Национални дан без дувана у насој земљи традиционално се обележава 31.јануара, а слоган овогодисње кампање је “365 дана без дувана ‘’.

Пушење је доказано један од најзнацајнијих фактора ризика који утицу на превремено обољење али и умирање , како у свету тако и код нас. Научно су чврсто утемељени докази да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларног и обољења респираторног система, почев од обичних прехлада, преко грипа, све до упале плућа инвазивних инфективним узрочницима. Такође је научно доказана директна веза између пушења и преко 20 типова и подтипова малигних обољења.

Ако знамо да годишње у свету умре 8 милиона људи од последица пушења дувана а у Србији 15 000, онда нам треба доста физичке и менталне снаге да се изборимо са овом зависности и одреди датум за остављање дувана.

Зато Завод за јавно здравље Сремска Митровица врши едукацију младих о штетности дувана не само у току кампање него и у континуитету током читаве године. Јер један дан није довољан.

Дана 31.јануара, поводом Националног дана без дувана, одржали смо едукацију ученицима осмих разреда Основне школе „Бошко Палковљевиц – Пинки“.

Делић атмосфере можете погледати на фотографијама.

• 
• 
• 
• 
• 
•  

Поводом обележавања Светског дана борбе против рака Завод за јавно здравље Сремска Митровица је у сарадњи са Домом здравља Сремска Митровица организовао Базар здравља у Месној заједници „Матије Хуђи“ и Месној заједници „ Мала Босна“ у Сремској Митровици.

Грађани су имали прилику да се информишу о свом здравственом стању путем мерења шећера у крви и висине крвног притиска, као и да се информишу о значају скрининга – превентивних прегледа којима се поједине болести откривају у раној фази, још пре појаве првих симптома, чиме се може спречити и 30 до 50 одсто настанка карцинома .

Базар здравља посетило је 72 грађана.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

Светски дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Kалендара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља.

Обележавање овог датума има за циљ да пажњу целокупне јавности, стручне и опште, усмери ка неопходним интервенцијама које се односе на побољшање лечења, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака и њихових породица. Малигне болести су један од значајних глобалних јавноздравствених проблема данашњице. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година.
Последње процене из 2020. године показују да се код више од 413.000 деце региструје неки облик малигне болести, а да у просеку 328.000 деце у свету изгуби живот са дијагнозом рака. До 2050. године у свету ће се регистровати укупно 13,7 милиона нових случајева малигних болести код деце, од чега 6,1 милион или 44,9% деце неће бити дијагностиковано на време. Свеобухватним интервенцијама, које подразумевају доступност педијатријске онкологије, савремено и правовремено лечење, могуће је до 2050. године избећи 6,2 милиона смртних случајева од рака код деце, пре свега у неразвијеним и средње развијеним земљама света.

У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 и 1% свих новооболелих особа од малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку више од 370 деце са неком врстом малигнитета, узраста од 0 до 19 година. Kао и у већини земаља у развоју, и у Србији је готово две трећине новооболеле деце (70,1%) узраста до 15 година. Четири групе болести, укључујући леукемије, туморе мозга, туморе коштано-зглобног система и лимфоме, чине најчешће малигне болести у детињству. Ове четири групе чине више од две трећине (71,2%) свих малигнитета у детињству. У просеку сваке године четрдесет и четворо деце, старости од 0 до 19 година, изгуби битку са овом болешћу. Најчешћи узрок умирања од рака у детињству су тумори мозга, леукемије, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. Мање од две трећине умрле деце од рака (63,5 %) било је у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода од рака у овом узрасту чинили су тумори мозга и леукемије (49,5%). У структури умирања код деце узраста од 15 до 19 година најчешћи узрок смрти од рака су тумори коштано-зглобног система и леукемије.

Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака условљени су од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, али у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%. Тим поводом су Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставили циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре са раком и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60%. У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце у континуитету се спроводе бројне кампање које имају за циљ покретање шире друштвене заједнице, кроз акције усмерене на рану дијагностику, на одговарајући медицински третман и лечење, као и на бољу доступност терапије. Све ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и спаси милион дечјих живота током следећих десет година.

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.
Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.

