заразне капљице са бацилима туберкулозе.
Ако особа има добру отпорност организма, инфекција са удахнутим бацилима се савлада у зачетку и до болести најчешће и не долази. Свега 10% инфицираних особа ће се касније у току живота разболети од туберкулозе, а најчешћи разлог је пад отпорности организма изазван стресом, неуредним животом, неухрањеношћу, лошим условима живота, алкохолизмом, неком дуготрајном болешћу, ХИВ инфекцијом, итд.
Туберкулоза се може појавити у било ком делу тела, али најчешће се јавља у плућима. Најчешћи симптоми плућне туберкулозе су кашаљ, некада са појавом крви у испљувку, повишена температура, ноћно знојење, губитак апетита, мршављење и општи осећај слабости.
Латентна туберкулозна инфекција
Један од све већих изазова у контроли ТБ јесте чињеница да може бити без симптома. Ово стање се назива латентна туберкулозна инфекција. Иако се ове особе не осећају болесно, инфекција може постати активна касније ако имуни систем ослаби.
Процењује се да је око четвртине светске популације инфицирано бацилом туберкулозе, а око 5–10% њих развије активну болест туберкулозу током свог живота. Ризик од развоја активне болести након инфекције зависи од неколико фактора, при чему је најважнији имунолошки статус особе. Хемиопрофилакса (превентивно лечење), које се даје особама с највећим ризиком од напредовања инфекције у болест, остаје кључни елемент за постизање глобалних циљева Стратегије за елиминацију туберкулозе као јавно здравственог проблема.
У складу са препорукама Светске здравствене организације (СЗО), препоручује се тестирање и превентивно лечење особа које су под повећаним ризиком од инфекције бацилом туберкулозе и то:
- Особа које живе са ХИВ-ом
- Лица из контакта са оболелим без обзира на ХИВ статус
- Особа које започињу било коју врсту имуносупресивне терапије или које су на дуготрајном лечењу овом врстом терапије (антагонистима ТНФ-α, кортикостероидима, на терапији у оквиру припреме за трансплантацију органа, хематолошку трансплантацију или на терапији после трансплантације)
- Особа оболелих од силикозе, хроничне бубрежне инсуфицијенције, леукемије или других малигних болести
- Особа оболелих од дијабетеса
- Особа које су имале хирушке интервенције (гастректомију или јејуноилеални бy-пасс)
- Потхрањених особа (≤90% идеалне телесне масе)
- Особа које инјектирају дроге
- Особа које живе у колективном смештају
Туберкулоза није само болест плућа
Већина људи повезује туберкулозу са плућима јер је плућна ТБ заразан и најчешћи облик ове болести. Међутим, туберкулоза није ограничена само на плућа. Она може захватити и друге делове тела, укључујући: лимфне чворове, кости и зглобове, бубреге, кичму, мозак.
Ови облици се називају ванплућна туберкулоза и често их је теже дијагностиковати јер симптоми зависе од захваћеног органа.
Зашто је туберкулозу тешко открити?
Туберкулоза остаје скривена претња из више разлога:
- Многи људи дуго немају симптоме
- Латентне инфекције могу постати активне након више година
- Ванплућна ТБ не показује увек типичне знаке
Значај подизања свести
Разумевање туберкулозе је кључно за њено сузбијање. Подизање свести, рано откривање и правилно лечење представљају кључне кораке ка заустављању туберкулозе данас.
Преузето са: www.batut.org.rs
Сремска Митровица обележава Светски дан здравља
Сваке године 7. априла обележава се Светски дан здравља, а тема за 2026. годину долази у пресудном тренутку. Светска здравствена организација ове године наступа са јасном поруком: „Заједно за здравље. Станимо уз науку".
Ова кампања није замишљена само као симболична порука за један дан, већ као позив који ће трајати током целе године. Идеја је једноставна, али снажна - у времену информативне буке, здравствених митова и брзих савета са друштвених мрежа, брига о здрављу мора поново да се ослања на проверено знање.
