Депресија је један од водећих узрока оптерећења становника болестима у Србији. Према подацима из извештаја Светске здравствене организације из 2017. године (Глобално здравље: Процене депресије и других менталних поремећаја), од депресије у Србији пати 419.302 особе (5% популације). Према Студији оптерећења друштва болешћу у Србији, депресија је у 2000. години била одговорна за 52.901 DALY-ја (19.073 код мушкараца и 33.828 код жена; DALY – године живота кориговане у односу на неспособност). У укупном рангирању, базираном на DALY-јима за 18 одабраних поремећаја здравља, депресија је била на четвртом месту. Депресија више оптерећује жене код којих заузима треће место, док је код мушкараца оптерећење депресијом на шестом месту. У Истраживању здравља становништва Србије из 2013. године, за категоризацију становништва са депресивним симптомима (од минималних до симптома тешке депресије) коришћен је Упитник о здрављу пацијента (упитник самопроцене од 8 питања, Тхе Патиент Хеалтх Qуестионнаире – ПХQ-8) којим је утврђено да 4,1% одраслог становништва показује симптоме депресије. Симптоми депресије су били значајно присутнији код жена (5,3%) него код мушкараца (2,9%), као и у популацији старих и најсиромашнијих. Забрињава податак да је чак 21,1% становништва старих 85 година или више имало симптоме депресије, али их они нису препознали као такве. У односу на претходна истраживања здравља становништва Србије из 2000. и 2006. године, запажено је повећање учесталости депресије (2000. – 4,6%, 2006. – 6,0%, а у 2013. години – 6,7%). Циљ овогодишње кампање је да се повећа број људи који ће потражити помоћ, а који имају симптоме депресије. Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије. Разговарајући о депресији са члановима породице, пријатељима, здравственим радницима, у школама, на радном месту, социјалним установама, у медијима може се смањити стигма која је повезана са депресијом. Светска здравствена организација у овогодишној кампањи посебну пажњу посвећује онима које депресија су најчешће погађа: адолесцентима и младим одраслим особама, женама у репродуктивном добу (нарочито после порођаја) и старијим особама (преко 60 година). Циљеви овогодишњег Светског дана здравља су: - боља информисаност јавности о узроцима и могућим последицама депресије; - да депресивне особе препознају симптоме и затраже помоћ; - да породица, пријатељи и колеге, депресивних особа могу да пруже помоћ. Кључне поруке кампање: - Депресија је чест ментални поремећај који погађа људе свих узраста, из свих сфера живота у свим земљама. - Ризик за настанак депресије повећава сиромаштво, незапосленост, животни догађаји као што су смрт вољене особе или развод брака, физичка болест и проблем изазван употребом алкохола и дрога. - Депресија узрокује душевну патњу и може да утиче на способност људи да обављају чак и најједноставније задатке. - Депресија може да доведе до разарајућих последица на односе са породицом и пријатељима. - Депресија може да онемогући људе да раде и учествују у породичном и животу заједнице. У најгорем случају депресија може довести до самоубиства. - Депресија се може ефикасно спречити и лечити. Лечење обично укључује психотерапију или коришћење антидепресивних лекова или и једно и друго. - Превазилажење стигматизације која је често повезана са депресијом повећава број оних који ће потражити стручну помоћ. - Разговор са особама од поверења може бити први корак ка опоравку од депресије. Поводом обележавања Светског дана здравља у Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у петак 7. априла 2017. године, одржаће се стручна конференција и конференција за медије у чијем раду ће учествовати представници Института за јавно здравље Србије, Светске здравствене организације – Канцеларија за Србију и Министарства здравља. Обележавање Светског дана здравља преко мреже Института и завода за јавно здравље у Републици Србији укључиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерте, спортске догађаје, базаре здравља и слично. Шта можете учинити ако мислите да сте депресивни: - Разговарајте са неким коме верујете о својим осећањима. Већина људи се осећа боље након разговора са особом од поверења - Потражите стручну помоћ, пре свега од изабраног лекара - Радите оно у чему уживате и што чини да се добро осећате - Будите у сталном контакту са породицом и пријатељима - Саветује се физичка активност, посебно шетња - Неопходни су редовна исхрана и довољно сна - Избегавајте или ограничите унос алкохола јер може погоршати депресију - Ако имате мисли о самоубиству или самоповређивању одмах потражите помоћ. Шта ви можете да урадите за особе које пате од депресије: - Сазнајте више о депресији - Будите добар слушалац – охрабрите особу да потражи помоћ - Будите стрпљиви – обично је потребно неколико недеља да се особа која пати од депресије осећа боље - Треба их подстицати на друштвене активности, физичку активност и редован сан - Уклоните све лекове, оштре предмете и ватрено оружје из куће како бисте спречили повређивање.