Оболевање и умирање од рака у свету и Србији

Према најновијим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години и 14,1 милиона људи у 2012. години на 18,1 милиона људи у 2018. години. Према истом извору, регистровано је 9,6 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2018. години. Процена је да ће током живота један од пет мушкараца и једна од шест жена оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена умрети од неког облика малигне болести. Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Упркос чињеници да су превентивни програми у неким земљама довели до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце (пример, у већини земаља, осим у земљама субсахарске Африке), нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу. У свету су, и даље, рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева водеће локализације рака у оболевању и у умирању. Ове три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,5% свих нових случајева рака и 22% свих смртних случајева од рака код мушкараца. Потом следе карцином простате (13,5%) и колоректални карцином (10,9%). Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена (чини 24,2% свих новооткривених случајева рака) и водећи узрок смрти од рака код жена (15%), а следе га рак плућа (13,8%) и рак дебелог црева (9,5%).
У Републици Србији током 2020. године водеће локализације рака за мушку популацију су биле плућа и бронх (21.4 %), колон и ректум (13.7%), простата (10.2%), желудац (3.9%) и панкреас (3.9%). Што се тиче локалиизације водећих тумора код жена, карцином дојке је био на првом месту (22.6%), затим плућа и бронх (11.3%)), колон и ректум (10.5%), грлић материце (5.6%), материца (4.3%).
У Републици Србији током 2021. године водеће локализације рака за мушку популацију су биле плућа и бронх (21.6%), колон и ректум (14.1%)), простата (10.1%), мокраћне бешика (7.3%) и панкреас (3.9%). Најчешће локализације карцинома код женске популације су карцином дојке на првом месту (23.0%), плућа и бронх (11.1%), колон и ректум (10.5%), грлић материце (5.6%) и оваријум (4.1%)
Србија се према најновијим проценама, а међу 40 земаља Европе, сврстава у групу земаља са средњим ризиком оболевања (налази се на 12. месту) и високим ризиком умирања од малигних болести у Европи (на другом месту одмах после Мађарске). Процењене стопе оболевања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Мушкарци у Србији су у средњем ризику оболевања од свих малигних тумора, у односу на мушкарце у земљама Источне и Западне Европе, као и у односу на мушкарце у Словенији и Хрватској. За разлику од мушкараца, жене у Србији су у вишем ризику оболевања од свих малигних тумора, одмах после жена у Западној и Северној Европи. Такође, процењена стопа оболевања код жена у Србији је виша у односу на друге земље Западног Балкана. Разлог овоме могу бити више стопе оболевања од рака грлића материце и малигних тумора бронха и плућа у односу на просечне процењене стопе оболевања од ових облика рака у Европи.
За разлику процењених стопа оболевања, Србија је одмах после Мађарске земља у којој су регистроване стопе умирања од свих малигних тумора код оба пола међу највишим у Европи. Процењене стопе умирања од свих малигних тумора су ниже код мушкараца него код жена. Жене у Србији су одмах после жена у Мађарској у високом ризику умирања од свих малигних тумора, осим коже. Разлог овоме је чињеница да су стопе умирања од рака грлића материце и рака дојке код жена у Србији међу највишима у односу на просечне процењене стопе умирања од ових облика рака у другим земљама Европе.

Превенција и рано откривање

Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење. У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици. И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака. Између 30-50% свих случајева рака се може спречити. Превенција представља најбољу дугорочну стратегију за контролу рака. СЗО ради са државама чланицама на јачању националних политика и програма за подизање свести и смањење изложености факторима ризика од рака. СЗО ради и на благовременом пружању информација које су становништву потребне за усвајање здравих стилова живота. Како би се ојачали национални напори за решавање проблема везаних за рак и друге хроничне незаразне болести (НЦД), глобални акциони план СЗО за превенцију и контролу НЦД 2013–2020 направио је мапу пута за смањење преране смртности од хроничних незаразних болести (НЦД) до 2025. кроз мапирање многих фактора ризика

Дуван

Дувански дим има више од 7000 хемикалија, за најмање 250 је познато да су штетне, а за најмање 69 је познато да изазивају рак. У свету, употреба дувана је једини највећи фактор ризика за смртност од рака који се може избећи и убија више од 8 милиона људи сваке године, од рака и других болести везаних за пушење. Готово 80% од 1,1 милијарде пушача у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
• Око 30% свих смртних исхода од малигних болести настају као последица пушења дувана, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола, а да се на више од 80% свих малигних болести може утицати модификовањем и елиминацијом ових фактора ризика.
• Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту

Алкохол

Алкохол, према класификацији Међународне агенције за истраживање рака, је токсична, психоактивна супстанца која изазива зависност и представља канцероген 1 групе који је узрочно повезан са 7 врста рака, укључујући рак једњака, јетре, колоректалног карцинома и рака дојке. Употреба алкохола може довести до појаве рака усне шупљине, ждрела и ларинкса. Конзумација алкохола је повезана са 740 000 нових случајева рака сваке године. Глобално, 1 од 20 карцинома дојке се приписује конзумирању алкохола. Ризик од рака расте са количином конзумираног алкохола. У 2016. години процијењено је да су карциноми узроковани алкохолом одговорни за 400 000 смртних случајева широм свијета, претежно међу мушкарцима.

