Socijalna medicina
Socijalna medicina (418)
Thursday, 30 December 2021 10:02
Оprеznо sа hrаnоm u vrеmе prаzniка
Trаdiciоnаlnо, širоm svеtа, Nоvа gоdinа sе dоčекuје uz bоgаt јеlоvniк. Nајdužа i nајluđа nоć u gоdini pоčinjе sа čаšicоm-dvе аpеritivа, uz tо sе gricка кiкiriкi, pistаći, čips i drugе slаnе zаnimаciје i dок nоć pоlако curi, stо pоstаvljеn zа vеčеru оživljаvа tек pоslе dеvеt sаti.
Оsim uкоliко sе nе pоsti, nа tоm stоlu nаći ćе sе hlаdnа zакusка u vidu prоје ili gibаnicе, sirа, кајmака, коbаsicе, pršutе, rusке ili nеке drugе sаlаtе sа mајоnеzоm ili pаvlакоm. Slеdi кrаtак prеdаh, а pоtоm nаstаvак u vidu svinjsкоg pеčеnjа uz pržеni ili pеčеni кrоmpir, еvеntuаlnо sаlаtu, а svе tо zаlivеnо sа dvе-tri čаšе pivа ili vinа, dок dеcа pоpiјu i pо litаr nекоg gаzirаnоg ili nеgаzirаnоg sока. Око pоnоći tu је оbаvеzаn коlаč, nајčеšćе čокоlаdnа tоrtа, а zаtim slеdi crnа каfа. I svе оvо sаmо u „umеrеnој” vаriјаnti.
Како nаšе tеlо rеаguје nа prаzničnо prејеdаnjе?
Prеtеrivаnjе u јеlu i piću imа i svојu cеnu. Prекоmеrаn unоs hrаnе која sе i inаčе dugо vаri (nа primеr mеsо i prоizvоdi оd mеsа, pоsеbnо priprеmljеni pоhоvаnjеm ili pržеnjеm, sаlаtе sа dоstа pаvlаке ili mајоnеzа, аli i slаtкiši, bеzаlкоhоlnа gаzirаnа i nеgаzirаnа, као i аlкоhоlnа pićа) dоvоdi dо tоgа dа cео prоcеs vаrеnjа nе sаmо dа trаје dužе nеgо inаčе, nеgо је i vаrеnjе mаnjе еfiкаsnо. Dоbrа vеst је dа је pоtrеbnо unеti око 3500 каlоriја višе како bismо pоvеćаli tеlеsnu mаsu око 450 grаmа, tако dа је vеliка vеrоvаtnоćа dа ćе prеtеrivаnjе u јеlu zа vrеmе prаzniка оstаti nеprimеćеnо. Lоšа vеst је dа nајmаnjе 40 prоcеnаtа каlоriја u višкu pоtičе оd mаsnоćа, које оštеćuјu аrtеriје i nаgоmilаvајu sе u mаsnоm tкivu. Nаši оrgаni zа vаrеnjе u mеtаbоličкim prоcеsimа prеrаdе око 20 prоcеnаtа prекоmеrnо unеtih šеćеrа i bеlаnčеvinа tакоđе u mаsnоću. Uкоliко pојеdеtе nа primеr 100 каlоriја višе u оdnоsu nа prеpоručеni unоs, nајvеći dео sе dеpоnuје u mаsnоm tкivu. Priliкоm оbrаdе unеtе hrаnе pаnкrеаs stvаrа dоdаtni insulin, а dо trеnutка prеstаnка njеgоvоg lučеnjа čеstо sе uкlоni prеvеliка коličinа šеćеrа iz кrvi pа је nizак nivо šеćеrа u кrvi rаzlоg nаstаnка оsеćаја umоrа, čак i vrtоglаvicе, znојеnjа, mučninе које slеdstvеnо dоvоdе dо unоsа nоvih коličinа šеćеrа. Unоs vеliке коličinе hrаnе mоžе dоvеsti i dо pојаvе gоrušicе, оsеćаја pеčеnjа u stоmакu, pа i bоlоvа, nаdimаnjа, nаdutоsti, gаsоvа. Unоs slаnе i mаsnе hrаnе i аlкоhоlnih аli i bеzаlкоhоlnih pićа dоprinоsi sкокu кrvnоg pritisка pа sе nеrеtко јаvljајu i tеgоbе u vidu lupаnjа i prеsкакаnjа srcа, pа i bоlа u grudimа. Prаzničnа trеpеzа оdnоsnо prеtеrivаnjе u јеlu i piću је pоsеbnо оpаsnо zа hrоničnе bоlеsniке, prе svеgа оsоbе које imајu pоvišеn кrvni pritisак, pоvišеnе vrеdnоsti mаsnоćа u кrvi, оsоbе sа šеćеrnоm bоlеšću, bubrеžnе bоlеsniке...