То не значи да обичан човек мора да разуме сложене медицинске студије и стручне изразе. То значи нешто много практичније:
- бити опрезан када се нуде „чудесна" и брза здравствена решења;
- увек проверавати изворе информација;
- важне одлуке о здрављу не заснивати на објавама које звуче убедљиво, већ искључиво на препорукама стручњака.
Посебан фокус 2026. године стављен је на концепт „Једно здравље". То је приступ који подразумева да када говоримо о будућности медицине, не говоримо само о модерним болницама, анализама и новим лековима, већ и о:
- ваздуху који дишемо;
- води коју пијемо;
- храни коју једемо;
- еколошким условима у којима живимо.
Сремска Митровица ће Светски дан здравља обележити 7.априла, од 8 до 11h, у просторијама Туристичког инфо центра у Градском парку, различитим бесплатним здравственим прегледима и лекарским саветима, а за организацију су задужени митровачки Здравствени центар и Завод за јавно здравље, у сарадњи са Црвеним крстом, Медицинском школом, Удружењем бубрежних инвалида и Канцеларијом за младе.
Позивају се сви грађани да посете овај својеврстан базар здравља.
Уместо лечења на друштвеним мрежама, станимо уз науку.
СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА - 7. АПРИЛ „ЗАЈЕДНО ЗА ЗДРАВЉЕ. БУДИМО УЗ НАУКУ.“
Светски дан здравља обележава се сваке године 7. априла, на годишњицу оснивања Светске здравствене организације, са циљем да се укаже на приоритетне јавноздравствене изазове и подстакне глобална акција у циљу унапређења здравља становништва. Слоган овогодишње кампање ставља посебан акценат на значај науке, истраживања и доношења одлука заснованих на доказима. У времену када смо окружени различитим информацијама, важно је да верујемо науци, стручњацима и провереним подацима.
И ове године у Сремској Митровици, здравље је „изашло“ међу људе. Без заказивања, чекања, само један корак до информација о сопственом здрављу.
Завод за јавно здравље и Здравствени центар Сремска Митровица на Светски дан здравља организовали су јавну манифестацију, уз подршку Медицинске школе, Црвеног крста, Удружења дијабетичара и бубрежних инвалида и Канцеларије за младе, у Туристичком инфо центру у Градском парку. Наши суграђани имали су прилику да провере здравствено стање превентивним прегледима (шећер, холестерол и триглицериди у крви, крвни притисак), дељени су FOB тестови (за откривање крви у столици). Грађани су могли да се посаветују са здравственим радницима о значају превентивних прегледа и раног откривања болести, уз поделу штампаног здравствено-васпитног материјала. На штандовима је уприличена и промоција козметичких производа ученика Медицинске школе. Посебан печат догађају дало је учествовање најмлађих суграђана. Креативном радионицом и спровођењем стоматолошких прегледа малишана из ПУ “Пчелица“, стоматол је указао на важност оралног здравља у најранијем узрасту.
Овогодишњи слоган носи снажну поруку. У времену информативне буке, здравствених митова и брзих савета, брига о здрављу мора поново да се ослања на проверено знање. Здравље није само ствар здравствених радника, ни ствар система. Здравље почиње од тебе.
Вратимо поверење у струку, станимо уз науку.
Део текста преузет и модификован са:
izjzv.org.rs
„Наша снага, наша планета“
Сваке године 22. априла обележава се Дан планете Земље с циљем повећања свести о важности очувања наше планете, као и о последицама прекомерног коришћења природних ресурса, загађења ваздуха, земљишта и воде, губитку биолошке разноликости, климатским променама.
Први пут је обележен 1970. године, након еколошке катастрофе изливања нафте у Калифорнији, а 2009. године 22. април проглашен је међународним Даном планете Земље.
Прикључи се обележавању Дана планете Земље и допринеси заштити животне средине:
1. Шетња или вожња бициклом
- Одабери ходање или вожњу бициклом уместо кориштења аутомобила
- Ходање доприноси очувању физичког и менталног здравља, побољшава расположење и смањује стрес
- Одабиром ходања уместо аутомобила смањује се емисија угљен диоксида, штеди се енергија и гориво, смањују се саобраћајне гужве и бука
2. Одвајање отпада
Одвајањем отпада односно рециклирањем смањују се количине отпада на депонијама и потреба за коришћењем природних ресурса.