У ЕУ, лагана до умерена конзумација алкохола повезана је са готово 23 000 нових случајева рака у 2017. години, што представља 13,3% свих карцинома који се приписују алкохолу и 2,3% свих случајева 7 типова рака повезаних с алкохолом. Готово половина ових карцинома (отприлике 11 000 случајева) били су женски карцином дојке. Такођер, више од трећине случајева рака који се приписују лаганом до умјереном конзумирању алкохола (отприлике 8500 случајева) било је повезано са малом количином алкохола. • Резултати Истраживања су показали да у Србији 50,7% становништва не конзумира алкохол, 39,3% није никада пробало алкохол и 11,4% није конзумирало алкохол у претходних 12 месеци. У популацији младих од 15 до 19 година 52,7% није конзумирало алкохол, значајно више девојака (57,2%) него дечака (48,1%). Мушкарци у Србији у већем проценту свакодневно пију, чак осам пута више у односу на жене. Такође, навика свакодневног конзумирања алкохола је највише заступљена међу најниже образованим (3,4%) и ванградским становништвном (3,8%). • Макар једном у току недеље, у последњих 12 месеци, ексцесивно је пило (више од шест алкохолних пића у једној прилици) 1,7% становништва Србије (3,2% мушкараца и 0,3% жена). Барем једном месечно ексцесивно је пило 18,3% мушкараца и 4,5% жена, односно укупно 10,9% становништва, што је према доступним подацима нижи проценат од просека ЕУ. Забрињава податак да је сваки шести (15,1%) адолесцент узраста од 15 до 19 година најмање једном месечно конзумирао више од шест алкохолних пића током једне прилике, без разлике у односу на пол.

Физичка неактивност, фактори исхране, гојазност и прекомерна тежина Прекомерна телесна тежина и гојазност повезани су с многим врстама карцинома као што су карцином једњака, колоректални карцином, карцином дојке, карцином ендометријума и бубрега. Редовна физичка активност, одржавање здраве телесне тежине и здрава исхрана могу довести до ризика од настанка карцинома. Вишак телесне масе био је одговоран за 3,4% карцинома у 2012. години, укључујући 110 000 случајева рака дојке годишње. Употреба алкохола
• На основу последњег Истраживања здравља становништва Србије, у Србији је 2019. године, на основу измерене вредности индекса телесне масе (ИТМ), било 40,5% нормално ухрањеног становништва узраста 15 и више година, док је више од половине (57,1%) било прекомерно ухрањено, односно предгојазно (36,3%) и гојазно (20,8%).
• Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивностикао фактора ризика у настанку малигних тумора. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате. Истраживање здравља омогућава процену физичке активности повезане са радним активностима, превозом/кретањем до посла и ону која се обавља у слободно време.
• Последње истраживање здравља је показало да је највећи проценат становника Србије (46,3%) у току својих радних активности био изложен умереном физичком напору (који подразумева углавном активности које укључују умерен физички напор или ходање), 41,1% становника Србије је било изложено лаком физичком напору (који подразумева углавном седење или стајање), а тешком физичком напору (који подразумева врло тежак рад или физички захтевне активности) било је изложено 9,8% становника, док 2,9% становника није обављало никакву радну активност.
• Обављање физичке активности која није везана за радне активности, у трајању од 10 минута у континуитету, бар једном недељно, у Истраживању 2019. пријавило је 93,8% становника Србије (ходање приликом одласка до и повратка са неког места), 93,2%, вожњу бицикла приликом одласка до и повратка са неког места, 23,2% фитнес, спорт или рекреацију 13,8% и интензивну физичку активност намењену јачању мишића 7,2%
.
Инфекције

Инфекције које изазивају рак, као што су хепатитис и хумани папилома вирус (ХПВ), одговорни су за 25% случајева рака у земљама са ниским и средњим приходима. Доступне су вакцине против вируса хепатитиса Б и неких типова ХПВ-а и могу смањити ризик од карцинома јетре и грлића материце.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Хелицобацтер пyлори(рака желуца).