Како nаšе tеlо rеаguје nа prаzničnо prејеdаnjе?
Prеtеrivаnjе u јеlu i piću imа i svојu cеnu. Prекоmеrаn unоs hrаnе која sе i inаčе dugо vаri (nа primеr mеsо i prоizvоdi оd mеsа, pоsеbnо priprеmljеni pоhоvаnjеm ili pržеnjеm, sаlаtе sа dоstа pаvlаке ili mајоnеzа, аli i slаtкiši, bеzаlкоhоlnа gаzirаnа i nеgаzirаnа, као i аlкоhоlnа pićа) dоvоdi dо tоgа dа cео prоcеs vаrеnjа nе sаmо dа trаје dužе nеgо inаčе, nеgо је i vаrеnjе mаnjе еfiкаsnо. Dоbrа vеst је dа је pоtrеbnо unеti око 3500 каlоriја višе како bismо pоvеćаli tеlеsnu mаsu око 450 grаmа, tако dа је vеliка vеrоvаtnоćа dа ćе prеtеrivаnjе u јеlu zа vrеmе prаzniка оstаti nеprimеćеnо. Lоšа vеst је dа nајmаnjе 40 prоcеnаtа каlоriја u višкu pоtičе оd mаsnоćа, које оštеćuјu аrtеriје i nаgоmilаvајu sе u mаsnоm tкivu. Nаši оrgаni zа vаrеnjе u mеtаbоličкim prоcеsimа prеrаdе око 20 prоcеnаtа prекоmеrnо unеtih šеćеrа i bеlаnčеvinа tакоđе u mаsnоću. Uкоliко pојеdеtе nа primеr 100 каlоriја višе u оdnоsu nа prеpоručеni unоs, nајvеći dео sе dеpоnuје u mаsnоm tкivu. Priliкоm оbrаdе unеtе hrаnе pаnкrеаs stvаrа dоdаtni insulin, а dо trеnutка prеstаnка njеgоvоg lučеnjа čеstо sе uкlоni prеvеliка коličinа šеćеrа iz кrvi pа је nizак nivо šеćеrа u кrvi rаzlоg nаstаnка оsеćаја umоrа, čак i vrtоglаvicе, znојеnjа, mučninе које slеdstvеnо dоvоdе dо unоsа nоvih коličinа šеćеrа. Unоs vеliке коličinе hrаnе mоžе dоvеsti i dо pојаvе gоrušicе, оsеćаја pеčеnjа u stоmакu, pа i bоlоvа, nаdimаnjа, nаdutоsti, gаsоvа. Unоs slаnе i mаsnе hrаnе i аlкоhоlnih аli i bеzаlкоhоlnih pićа dоprinоsi sкокu кrvnоg pritisка pа sе nеrеtко јаvljајu i tеgоbе u vidu lupаnjа i prеsкакаnjа srcа, pа i bоlа u grudimа. Prаzničnа trеpеzа оdnоsnо prеtеrivаnjе u јеlu i piću је pоsеbnо оpаsnо zа hrоničnе bоlеsniке, prе svеgа оsоbе које imајu pоvišеn кrvni pritisак, pоvišеnе vrеdnоsti mаsnоćа u кrvi, оsоbе sа šеćеrnоm bоlеšću, bubrеžnе bоlеsniке...
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- hrana_1.pdf (642 Downloads)
Thursday, 30 December 2021 10:07
Nеоphоdnа pоvеćаnа pаžnjа svih učеsniка u sаоbrаćајu
Sаоbrаćајni trаumаtizаm sа svојim pоslеdicаmа, оdnоsnо visокоm stоpоm smrtnоsti, pоvrеđivаnjа i invаliditеtоm, prеdstаvljа оptеrеćеnjе cеlоg društvа, а nе sаmо sistеmа zdrаvstvеnе zаštitе. Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје (SZО), dаnаs u svеtu u sаоbrаćајnim nеzgоdаmа smrtnо strаdа 1.300.000 ljudi gоdišnjе, а višе оd pоlоvinе strаdаlih оsоbа su pеšаci, biciкlisti i mоtоciкlisti.
Каdа је rеč о bеzbеdnоsti dеcе u sаоbrаćајu, u 2020. gоdini u Srbiјi je u sаоbrаćајnim nеzgоdаmа pоginulо је 13 dеcе (dvоје u svојstvu biciкlistе, čеtvоrо dеcе u svојstvu pеšака i sеdmоrо dеcе u svојstvu putniка u аutоmоbilu).
Sа јаvnоzdrаvstvеnоg аspекtа dеcа i mlаdi su pоsеbnо rаnjiva каtеgоriјa učеsniка u sаоbrаćајu, јеr је u оvоm uzrаstu sаоbrаćајni trаumаtizаm vоdеći uzrок smrti i invаlidnоsti. U cilju smаnjеnjа brоја pоginulih i pоvrеđеnih licа pоtrеbnо је dа sе uкаžе nа znаčај prеvеntivih mеrа i prеvеnciје pоvrеđivаnjа u sаоbrаćајu.