3. Коришћење вишекратних кеса
- Пластичне кесе чине велик део отпада. У свету се годишње употреби преко 5 милијарди једнократних пластичних врећица!
- Обично се користе краће од 25 минута, а за разградњу једне врећице потребно је око 100 до 500 година
- Пластичне врећице се прво разграђују на мање делове, затим у пластичну прашину, која контаминира земљиште и завршава у храни и води
4. Садња биљака
- Биљке су кључне за одржавање еколошке равнотеже. За њих се каже да су плућа Земље: кроз фотосинтезу производе кисеоник и апсорбују угљен диоксид и тиме директно ублажавају климатске промене
- Корење биљака спречава ерозију тла, а дрвеће помаже у смањењу ризика од поплава упијањем воде
- Цвеће је важно за опрашиваче, посебно пчеле
- Биљке су важне и за ублажавање температуре: стабла стварају хлад и смањују ефекте загрејаних урбаних средина
Обележавање Светског дана хигијене руку – 5. мај 2026. Кампања: "Сачувајте животе – оперите своје руке"
Србија се укључила у овај програм СЗО 2008. године организујући Национални програм хигијене руку у здравственим установама под називом „Чисте руке – безбедне руке“.
У 2026. години обележава се 18 година ове кампање, уз слоган „Акција спасава животе“, којим се наглашава потреба за обновљеним и појачаним деловањем свих који учествују у пружању здравствене заштите. Здравствене установе се позивају да преузму доступне промотивне материјале, планирају њихове начине примене и активно укључе здравствене раднике у спровођење активности у кампањи. Посебно се препоручује да се кроз комуникацију са здравственим радницима додатно промовише значај хигијене руку и да се подстакне примена мера превенције и контроле инфекција у свакодневној пракси.
Значајан део инфекција повезаних са здравственом заштитом, односно болничких инфекција, може се спречити правилном и правовременом хигијеном руку, као и доследном применом мера ПСИ. Болничке инфекције представљају стални ризик за пацијенте у свим здравственим установама, доприносе развоју антимикробне резистенције, повећавају смртност и морбидитет, продужавају трајање хоспитализације и генеришу додатне трошкове здравственог система. Њихов утицај се огледа и у значајном оптерећењу за пацијенте, породице и здравствене раднике, као и у отежаном остваривању циљева квалитетне и безбедне здравствене заштите.
Ефикасна примена хигијене руку и мера превенције и сузбијања инфекција може бити отежана услед неадекватних услова у здравственим установама, укључујући недостатак чисте воде, санитације, адекватног управљања медицинским отпадом и општих хигијенских стандарда (Програм СЗО: Water, sanitation and hygiene – WASH). Ови фактори утичу не само на безбедност пацијената и здравствених радника, већ и на достојанство и једнак приступ здравственој заштити.
У складу са глобалним препорукама СЗО, здравствене установе треба да промовишу хигијену руку засновану на доказима, укључујући примену концепта „Мојих 5 тренутака за хигијену руку“ и правилне технике хигијене руку. Такође се препоручује укључивање хигијене руку у националне и институционалне планове превенције и сузбијања инфекција, у складу са Глобалним акционим планом и оквиром за праћење, као и континуирано праћење придржавања хигијене руку уз обезбеђивање повратних информација здравственим радницима, што Србија већ годинама чини.
Посебан фокус у 2026. години ставља се на имплементацију глобалних ПСИ стратегија и постизање кључних индикатора до 2030. године. Један од приоритетних циљева је успостављање система праћења придржавања хигијене руку и редовног извештавања, у току 2026. године.