Загађење животне средине

Процењује се да је загађење ваздуха допринело превременој смрти широм свијета код 4,2 милиона људи у 2016. години, од чега је 6% умрло од рака плућа. Поред тога, близу 4 милиона људи прерано умре од болести које се могу приписати загађењу ваздуха у домаћинству услед кувања на чврста горива и керозин.

Професионални карциногени

Добро је документовано да су професионални карциногени узрочно повезани са раком плућа, мезотелиомом и раком мокраћне бешике. На пример, мезотелиом (рак вањске слузнице плућа или грудног коша) је у великој мери узрокован излагањем азбесту на послу. Процењује се да је око 4% свих смртних случајева од рака узроковано експозицијом професионалним канцерогенима. Професионалне малигне болести чине 1,4% свих верификованих професионалних болести у Србији, односни 7,6% свих професионалних болести у популацији здравствених радника. Професионални рак - је облик касног одложеног штетног деловања експозиције хемијским, физичким и биолошким агенсима са радног места. Хематит и радон могу изазвати карцином плућа. Арсен изазива рак коже, плућа и јетре код људи. Описано је да се рак плућа јавља два пута, а рак коже десет пута чесће код радника изложених арсену у индустрији у поређењу са контролном групом. Никл изазива рак слузокоже носа и параназалних шупљина, примарни рак бронхија и плућа.

Радијација

Изложеност свим врстама јонизујућег зрачења повећава ризик од разних врста малигнитета укључујући леукемију и низ солидних тумора. Ризици се повећавају када се изложеност јавља у младој доби, као и када је количина изложености већа. Ултраљубичасто (УВ) зрачење, а посебно сунчево зрачење, канцерогено је за људе, изазивајући све главне врсте карцинома коже, као што су карцином базалних ћелија (БЦЦ), карцином сквамозних ћелија (СЦЦ) и меланом. Избегавање прекомерног излагања, кориштење креме за сунчање и заштитне одеће су ефикасне превентивне мере. Уређаји за сунчање који емитују УВ зраке сада су такођер класификовани као канцерогени за људе на основу њихове повезаности с раком коже и меланома ока.
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.

Кључне поруке за рано постављање дијагнозе:

• Повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
• Инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену дијагнозу;
• Омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком;
• Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.

Извори:
1. https://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=&link=3-18-3553
2. Institut za javno zdravlje srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Zdravstveno – statistički godišnjak Republike Srbije 2022. https://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2022v1.pdf
3. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Maligni tumori u Republici Srbiji u 2021. godini. https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriURepubliciSrbiji2021.pdf
4. https://www.who.int/activities/preventing-cancer

Завод за јавно здравље Сремска Митровица је, у сарадњи са стоматологом др Кристином Вучетић-Црнојакић, организовао низ предавања у области промоције оралног здравља. Предавања и здравствено-васпитне активности, о важности одржавања оралне хигијене и значају очувања здравља уста и зуба, одржана су у ОШ „Добросав Радосављевић-Народ“ у Мачванској Митровици, Ноћају и Салашу Ноћајском.

Ученици, од првог до четвртог разреда, су научили зашто је важно редовно и правилно прати зубе, хранити се здраво и редовно одлазити на стоматолошке прегледе. Деца су заинтересовано слушала савете стоматолога и имала пуно занимљивих и маштовитих питања на тему оралног здравља. Овим активностима је обележен и Светски дан оралног здравља, који се сваке године обележава 20. марта. Тема кампање у периоду 2024. - 2026. година шири једноставну поруку: „ СРЕЋНА УСТА - СРЕЋНО ТЕЛО“.

У наредном периоду, Завод за јавно здравље планира наставак здравствено-васпитног рада и у другим градским и сеоским школама, са циљем подизања свести о важности очувања како оралног тако и целокупног здравља.

• 
• 
• 
• 
• 
• 
•  

Сваке године, 20. марта, свет се уједињује око помоћи у смањењу оптерећења болестима уста и зуба, које свуда погађају појединце, здравствене и економске системе.Циљ Светског дана оралног здравља је оснаживање људи знањем, вештинама и самопоуздањем да обезбеде добро орално здравље. Болести уста и зуба су водећи здравствени проблеми у многим земљама и негативано утичу на људе током читавог живота. Оне доводе до бола и непријатности, социјалне изолације и губитка самопоуздања, а често су повезане и са другим озбиљним здравственим проблемима (нпр. хроничне упале зглобова и срчаних залистака).
Ипак, нема разлога за патњу: већина стања повезаних са оралним здрављем се у великој мери могу спречити и лечити у раним фазама.
Светски дан оралног здравља је иницијатива Светске денталне федерације (Wорлд Дентал Федератион), организације која уједињује свет денталне медицине, са циљем да се постигне оптимално орално здравље за све људе. Ослања се на поступке свих који ће помоћи да се јаче чује глас о важности доброг оралног здравља. Укључите се на било који начин!