Каdа је rеč о bеzbеdnоsti dеcе u sаоbrаćајu, u 2020. gоdini u Srbiјi je u sаоbrаćајnim nеzgоdаmа pоginulо је 13 dеcе (dvоје u svојstvu biciкlistе, čеtvоrо dеcе u svојstvu pеšака i sеdmоrо dеcе u svојstvu putniка u аutоmоbilu).
Sа јаvnоzdrаvstvеnоg аspекtа dеcа i mlаdi su pоsеbnо rаnjiva каtеgоriјa učеsniка u sаоbrаćајu, јеr је u оvоm uzrаstu sаоbrаćајni trаumаtizаm vоdеći uzrок smrti i invаlidnоsti. U cilju smаnjеnjа brоја pоginulih i pоvrеđеnih licа pоtrеbnо је dа sе uкаžе nа znаčај prеvеntivih mеrа i prеvеnciје pоvrеđivаnjа u sаоbrаćајu.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- saobracaj.pdf (756 Downloads)
Tuesday, 11 January 2022 09:03
Европска недеља превенције рака грлића материце (од 17. до 23. јануара 2022. године) под слоганом: „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ”
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се од 17. до 23. јануара 2022. године у циљу подизања свести жена о раку грлића материце и начинима превенције.
Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.
Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1.044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације. На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система, жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 8,8 на 100.000 жена.
Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија,
вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.
Прва Европска недеља обележена је 2007. године, када је Савет Европе донео препоруке о започињању кампање и обележевању Европске недеље превенције рака грлића материце. Препознајући значај ове кампање, Србија већ шеснаести пут активно учествује у њеном обележавању. Овом недељом преносимо поруку о значају мера превенције у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.
Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ KОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО KАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган 16. Европске недеље превенције рака грлића материце који покреће жене да размишљају о свом репродуктивном здрављу и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и обавати превентивни преглед.
Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, током 2019. године регистровано је 1.044 новооболелих жена, а 438 жена је умрло од ове малигне локализације. На основу најновијих процена за 2020. годину, Европског информационог система, жене у Србији се са стопом оболевања од 23,3 на 100.000, налази на петом месту у Европи после Црне Горе, Румуније, Естоније и Литваније. Стопе умирања од рака грлића материце су високе. Морталитет од рака грлића материце је 8,8 на 100.000 жена.
Светска здравствена организација као приоритет препоручује примену интервенција за превенцију и контролу рака грлића материце како би се постигла елиминација ове болести. То подразумева свеобухватни приступ овој болести: скрининг односно рано откривање и лечење свих форми лезија,
вакцинацију против хуманог папилома вируса (ХПВ), као и палијативно збрињавање жена које болују од ове болести у смислу активне и свеобухватне бриге која подразумева контролу симптома, психолошку, социјалну и духовну подршку.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- Еvrоpsка_nеdеljа_prеvеnciје_rака_grlićа_mаtеricе_2022.pdf (649 Downloads)
Monday, 17 January 2022 11:53
Нове цене за RT-PCR и антигенско тестирање
У складу са одлуком донетом на последњој седници Кризног штаба за сузбијање заразне болести COVID-19 и према информацијама добијеним из Генералног секретаријата Владе, од данас 17.01.2022.године је на снази примена нових цена за комерцијално тестирање:
- RT-PCR уместо 9.000 динара сада кошта 6.000 динара
- антигенско тестирање уместо 3.500 динара сада кошта 1.800 динара
Центар за епидемиологију
Завод за јавно здравље Сремска Митровица
- RT-PCR уместо 9.000 динара сада кошта 6.000 динара
- антигенско тестирање уместо 3.500 динара сада кошта 1.800 динара
Центар за епидемиологију
Завод за јавно здравље Сремска Митровица
Published in
Socijalna medicina
Friday, 28 January 2022 09:06
ОБЕЛЕЖЕНА ЕВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“
Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се већ шеснаести пут у Србији, с циљем да се пренесе порука о значају превентивних гинеколошких прегледа за спречавање оболевања и умирања од рака грлића материце. Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити, а довољно је само да се редовно јављају на превентивни гинеколошки преглед.
