Thursday, 12 March 2026 08:02

Светски дан бубрега 12. март 2026. године

Rate this item
(0 votes)

Светски дан бубрега је глобална кампања која има за циљ подизање свести о суштинском значају здравља наших бубрега, превентивном понашању, факторима ризика и свести о томе како живети са болешћу бубрега.

Здравље бубрега за све
Брига о људима. Заштита планете

Хронична бубрежна болест (ХББ) представља велики и растући глобални здравствени изазов и погађа 1 од 10 људи широм света. [1]

ХББ у раним фазама често протиче без симптома, па може напредовати непримећено све док не доведе до озбиљних здравствених последица, дубоко утичући на појединце, породице и заједнице.

Ова болест значајно повећава ризик од кардиоваскуларних компликација, нарушава квалитет живота и може довести до потпуног отказивања бубрега, када је за одржавање живота неопходна дијализа или трансплантација.

Терет болести није подједнако распоређен – највећи терет носе социјално и економски рањиве групе, које често имају ограничен приступ превенцији, раној дијагностици и савременом лечењу, чиме се додатно продубљују постојеће здравствене неједнакости.

Рано откривање спашава животе. Једноставна, неинвазивна и ценовно приступачна испитивања крви и урина могу открити оштећење бубрежне функције на време и омогућити благовремене интервенције које успоравају напредовање болести.

Посебно је важно усмерити скрининг ка ризичним групама – особама са дијабетесом, повишеним крвним притиском, кардиоваскуларним болестима, гојазношћу или породичном историјом бубрежних обољења.

Програми засновани у заједници могу значајно проширити доступност тестирања, нарочито у недовољно обухваћеним и рањивим популацијама.

Рано откривање хроничне бубрежне болести не само да чува функцију бубрега, већ смањује потребу за комплексним и ресурсно захтевним терапијама и побољшава дугорочне исходе лечења.

Промене у животној средини додатно повећавају терет болести. Климатски ризици – загађење ваздуха, топлотни стрес, дехидратација и екстремни временски догађаји – повећавају ризик од хроничне бубрежне болести и убрзавају њено напредовање. Пораст глобалних температура доприноси и ширењу тропских болести које могу оштетити бубреге. [2]

Истовремено, лечење терминалне бубрежне инсуфицијенције, нарочито дијализа, захтева значајне ресурсе – велике количине воде, енергије и једнократне пластике, уз емисије гасова са ефектом стаклене баште. Процене показују да једна хемодијализна сесија може имати угљенични отисак упоредив са вожњом аутомобила на удаљености од готово 240 километара.

Тиме се ствара зачарани круг – бубрежна болест и климатске промене међусобно се погоршавају.

Глобална прекретница је наступила. На 78. заседању Светске здравствене скупштине, Светска здравствена организација (СЗО) усвојила је своју прву резолуцију посвећену бубрежним болестима. [3]

Ова историјска одлука подиже здравље бубрега на ниво глобалног јавноздравственог приоритета, препознаје Светски дан бубрега као званичну међународну иницијативу и позива државе на конкретне мере у области превенције, подизања свести, доступности лечења и смањења еколошких ризика.

Позив на акцију: Заједничка посвећеност свих актера

Да бисмо изградили здравију, праведнију и одрживију будућност у области здравља бубрега, позивамо владе, здравствене системе, индустрију и заједнице да делују заједно:

  • Дати приоритет превенцији, раном откривању и правовременом лечењу бубрежних болести. Промовисати 8 Златних правила за здравље бубрега, укључити тестирање на хроничну бубрежну болест у редовну здравствену заштиту ризичних група и ојачати кампање подизања свести како би се подстакло рано откривање и превентивна брига, уз смањење потребе за болничким интервенцијама.

  • Промовисати правичан и једнак приступ трансплантацији. Проширивање доступности преемптивне и ране трансплантације не само да унапређује преживљавање и квалитет живота, већ смањује дуготрајну зависност од дијализе, умањује трошкове лечења, смањује количину пластичног отпада и емисија, те доприноси смањењу глобалних неједнакости.

  • Трансформисати дијализу ка одрживости. Убрзати развој и примену терапија са мањим утицајем на животну средину, дати приоритет кућним модалитетима лечења попут перитонеалне дијализе, и подстицати еколошки одговорне праксе – укључујући поновну употребу воде и рециклажу материјала – уз јасно начело да квалитет и безбедност лечења никада не смеју бити угрожени.

  • Заштитити потребе пацијената у оквиру зелене нефрологије. Одрживост никада не сме бити на штету пацијената. Иницијативе треба да буду усмерене на уклањање системских неефикасности (нпр. енергетски ефикаснији апарати, материјали без штетних супстанци) и да активно укључе глас пацијената, како би се обезбедили поверење, транспарентност и вишеструке користи за заједницу.

  • Улагати у примену одрживих решења у свим контекстима. Ојачати јавне политике и финансирање, развијати партнерства између влада и привреде ради подстицања иновација, те подржати практична решења за средине са ограниченим ресурсима – попут прерасподеле задатака међу здравственим радницима, мобилних клиника и мануелних циклера за перитонеалну дијализу.

Извор: www.worldkidneyday.org
www.worldkidneyday.org
Read 137 times Last modified on Thursday, 12 March 2026 08:22

Leave a comment

Make sure you enter all the required information, indicated by an asterisk (*). HTML code is not allowed.