Тема кампање у периоду 2024 – 2026. година шири једноставну поруку: „СРЕЋНА УСТА - СРЕЋНО ТЕЛО“

Поруке кампање

Процењено је да болести уста и зуба погађају близу 3,5 милијарде људи, што их чини најучесталијим здравственим проблемом у свету.
Светски дан оралног здравља представља значајну платформу за подизање свести о здрављу уста и зуба и његовој кључној улози у очувању целокупног здравља, благостања и квалитета живота.

• Орално здравље је један од главних стубова целокупног здравља и благостања
Здрава уста омогућавају људима да говоре, смеју се, осете мирис, укус и додир, да жваћу и да пренесу низ емоција, уз осећај самопоуздања и без бола, нелагоде и болести, као што је зубни квар (каријес). Одржавање доброг оралног здравља може да има повољан утицај на лечење шећерне болести и може да помогне у превенцији других здравствених проблема, као што су кардиоваскуларне болести (болести срца и шлог), пнеумонија (упала плућа) и неке врсте рака. Стога је оно саставни део обезбеђивања доброг квалитета живота.
Чињеница: Не можете бити здрави без доброг оралног здравља. Болести уста и зуба могу директно да погоде ограничени део људског тела, али њихове последице имају утицај на целокупан организам.

• Утицај на факторе ризика за болести уста и зуба уједно помаже у спречавању других болести
Добра вест је да решавање 4 главна фактора ризика за болести уста и зуба, што укључује неправилну исхрану богату шећерима, употребу дувана, штетну употребу алкохола и недовољну хигијену уста и зуба, такође помаже у превенцији других болести, као што су кардиоваскуларне и респираторне болести, малигне болести и дијабетес.
Чињеница: Примена стратегија промоције оралног здравља и оснаживање људи знањем да доносе информисане одлуке може помоћи у спречавању болести.

ПРЕУЗМИТЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА ВАШЕ ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ

ЧИЊЕНИЦА: Зубни каријес је најчешће обољење у свету. Последица је неправилне исхране са високим садржајем шећера као и изложености другим факторима ризика.
Једите уравнотежену исхрану са ниским садржајем шећера Одрасли не би требало да унесу више од шест кашичица шећера дневно док је за децу граница три кашичице. Разноврсна и правилна исхрана, која укључује воће и поврће, помоћи ће у одржавању здравља уста и зуба као и целокупног организма.
Избегавајте дуван Дуван у било ком обликуније безбедан. Употреба дувана доводи до повећаног ризика од болести десни и рака усне дупље. Такође изазива бојење зуба, лош задах, прерани губитак зуба као и укуса и мириса.
Ограничите употребу алкохола Спроводите добру оралну хигијену Перите зубе минимум два пута дневно пастом за зубе са флуором која зауставља накупљање плака. Добар орална хигијенска рутина у комбинацији са редовним посетама стоматологу, кључна је за превенцију болести уста и зуба.

ЧУВАЈТЕ ВАШЕ ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ЗБОГ ЦЕЛОКУПНОГ ЗДРАВЉА

ЧИЊЕНИЦА: Као и код других озбиљних болести, превенција и рано откривање важни су за лечење оралних болести како би се зауставио било какав негативни ефекат на остатак вашег тела.
Ваша уста су капија вашег тела
Орално здравље је од виталног значаја за ваше опште здравље и благостање.
Рак усне дупље
Смањите ризик од рака усне дупље избегавањем употребе дувана и ограничењем уноса алкохола.
Респираторне болести
Инфекције усне дупље су повезане са повећаним ризиком од упале плућа.
Губитак зуба
Губитак зуба не треба прихватити као део природног тока старења. Губитак зуба доводи до отежаног жвакања, гутања као и лошег начина исхране.
Шећерна болест
Одржавање добре хигијене уста и зуба има позитиван утицај на лечење шећерне болести.
Деменција
Патогени повезани са инфекцијом десни били су повезан са развојем Алцхајмерове болести.
Кардиоваскуларне болести
Добро орално здравље доприноси превенцији болести срца и можданог удара.