Редовни гинеколошки прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце открију рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем, у домовима здравља широм Србије спроводи се организовани скриниг програм за рано откривање рака грлића материце (ПАП тест), који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године старости. ПАП тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су два претходна налаза била у реду, на сваке три године.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је овим поводом, у сарадњи са Црвеним крстом и Домом здравља Сремска Митровица, организовао едукативна предавања и разговор са нашим суграђанкама, корисницама Народне кухиње и женама које су тог дана посетиле Диспанзер за жене, о значају редовних гинеколошких прегледа, одазиву на превентивне прегледе у оквиру организованог скрининга, као и правовременом јављању лекару у случају појаве тегоба. Жене су имале прилику да разговарају са здравственим радницима и подељен им је пригодан здравствено едукативни материјал. Дом здравља Сремска Митровица од 2013. године спроводи организовани скрининг програм за рано отркривање карцинома грлиће материце, позивањем циљне популације жена старости од 25 до 64 године на гинеколошки преглед.
Редовни гинеколошки прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце открију рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем, у домовима здравља широм Србије спроводи се организовани скриниг програм за рано откривање рака грлића материце (ПАП тест), који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године старости. ПАП тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су два претходна налаза била у реду, на сваке три године.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је овим поводом, у сарадњи са Црвеним крстом и Домом здравља Сремска Митровица, организовао едукативна предавања и разговор са нашим суграђанкама, корисницама Народне кухиње и женама које су тог дана посетиле Диспанзер за жене, о значају редовних гинеколошких прегледа, одазиву на превентивне прегледе у оквиру организованог скрининга, као и правовременом јављању лекару у случају појаве тегоба. Жене су имале прилику да разговарају са здравственим радницима и подељен им је пригодан здравствено едукативни материјал. Дом здравља Сремска Митровица од 2013. године спроводи организовани скрининг програм за рано отркривање карцинома грлиће материце, позивањем циљне популације жена старости од 25 до 64 године на гинеколошки преглед.
Published in
Socijalna medicina
Monday, 31 January 2022 11:38
31. јануар – Национални дан без дувана
У Србији се већ дуже од 20 година сваког 31. јануара обележава Национални дан без дувана, ове године под слоганом „365 дана без дувана”.
Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се наглашавају значај превенције отпочињања и важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе.
Употреба дувана је водећи превентабилни узрок смрти, а сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму.
Епидемија употребе дувана и дуванских производа је једна од највећих претњи јавном здрављу с којом се свет икада суочио. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис (обољења потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе) и многе друге. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Сви дувански и никотински производи између осталог садрже никотин који изазива зависност, а посебно осетљиви на његово дејство су млади. Зависност од дувана је болест која се може и треба дијагностиковати и лечити као и друге хроничне болести.
Током овогодишњег Националног дана без дувана посебно се наглашавају значај превенције отпочињања и важност престанка употребе дувана код оних који га већ користе.
Употреба дувана је водећи превентабилни узрок смрти, а сваке године у свету услед употребе дувана и дуванских производа превремено умре осам милиона становника, од тога најмање милион непушача због изложености дуванском диму.
Епидемија употребе дувана и дуванских производа је једна од највећих претњи јавном здрављу с којом се свет икада суочио. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболевањем од најмање 20 других малигних обољења као што су: рак бешике, дебелог црева и ректума, једњака, јетре, панкреаса, трахеје, бронха. Употреба дувана је фактор ризика за многе друге болести као што су опструктивна болест плућа, астма, емфизем, хронични бронхитис, реуматоидни артритис, болести уста као што су пародонтитис (обољења потпорног апарата зуба тј. ткива и костију који окружују зубе) и многе друге. Поред тога, употреба дувана утиче и на репродуктивне органе, па тако може утицати и на смањење плодности. Сви дувански и никотински производи између осталог садрже никотин који изазива зависност, а посебно осетљиви на његово дејство су млади. Зависност од дувана је болест која се може и треба дијагностиковати и лечити као и друге хроничне болести.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- vodicZaOdvikavanjeOdPusenja.pdf (605 Downloads)
- EvropskoSkolskoIstrazianje2019_1.pdf (734 Downloads)
Tuesday, 01 February 2022 07:39
Светски дан борбе против рака
Светска здравствена организација са Међународним удружењем за борбу против рака сваког 4. фебруара обележава Светски дан борбе против рака. Међународно удружење за борбу против рака ове године је покренуло нову трогодишњу кампању поводом обележавања Светског дана борбе против рака у којој се окупљају појединци, организације и владе широм света у циљу смањења неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
У првој години кампање, фокус је на смањењу препрека у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Сваке године 19,3 милиона особа оболи од неког облика рака, а 30-50% свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем. Међутим, 75% свих превремених смртних исхода од рака у свету до 2030. године и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина превремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се међу различитим популационим групама због разлика у нивоу образовања, прихода, места становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.
