Главни фактори ризика, као што су пушење, употреба алкохола и неправилна исхрана са великом количином масти, соли и шећера доприносе развоју болести уста и зуба. Ризик оболевања од малигних болести усне дупље је 15 пута већи када се комбинује више факто-ра ризика као што су употреба дувана и алкохола. Стога је у овкиру Недеље здравља уста и зуба, поред препорука које се односе на редовне контроле код стоматолога и одржавање хигијене, потребно нагласити и значај ових фактора ризика. Циљеви обележавања Недеље здравља уста и зуба су: - Указати на значај оралног здравља и на могућност да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота. - Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера нопходних за очување оралног здравља. - Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем. - Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва. - Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља. Орално здравље има велики утицај на опште здравље, самопоуздање, проблеме у друштвеним односима, а утиче и на кључне функције као што су говор и спавање и не представља само здравље зуба већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Као и претходне године слоган кампање „Осмехни се здраво” указује на значај доброг оралног здравља за свакодневне активности као што су говор и смех. Опште препоруке за очување оралног здравља су: - Одржавање адекватне хигијене, што подразумева редовно прање зуба ујутро и увече, као и после сваког оброка и коришћење конца за зубе - Смањење уноса шећера и избалансирана исхрана - Коришћење заштитне опреме за спортске активности и придржавање прописаних мера безбедности у саобраћају - Безбедно физичко окружење - Посете стоматологу ради редовне контроле, уклањање зубног каменца од стране стоматолога - Престанак или смањење конзумирања алкохола - Престанак пушења. Показатељи оралног здравља становништва Србије - Према последњем истраживању здравља становништва Србије из 2013. године, у Србији је мање од половине (45,6%) становништва проценило стање својих зуба и усне дупље као добро. - Становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања у значајно већем проценту сопствено орално здравље процењују као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. Ово указује на потребу изналажења начина да се повећа обухват становника из ових циљних група здравственоваспитаним радом и превентивним стоматолошким прегледима. - Само 8,3% становника узраста 25 година и више имају све своје зубе. - Највиши проценат оних који редовно перу зубе (72,9%) су млади узраста од 15 до 24 године. Подаци о оралном здрављу у свету - У свету 60–90% школске деце и близу 100% одраслог становништва има зубни квар. - Трећина становништва 65–74 године старости у свету нема ниједан свој зуб. - У свету је, међу децом узраста 6–12 година, 16–40% деце имало неку трауму зуба услед небезбедних игралишта и школског окружења, саобраћајних удеса и насиља. - Обољења потпорног апарата зуба, која могу довести до губитка зуба, присутна су код 15–20% светске популације старости 35–44 године. - Инциденција (број нових случајева) малигних обољења уста се креће од 1 до 10 случајева на 100.000 људи у већини земаља. - Број оболелих од карцинома уста је релативно чешћи међу мушкарцима, старијим људима и људима са лошијим социоекономским статусом. Употреба дувана и алкохола су главни фактори ризика повезани са овим малигним обољењима.