СПРОВОДИТЕ ДОБРУ ОРАЛНУ ХИГИЈЕНУ

ЧИЊЕНИЦАA: Болести уста и зуба, као што су каријес или болести десни могу утицати на сваки аспект живота, од односа и самопоуздање у школи или на послу до способности интеракције са другима. Ипак, болести уста и зуба се могу спречити.
Ево како можете помоћи вашој усној дупљи да буде здрава током живота:
• Четкајте зубе два минута, минимум два пута дневно. Четкање зуба помаже у уклањању хране и плака, који ако се не лечи може довести до каријеса и болести десни.
• Четкајте сваку површину ваших зуба. Користите ручну или електричну четкицу за зубе да оперете све површине ваших зуба (унутрашње, спољне и површине за жвакање).
• Користите пасту за зубе са флуором. Флуорид игра кључну улогу у борби против каријеса.
• Немојте испирати уста водом одмах након четкања зуба. Уместо тога, испљуните вишак пасте за зубе.
• Замените четкицу за зубе свака три месеца. Четкање са старом, похабаном четкицом за зубенеће правилно очистити уста и зубе.
• Чистите зубе концем најмање једном дневно. Редовно чишћење помаже у уклањању хране између зуба и може смањити појаву болести десни и лошег задаха уклањањем плака који се формира дуж линије десни.
• Заштитите усну дупљу док сте у покрету. Када четкање зуба није могуће, исперите уста водом за испирање уста са флуором или жваћите жваку без шећера након оброка и ужине.
ЗАШТИТИТЕ СВОЈА УСТА ДОК СТЕ У ПОКРЕТУ

ЧИЊЕНИЦА: Жвакаћа гума без шећера доказано користи здрављу зуба јер неутралише киселине из плака.

ШТА МОЖЕТЕ ДА УРАДИТЕ?

Важно је да перете зубе два пута дневно пастом за зубе са флуором. Али ваши зуби су нападнути бактеријама и плаком више од два пута дневно. Помозите да заштитите уста док сте у покрету и после оброка и грицкалица тако што ћете урадити следеће:

• Испирајте уста водом са флуоридом
Вода за испирање уста са флуором не само да освежава дах, већ може помоћи у спречавању каријеса (зубни каријес).
• Користите конац или интерденталне четкице
Редовно чишћење помаже у уклањању хране и може смањити болест десни и лош дах уклањањем плака који се формира дуж линије десни.
• Жваћите жваку без шећера
Жвакање гуме без шећера повећава количину пљувачке коју производите, што помаже у прању. Уклоните честице хране пре него што се заробе на вашим зубима, око њих или између њих.

САВЕТИ ЗА ОЧУВАЊЕ ДОБРОГ ОРАЛНОГ ЗДРАВЉА

• Користите пасту за зубе са флуором и четкицу за зубе са меким влакнима.
• Нежно померајте четкицу у малим круговима два минута по површини зуба.
• Не заборавите да оперете све стране зуба: спољашњу, унутрашњу, као и површине за жвакање.
• Испљуните пасту за зубе, мало након тога сачекајте и онда исперите водом. На тај начин се даје флуору време да заштити површину зуба.
• Никада немојте јести након прања зуба после вечере. Одлазак у кревет са чистом усном дупљом је изузетно важан.

УРАВНОТЕЖЕНА ИСХРАНА СА МАЛИМ САДРЖАЈЕМ ШЕЋЕРА

• Једите добро избалансиране оброке који садрже мало шећера и пуно воћа и поврћа.
• Одрасле особе не би требало да имају више од шест кашичица шећера дневно; деца не би требала да конзумирају више од три кафене кашике дневно.
• Избегавајте шећер који се додаје у храну и пиће.
• Обратите посебну пажњу на то колико шећера додајете када припремате оброке.
• Избегавајте „празне калорије“, као што су освежавајући безалкохолни и алкохолни напици
• Трудите се да слатке грицкалице и посластице између оброка сведете на најмању могућу меру. Узимање шећера током дана повећава ризик од развоја каријеса.
• Нека вода буде Ваш главни напитак. Редовно конзумирање слатких напитака није лоше само за ваше орално здравље, већ повећава ризик и од развоја дијабетеса типа 2.

Izvor:
1.https://www.worldoralhealthday.org//?lng=lat&cir=&link=3-18-3553
2. http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4102/?lng=lat&cir=&link=3-18-3553