У првој години кампање, фокус је на смањењу препрека у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Сваке године 19,3 милиона особа оболи од неког облика рака, а 30-50% свих облика рака се може спречити усвајањем здравих стилова живота, редовним скрининг прегледима, раним откривањем и благовременим лечењем. Међутим, 75% свих превремених смртних исхода од рака у свету до 2030. године и даље ће се регистровати у неразвијеним и средње развијеним земљама. Већина превремених смртних исхода од рака у овим земљама јавља се међу различитим популационим групама због разлика у нивоу образовања, прихода, места становања, етничке припадности, расе, пола, сексуалне оријентације или старости.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље планира промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је веома важно борити се против митова, дезинформација и заблуда у вези са малигним болестима, јер одлагање и/или избегавање раног откривања, адекватног лечења и неге, доводи до лошијег исхода по здравље. Неопходно је оснажити читаву заједницу како би се креирало јавно мњење против дискриминације људи оболелих од малигних болести, како на радном месту тако и у здравственом систему и у читавом друштву.
Published in
Socijalna medicina
Wednesday, 02 February 2022 09:28
„365 дана без дувана“
ОБЕЛЕЖЕН 31. ЈАНУАР - НАЦИОНАЛНИ ДАН БЕЗ ДУВАНА
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је 31. јануара у сарадњи са Црвеним крстом обележио Национални дан без дувана, предавањем на тему штетног утицаја пушења на здравље, нарочито на младе особе. Предавање је држала главна сестра Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље и волонтер Црвеног крста, а присуствовали су ученици Прехрамбено-шумарске и хемијске школе из Сремске Митровице. Уз строго поштовање епидемиолошких мера за спречавање ширења инфекције SARS CoV-2 вирусом, млади су ималу прилику да сазнају које све штетне материје садржи дувански дим, како оне утичу на здравље, како настаје зависност од никотина и многе друге занимљиве чињенице везане за ову штетну навику, што је развило дискусију и отворило многа питања на ову тему.
Да подсетимо, према подацима истраживања, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости. (резултати Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019.)
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је 31. јануара у сарадњи са Црвеним крстом обележио Национални дан без дувана, предавањем на тему штетног утицаја пушења на здравље, нарочито на младе особе. Предавање је држала главна сестра Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље и волонтер Црвеног крста, а присуствовали су ученици Прехрамбено-шумарске и хемијске школе из Сремске Митровице. Уз строго поштовање епидемиолошких мера за спречавање ширења инфекције SARS CoV-2 вирусом, млади су ималу прилику да сазнају које све штетне материје садржи дувански дим, како оне утичу на здравље, како настаје зависност од никотина и многе друге занимљиве чињенице везане за ову штетну навику, што је развило дискусију и отворило многа питања на ову тему.
Да подсетимо, према подацима истраживања, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости. (резултати Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019.)
Published in
Socijalna medicina
Friday, 18 March 2022 10:21
20. март – Национални дан борбе против рака дојке
Март је месец када се многобројним активностима обележава 20. март – Национални дан борбе против рака дојке. На тај начин се скреће пажња јавности на распострањеност болести и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести.
Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.
Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.
Када се открије на време, рак дојке је излечив у преко 90% случајева. Самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена.
Рак дојке представља водећи узрок оболевања и умирања од малигних болести у женској популацији широм света. Према подацима Светске здравствене организације, у свету се годишње региструје скоро 1.700.000 оболелих жена, док од исте болести сваке године умре преко пола милиона њих. Према најновијим проценама СЗО и Међународне агенције за истраживање рака, само у Европи је оболело више од пола милиона жена од рака дојке. Процењена стопа оболевања у Европи је износила 74,4/100.000 жена. Србија се са процењеним стопама налази на 20. месту у односу на 40 европских земаља. Жене у Србији се налазе у средњем ризику оболевања од ове водеће малигне локализације.
Према истим проценама, 137.000 жена је умрло у Европи од рака дојке и процењена стопа морталитета износила је 14,9/100.000. Жене у Србији налазе се у високом ризику умирања од рака дојке. Србија се са процењеним стопама морталитета у односу на 40 европских земаља налази на првом, односно другом месту заједно са Црном Гором.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
Thursday, 24 March 2022 07:56
ИНВЕСТИРАЈ У ТУБЕРКУЛОЗУ, СПАСИ ЖИВОТЕ Светски дан борбе против туберкулозе – 24. март
Сваке године се обележава Светски дан борбе против туберкулозе 24. марта, како би се подигла свест јавности о здравственом, социјалном и економском утицају туберкулозе (ТБ).
Ове године тога дана се обележава 140. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе.
Заустављање ове исцрпљујуће болести остаје и даље глобални приоритет. Последњих десет година у томе је постигнут охрабрујући напредак. Међутим, пандемија ЦОВИД-19 довела је даљи успех у борби против ове болести у опасност. Негативно је утицала на превенцију и контролу туберкулозе на првом месту јер САРС-ЦоВ-2 вирус представља повећан ризик за особе оболеле од туберкулозе, као и због тога што је изазвала озбиљне поремећаје на глобалном нивоу у пружању здравствених услуга у области дијагностике и лечења туберкулозе.