Здравствене установе се подстичу да активно учествују у кампањи организовањем локалних активности, коришћењем доступних СЗО материјала, учешћем у едукативним вебинарима и разменом искустава и примера добре праксе
. Позивамо све здравствене раднике и установе да се придруже обележавању Светског дана хигијене руку 5. маја 2026. године и допринесу унапређењу безбедности пацијената и здравствених радника кроз доследну примену хигијене руку и мера превенције и сузбијања инфекција.
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ – 10. МАЈ 2026.
Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу унапређења информисаности целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности за очување и унапређење здравља, 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање Међународног дана физичке активност.
Овај важан датум се у нашој земљи традиционално обележава под слоганом „Кретањем до здравља”, ради указивања на значај физичке активности као једне од кључних активности за унапређење здравља. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
Физичка неактивност један од водећих фактора ризика на глобалном нивоу. Недовољна физичка активност повећава ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, малигних болести и превремене смрти. Према подацима Светске здравствене организације 31% одраслих у свету је физички неактивно.
На основу резултата Истраживања понашања у вези са здрављем код деце школског узраста у Републици Србији из 2022. године, у свим узрасним групама дечаци су физички активнији од девојчица, а са годинама се запажа смањење броја свакодневно физички активне деце што је посебно изражено код девојчица, па је само 16,0% девојчица у првом разреду средње школе свакодневно физички активно у складу са препорукама. Посебно забрињава овај тренд смањеног кретања код деце и младих, што дугорочно утиче на здравље популације.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75–150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
Зашто је важно да будемо активни?
Редовна физичка активност један је од кључних фактора у очувању здравља. Она доприноси смањењу ризика од бројних болести, јача ментално здравље и позитивно утиче на свакодневно функционисање. Активни људи имају више енергије, бољу концентрацију и већу продуктивност. Поред тога, физичка активност помаже у одржавању оптималне телесне масе и значајно доприноси дужем, квалитетнијем и испуњенијем животу.
Шта можете да учините да повећате физичку активност у 10 корака?
– За вежбање није неопходно издвојити много времена у току дана. Нека физичка активност постане саставни део ваших дневних обавеза.
– Уколико до сада нисте били активни крените постепено, јер претерано оптерећење може пре да нашкоди него да користи вашем здрављу.
– Постепено продужавајте време активности и оптерећење.
– Нека физичка активност буде разноврсна, да би се активирале различите групе мишића.
– Уместо вожње колима пешачите.
– Свакога дана шетајте најмање пола сата. То значи да сиђете две аутобуске станице раније да бисте се прошетали 20-так минута, а при повратку једну станицу раније што је додатних 10 минута шетње.
– Уместо лифта користите степенице.
– Ограничите време проведено уз рачунар и телевизијски програм.
– Што више слободног времена проводите у природи, физички активно (шетња, рад у башти, вожња бицикла или ролера, одбојка, кошарка, фудбал...).
– Вежбајте са пријатељима. То је добар стимуланс да не прескачете термине, а и биће Вам пријатније у познатом друштву.
Међународни дан физичке активности, подсећа нас да је кретање доступно свима без обзира на узраст, кондицију или свакодневне обавезе. Физичка активност није само ствар избора, већ важан предуслов за очување и унапређење здравља. Охрабрујућа је чињеница да за њене бенефите није потребно много већ и умерена активност, као што је свакодневна шетња у трајању од 30 минута, може значајно допринети бољем физичком и менталном стању. Кључ лежи у континуитету и усвајању здравих навика које постају део свакодневног живота.
Извори:
1. World Health Organization. Global status report on physical activity 2022. Geneva: World Health Organization; 2022.
2. www.batut.org.rs/download/aktuelno/fizicka%20aktivnost.pdf
Преузето са:
www.batut.org.rs
СПОРТСКИ ДОГАЂАЈ ПОВОДОМ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ
Физичка активност не мора бити обавеза, већ прилика да се осећамо боље, растеретимо од свакодневног стреса и проведемо квалитетно време са колегама. Редовно кретање доприноси очувању физичког и менталног здравља, смањује стрес и побољшава квалитет живота, због чега је важно да буде део свакодневице сваког појединца.
