Европска недеља превенције рака грлића материце обележава се и ове године у Србији од 19. до 25. јануара. Циљ ове недеље је да се унапреди информисаност и свест грађана о значају превенције. Основна порука је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити.
Рак грлића материце је препознат као озбиљан јавноздравствени изазов свуда у свету. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у просеку се у Србији сваке године региструје 1133 новооболеле жене, а живот изгуби 440 жена. Рак грлића материце се чешће јавља након 35. године живота. Највећи број оболелих региструје се код жена узраста од 55 до 59 година. Ризик од смртног исхода расте после 50. године, а највећи је код жена старијих од 70 година. Охрабрује податак да је у последњој деценији забележен пад морталитета од преко 12%, као резултат превентивних мера, унапређене дијагностике и правовременог лечења.
У Србији се од јуна 2022. године спроводи бесплатна препоручена вакцинација деветовалентном ХПВ вакцином за децу и младе узраста од 9 до 19 година, а од априла 2024. године и за студенте узраста од 19 до 26 година у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу.
Организовани скрининг рака грлића материце у Србији се спроводи од 2012. године и подразумева редовне гинеколошке прегледе са ПАП тестом за жене узраста од 25 до 64 године. Поред тога, све већу улогу има и ХПВ тестирање, као осетљивија метода раног откривања инфекције.
Шта је рак грлића материце?
Рак грлића материце настаје на доњем делу материце, који је окренут према вагини. Болест почиње када се неке ћелије грлића материце промене и почну неконтролисано да се умножавају.
Стање у Србији
Са преко 1100 новооболелих и преко 400 умрлих жена, рак грлића материце други је водећи узрок оболевања и четврти узрок умирања од рака међу нашом женском популацијом.
Шта проузрокује рак грлића материце?
Рак грлића материце је проузрокован неким типовима Хуманог папиломавируса (ХПВ). Генитални ХПВ се углавном преноси сексуалним контактом. ХПВ је веома распрострањен, али већина заражених ХПВ-ом оздрави у периоду од 6 до 24 месеци, а да често и не зна да је била инфицирана. Међутим, имуни систем неких жена не успева да се ослободи ХПВ-а и ризик за појаву рака грлића материце је тада повећан.
Шта је рано откривање рака грлића материце?
Потребно је неколико година да би промене на грлићу материце изазване вирусном инфекцијом која дуго траје, прерасле у рак. Редовни прегледи имају за циљ да промене на грлићу материце пронађу рано, пре него што настане рак, онда када могу лако да се отклоне. С тим циљем Република Србија започела је организовани скрининг програм за рано откривање рака грлића материце, који је бесплатан за све жене старости од 25 до 64 године.
Преглед за рано откривање рака грлића материце обавља се једноставним Папаниколау тестом.
Како се одвија Папаниколау тест?
У току кратког и безболног гинеколошког прегледа са површне грлића материце узима се брис који се потом шаље у лабораторију, где се анализира под микроскопом у потрази за ћелијама које су измењене (абнормалне). Овај преглед се назива Папаниколау тест (Папа тест). Преглед се никада не обавља у време менструације. Два дана пре прегледа не треба имати сексуалне односе и не треба користити никакве вагиналне таблете. Папаниколау тест се најпре ради две године заредом, а након тога, ако су претходна два резултата била нормална, на сваке три године.
Шта се дешава када дође резултат?
Резултат теста моћи ћете да преузмете у вашем дому здравља. Већина жена, које редовно иду на прегледе, има нормалан резултат Папаниколау теста. У том случају ризик да се добије рак грлића материце је мали. Неке жене имају абнормалан резултат Папниколау теста. То не значи да оне имају рак, већ да су у њиховом брису нађене измењене ћелије, због чега су неопходни додатни прегледи по упутству гинеколога. Неке промене, које се открију додатним прегледима, треба одстранити како не би прерасле у рак. Једноставан третман, који углавном може да се обави амбулантно, најчешће је довољан. Такви третмани ретко утичу на сексуални живот жене или њену могућност да има децу.
Текст и слика преузети (модификовани) са www.batut.org.rs i www.skriningsrbija.rs