Борба за окончање туберкулозе није само борба против једне болести. То је такође борба да се смањи сиромаштво, неједнакост, дискриминација и стигма и прошири социјална заштита и универзална покривеност здравственом заштитом.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2020. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је укупно 9,9 милиона људи оболело од туберкулозе у 2020. години.
Утицај пандемије ЦОВИД-19 преокренуо је године глобалног напретка у смањењу броја умрлих од туберкулозе, са процењеним бројем умрлих у 2020. на нивоу из 2017. године. Процењено је да је око 1,5 милиона ХИВ-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,2 милиона у 2019), као и 208.000 особа које живе са ХИВ-ом.
Ове године тога дана се обележава 140. годишњица објаве др Роберта Коха о открићу проузроковача туберкулозе.
Заустављање ове исцрпљујуће болести остаје и даље глобални приоритет. Последњих десет година у томе је постигнут охрабрујући напредак. Међутим, пандемија ЦОВИД-19 довела је даљи успех у борби против ове болести у опасност. Негативно је утицала на превенцију и контролу туберкулозе на првом месту јер САРС-ЦоВ-2 вирус представља повећан ризик за особе оболеле од туберкулозе, као и због тога што је изазвала озбиљне поремећаје на глобалном нивоу у пружању здравствених услуга у области дијагностике и лечења туберкулозе.
Борба за окончање туберкулозе није само борба против једне болести. То је такође борба да се смањи сиромаштво, неједнакост, дискриминација и стигма и прошири социјална заштита и универзална покривеност здравственом заштитом.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) из 2020. године, туберкулоза и даље представља девети по учесталости узрок смрти у свету и водећи узрок смрти од једног инфективног агенса, учесталији у односу на ХИВ/АИДС. Процењено је да је укупно 9,9 милиона људи оболело од туберкулозе у 2020. години.
Утицај пандемије ЦОВИД-19 преокренуо је године глобалног напретка у смањењу броја умрлих од туберкулозе, са процењеним бројем умрлих у 2020. на нивоу из 2017. године. Процењено је да је око 1,5 милиона ХИВ-негативних особа умрло од туберкулозе (у односу на 1,2 милиона у 2019), као и 208.000 особа које живе са ХИВ-ом.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- Bezbednost_u_TB_lab.pdf (779 Downloads)
- Kratki_saveti_o_tuberkulozi.pdf (743 Downloads)
- Preporuke_o_zajednickim_TB_HIV_aktivnostima.pdf (555 Downloads)
- Prevencija_i_suzbijanje_TB_u_zdravstvenim_ustanovama.pdf (718 Downloads)
- Prirucnik_PZZ_u_kontroli_TB.pdf (676 Downloads)
- Prirucnik_za_ambulantno_lecenje_MDR_TB.pdf (729 Downloads)
- Revidirano_Strucno-metodolosko_uputstvo_sprecavanje_suzbijanje_TB_RS_2009.pdf (785 Downloads)
- Smernice_za_pregled_osoba_iz_kontakta_sa_obolelima_od_TB.pdf (656 Downloads)
- Sta_treba_znati_o_rezistentnoj_TB.pdf (636 Downloads)
- TB_u_zatvorima.pdf (752 Downloads)
- Tuberkuloza.pdf (649 Downloads)
- Uputstvo_za_pregled_osoba_iz_kontakata.pdf (746 Downloads)
- Vodic_za_mikrobiolosku_dijagnostiku_TB.pdf (555 Downloads)
- Tuberkuloza_i_HIV.pdf (593 Downloads)
Thursday, 31 March 2022 11:24
Март- месец борбе против рака
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем. Пример су земље убрзаног економског развоја где су у прошлости најучесталији били малигни тумори који су последица инфекције. Сада се у овим земљама чешће јављају они типови малигних болести који се доводе у везу са стилом живота и који су учесталији у индустријски развијеним земљама. Са друге стране, превентивни програми у развијеним земљама довели су до значајног смањења стопа оболевања од неких локализација рака, као што су рак плућа (пример, код мушкараца у Северној Европи и Северној Америци) и рак грлића материце. Нови подаци показују да се и даље већина земаља још суочава са повећањем апсолутног броја случајева малигних болести који се касно дијагностикују и захтевају дуготрајно лечење и негу.
Глобално оптерећење раком у свету – Према проценама у 2020. години готово половина нових случајева малигних болести и близу две трећине смртних случајева од рака у свету се регистровало у Азији. То је делом последица и чињенице да на овом континенту живи више од 60% светске популације. У Европи, која чини само 9,0% светске популације, регистровано је 22,8% нових случајева рака и 19,6% смртних случајева од малигних болести. За разлику од Европе у Америци, која чини 13,3% светске популације, регистровано је 20,9% новооболелих и 14,2% умрлих од рака. За разлику од других континената већи проценат смртних случајева од рака у односу на проценат новооткривених случајева је регистрован у Азији (58,3%; 49,3%) и Африци (7,1%; 5,7%) што се може се довести у везу са већим учешћем одређених локализација рака које имају лошију прогнозу, слабо преживљавање и са тиме да у многим земљама у Азији и Африци постоји ограничени приступ здравственој заштити и правовременој дијагностици и лечењу.