Поводом обележавања овогодишњег Међународног дана физичке активности, који се традиционално обележава 10. маја, запослени у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица су организовали пријатељску одбојкашку утакмицу са Градском управом Сремска Митровица, шаљући важну поруку о значају кретања и здравих животних навика.
Према последњим подацима Истраживања здравља становништва Србије, 41% одраслих испитаника је недовољно физички активно, седи се у просеку 4,7 сати дневно, а ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 минута и више у току дана) је било изложено 23% становника Србије. Препоручених 30 минута у ходању или вожњи бицикла проводило је само 9,7% испитаника. Тек сваки једанаести становник се бави фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно.
Овом симболичном, али значајном активношћу, запослени су упутили позив, али и подстрек свима који већи део дана проводе седећи — и мали корак ка активнијем начину живота може донети велику разлику за тело, здравље и добро расположење.
Бенефити физичке активности
- Спречава повећање телесне тежине
- Побољшава издржљивост, мишићну снагу и флексибилност
- Спречава слабљење костију и губитак мишићне масe
- Снижава повишен крвни притисак, масноће и шећер у крви
- Јача срчани мишић и капацитет плућа
- Поправља расположење и смањује ризик од депресије
- Побољшава сан
- Одлаже почетак пада интелектуалних функција и побољшава концентрацију
- Спречава деформитете кичменог стуба и стопала код деце и младих
- Повећава самопоуздање, осећај испуњености и задовољства
12. мај – Међународни дан медицинских сестара и техничара
„Наше медицинске сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спасавају животе.“
Међународни дан медицинских сестара се слави широм света сваког 12. маја, на годишњицу рођења Флоренс Најтингејл која је својим визионарским радом допринела дефинисању сестринске праксе и основала прву школу за медицинске сестре у Лондону 1860. године.Поводом Међународног дана медицинских сестара, Међународно веће медицинских сестара (ICN) сваке године упућује поруку и препоручује активности сестрама широм света, са циљем да се укаже на значај сестринске професије у очувању и унапређењу здравља људи.
Овогодишња тема наставља снажну поруку претходних година и гласи:
„Наше медицинске сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спасавају животе.“
Надовезујући се на раније теме — „Економска моћ неге“ и „Брига о медицинским сестрама јача економије“ — овогодишња кампања посебно истиче незаменљиву улогу медицинских сестара у савременом здравственом систему.
Медицинске сестре су темељ квалитетне и доступне здравствене заштите. Својим знањем, посвећеношћу и хуманошћу свакодневно доприносе превенцији болести, лечењу и нези пацијената, пружајући подршку појединцима, породицама и заједници.
Када су оснажене, подржане и цењене, медицинске сестре имају снагу да унапреде здравствене исходе, ојачају примарну здравствену заштиту и помогну у решавању највећих изазова савременог здравства.
Сваког дана, својим радом, пожртвованошћу и бригом за друге, медицинске сестре спасавају и унапређују животе.
СВИМ МЕДИЦИЦНСКИМ СЕСТРАМА И ТЕХНИЧАРИМА ЧЕСТИТАМО ЊИХОВ ПРАЗНИК!
Преузето и модификовано са
www.ncrc.ac.rs/vesti-srcir/medunarodni-dan-medicinskih-sestara-2026-godine
КОНКУРС за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему: „ЗДРАВИ ЗУБИ ЗА ЗДРАВ ОСМЕХ”
ИНСТИТУТ ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ СРБИЈЕ
„ДР МИЛАН ЈОВАНОВИЋ БАТУТ”
МРЕЖА ИНСТИТУТА/ЗАВОДА ЗА ЈАВНО ЗДРАВЉЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
СТОМАТОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ
РАСПИСУЈУ КОНКУРС
за избор најбољег литерарног састава и ликовног рада на тему:
„ЗДРАВИ ЗУБИ ЗА ЗДРАВ ОСМЕХ”
У периоду од 18. до 24. маја 2026. године на територији Републике Србије обележава се XXXVI Недеља здравља уста и зуба под слоганом „Здрави зуби за здрав осмех”.