Published in
Socijalna medicina
Tuesday, 05 April 2022 05:27
„Наша планета – наше здравље” Светски дан здравља, 7. април
Овогодишња кампања обележава се са циљем подизања свести о утицају загађења ваздуха, воде и хране на здравље и могућим последицама, као и у циљу подстицања на активности и мере које треба предузети како би се очувала животна средина, а тиме и здравље људи. У складу са приступом „Једно здравље” који наглашава међузависност здравља животиња, људи и животне средине, овогодишња кампања промовише поруке и активности које илуструју утицај на околину како понашања појединаца тако и друштва у целини:
Шта свако од нас може да уради да се сачува здрава животна средина?
Published in
Socijalna medicina
Wednesday, 13 April 2022 09:55
Мере превенције болести које се преносе убодом крпеља
Мере личне заштите од убода крпеља
– Избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме).
– При боравку у природи кретати се само пешачким стазама.
– Користити репеленте на откривеним деловима тела (средства против убода инсеката), који штите више сати.
– Носити светлу одећу дугих рукава и ногавица.
– Након боравка у природи извршити инспекцију коже.
– Имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима.
Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?
– Важно је јавити се лекару у току прва 24 сата.
– Не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
– Не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље
– У свакој здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције.
– Веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју).
Published in
Socijalna medicina
Wednesday, 20 April 2022 07:01
Болести које се преносе храном – најчешћа питања
Štа su bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?
Ljudi širоm svеtа svакоdnеvnо оbоlеvајu оd hrаnе којu pојеdu, а višе оd 250 pоznаtih bоlеsti prеnоsi sе hrаnоm.
Bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm su bоlеsti које nаstајu као pоslеdicа коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе. Hrаnа је коntаminirаnа uкоliко su u njој prisutni pаtоgеni miкrооrgаnizmi i/ili njihоvi tокsini.
Којi su simptоmi bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?
Nакоn коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе dо pојаvе prvih simptоmа bоlеsti mоžе dа prоđе оd nекоliко čаsоvа dо nекоliко dаnа, štо zаvisi оd оdbrаmbеnih snаgа оrgаnizmа i оd коličinе miкrооrgаnizаmа којi su unеti u tеlо. Mеstо ulаsка pаtоgеnih miкrооrgаnizаmа i/ili njihоvih tокsinа је sluzокоžа žеlucа i crеvа, pа sе коd vеćinе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm јаvljајu mučninа, pоvrаćаnjе, stоmаčni grčеvi i prоliv.
Iако svако mоžе dа sе rаzbоli, pоsеbnо оsеtljivе grupе su nоvоrоđеnčаd i оdојčаd, trudnicе, stаriје оsоbе i оsоbе sа оslаbljеnim imunitеtоm.
Ljudi širоm svеtа svакоdnеvnо оbоlеvајu оd hrаnе којu pојеdu, а višе оd 250 pоznаtih bоlеsti prеnоsi sе hrаnоm.
Bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm su bоlеsti које nаstајu као pоslеdicа коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе. Hrаnа је коntаminirаnа uкоliко su u njој prisutni pаtоgеni miкrооrgаnizmi i/ili njihоvi tокsini.
Којi su simptоmi bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?
Nакоn коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе dо pојаvе prvih simptоmа bоlеsti mоžе dа prоđе оd nекоliко čаsоvа dо nекоliко dаnа, štо zаvisi оd оdbrаmbеnih snаgа оrgаnizmа i оd коličinе miкrооrgаnizаmа којi su unеti u tеlо. Mеstо ulаsка pаtоgеnih miкrооrgаnizаmа i/ili njihоvih tокsinа је sluzокоžа žеlucа i crеvа, pа sе коd vеćinе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm јаvljајu mučninа, pоvrаćаnjе, stоmаčni grčеvi i prоliv.
Iако svако mоžе dа sе rаzbоli, pоsеbnо оsеtljivе grupе su nоvоrоđеnčаd i оdојčаd, trudnicе, stаriје оsоbе i оsоbе sа оslаbljеnim imunitеtоm.
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- Poster.pdf (555 Downloads)
Thursday, 05 May 2022 06:34
Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај
Министарство здравља Републике Србије обележава Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај, под слоганом „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке”.
Фокус је на безбедном окружењу у институцијама као кључном елементу за истицање значаја хигијене руку у здравственој заштити и њено унапређење. Циљеви кампање: Препознавање важности заједничког рада на свим нивоима како би се утицало на културу/расположење кроз знање и понашање у вези са чистим рукама, како би се оставарио заједнички циљ безбедности и квалитета у здравственој установи.
Будући да се овај дан обележава под посебним околностима борбе са епидемијом ЦОВИД-19, посебна пажња усмерена је на централну улогу коју имају здравствени радници у обезбеђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама.
Министарство здравља Светски дан хигијене руку у здравственим установама обележава активностима које се у оквиру Кампање за хигијену руку континуирано спроводе током целе године. Поводом 5. маја 2022. године здравственим установама ће бити дистрибуирани едукативни постери који су намењени и здравственим радницима и пацијентима.
Светски дан хигијене руку у здравственим установама део је Глобалне кампање хигијене руку СЗО „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке” који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације (СЗО), у 182 земље света и у око 22.000 здравствених установа. Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијативе СЗО „Здравље за све”, јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система.
Кампању за хигијену руку спроводи Министарство здравља Републике Србије у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије” у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама.
Фокус је на безбедном окружењу у институцијама као кључном елементу за истицање значаја хигијене руку у здравственој заштити и њено унапређење. Циљеви кампање: Препознавање важности заједничког рада на свим нивоима како би се утицало на културу/расположење кроз знање и понашање у вези са чистим рукама, како би се оставарио заједнички циљ безбедности и квалитета у здравственој установи.
Будући да се овај дан обележава под посебним околностима борбе са епидемијом ЦОВИД-19, посебна пажња усмерена је на централну улогу коју имају здравствени радници у обезбеђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама.
Министарство здравља Светски дан хигијене руку у здравственим установама обележава активностима које се у оквиру Кампање за хигијену руку континуирано спроводе током целе године. Поводом 5. маја 2022. године здравственим установама ће бити дистрибуирани едукативни постери који су намењени и здравственим радницима и пацијентима.
Светски дан хигијене руку у здравственим установама део је Глобалне кампање хигијене руку СЗО „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке” који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације (СЗО), у 182 земље света и у око 22.000 здравствених установа. Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијативе СЗО „Здравље за све”, јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система.
Кампању за хигијену руку спроводи Министарство здравља Републике Србије у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије” у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама.
Published in
Socijalna medicina
Tuesday, 10 May 2022 05:36
Међународни дан физичке активности – 10. мај 2022.
Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије.
Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије ЦОВИД-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије.
Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије ЦОВИД-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.
Published in
Socijalna medicina
More...
Tuesday, 17 May 2022 12:22
XXXII Недеља здравља уста и зуба
„Чувам своје зубе, поносим се осмехом”
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду од 16. до 22. маја 2022. године обележава XXXII Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду од 16. до 22. маја 2022. године обележава XXXII Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на
Published in
Socijalna medicina
Download attachments:
- BROSURA_1.pdf (487 Downloads)
- Kampanja_zubi_2022.pdf (523 Downloads)
Monday, 30 May 2022 06:40
Светски дан без дувана 31. мај 2022. године
Дуван: претња нашој животној средини
Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, као и на националном и локалном нивоу у многим земљама света.
Због употреба дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима као и коришћењу дуванских производа.
Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину.
Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање.
Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.
Кључне поруке кампање су:
• Оставите дуван да спасите себе и нашу планету
• Подржите произвођаче дувана да пређу на производњу других и одрживих усева
• Одговорно поступајте са отпадом
• Подржите „зелене” технологије, тј. оне које неће угрожавати животну средину
Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године у Србији , 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.
Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).
Више о кампањи на: https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2022
Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, као и на националном и локалном нивоу у многим земљама света.
Због употреба дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима као и коришћењу дуванских производа.
Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину.
Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање.
Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.
Кључне поруке кампање су:
• Оставите дуван да спасите себе и нашу планету
• Подржите произвођаче дувана да пређу на производњу других и одрживих усева
• Одговорно поступајте са отпадом
• Подржите „зелене” технологије, тј. оне које неће угрожавати животну средину
Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године у Србији , 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.
Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).
Више о кампањи на: https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2022
Published in
Socijalna medicina
Friday, 03 June 2022 06:44
Јун – Национални месец менталног здравља
На иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље месец јун проглашен је Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Носилац активности је Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", уз подршку Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мреже института и завода за јавно здравље и здравствених установа.
Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.
Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.
Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.
Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.
Published in
Socijalna medicina
Friday, 03 June 2022 06:48
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА „Дуван – претња нашој животној средини“
Ученици су научили да се сваке године у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана, крче се шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину; само 3 цигарете загаде ваздух више него пола сата рада мотора аутомобила; један опушак загади 10л воде; опушци у земљи убијају корисне глисте итд.
Published in
Socijalna medicina
|
|
|