Циљ обележавања Недеље здравља уста и зуба је информисање опште популације о важности очувања здравља уста и зуба, као и о утицају на свеукупно здравље. У оквиру обележавања овогодишње Недеље здравља уста и зуба посебно се истиче утицај оралног здравља на свакодневне активности као што су говор и смех.
Традиционално у оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба Институт за јавно здравље Србије заједно са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду расписују конкурс за избор најбољих литерарних састава и ликовних радова. Конкурс је намењен деци предшколског узраста у вртићима и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба, нарочито у оквиру породице и условима које она омогућава.
Вртићи и основне школе могу да доставе по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика – узраст I-IV разред и V-VIII разред основне школе. Радови се достављају окружном заводу/институту за јавно здравље, Центар за промоцију здравља до 01. јуна 2026. године, са назнаком „За конкурс XXXVI Недеља здравља уста и зуба”. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим достављени Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 8. јуна 2026. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад.
Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији. Радови се неће враћати већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравља уста и зуба међу општом популацијом (слањем радова школе и аутори се саглашавају са написаним начинима коришћења). Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде на окружном нивоу), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова.
Најбољи радови са прошлогодишњег конкурса доступни су на следећем линку:
www.batut.org.rs/download/aktuelno/IzabraniRadovi2025.pdf
Извор: www.batut.org.rs
XXXVI Недеља здравља уста и зуба „Здрави зуби за здрав осмех”
Недеља здравља уста и зуба у Републици Србији традиционално се обележава од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, са циљем указивања на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Обележавање спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.
Ове године, XXXVI Недеља здравља уста и зуба обележава се у периоду од 18. до 24. маја 2026. године под слоганом „Здрави зуби за здрав осмех”. Слоган кампање наглашава значај доброг оралног здравља као важног дела општег здравља и предуслова за правилно обављање основних функција као што су исхрана, дисање и говор, али и као једног од кључних фактора који доприносе самопоуздању и психосоцијалном благостању.
Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Оно се мења током животног века, од најранијег детињства до старости, неодвојиви је део општег здравља и омогућава појединцима активно учешће у друштву и остваривање сопствених потенцијала.
Када је орално здравље нарушено болешћу или повредом, последице се одражавају и на опште здравље. Бол и нелагодност повезани са оралним болестима отежавају концентрацију, доводе до изостајања из школе или са посла и могу изазвати социјалну изолацију.
Учесталост главних болести уста и зуба наставља да расте широм света услед урбанизације и промена животних услова. То је пре свега последица недовољне изложености флуору (у води за пиће и средствима за оралну хигијену као што су пасте за зубе), доступности, приступачности и коришћења хране са високим садржајем шећера, као и ограниченог приступа услугама стоматолошке здравствене заштите у заједници. Маркетинг хране и пића богатих шећером, као и дуванских и алкохолних производа, довео је до повећане потрошње производа који доприносе настанку болести уста и зуба као и многих других незаразних болести.
Обележавање Недеље здравља уста и зуба има за циљ да се мотивишу појединци, породице, заједнице и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар), пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), губитак зуба, рак усне дупље и урођене мане као што су расцеп усне и непца имају велики здравствени, социјални и економски значај и представљају јавноздравствени проблем на глобалном нивоу.
Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама у Републици Србији. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.
Кључне чињенице о оралном здрављу
- Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
- Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
- Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
- Процењује се да на глобалном нивоу 3,7 милијарди људи има неко орално обољење.
- Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће обољење уста и зуба.
- Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.
- Малигно обољење усне дупље обухвата рак усана, других делова усне дупље и орофаринкса и по учесталости представља 13. најчешће малигно обољење у свету.
- Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.
Опште препоруке за очување оралног здравља
Опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.
Препоруке за очување оралног здравља су:
- брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
- у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
- одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
- посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањања зубног каменца од стране стоматолога;
- везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто-седишта због могућих повреда у саобраћајним незгодама;
- избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
- престанак пушења;
- смањење или престанак конзумирања алкохола;
- коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе...).
Преузето са: www.batut.org.rs
|
|
|
