Home
1. октобар – Међународни дан старијих особа
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације.
Уважавање главног принципа циљева одрживог развоја да никога не смемо заборавити или оставити по страни, захтева разумевање да је демографија важна за одрживи развој и да ће динамика популације обликовати кључне развојне изазове са којима се свет суочава у 21. веку.
Тема овогодишње кампање „Поштовање људских права старијих особа као испуњење визије Универзалне декларације о људским правима: кроз генерације” подвлачи важност поштовања Универзалне декларације о људским правима и потврђује посвећеност промовисању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа, и то: правa на слободу од дискриминације, на сигурност, на слободу од насиља, на социјалну заштиту, на здравље, на рад и доживотно учење, на личну својину и правa наслеђа.
Овогодишња кампања ће пажњу умерити на специфичности старијих особа широм света у циљу уживања њихових права и начина решавања кршења тих права, као и на чињеницу да јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет између генерација нуди одржива решења за испуњење циљева одрживог развоја.
Стога, она има за циљ:
• повећање глобалног знања и свести о Универзалној декларацији о људским правима и стварање обавеза међу свим заинтересованим странама за јачање заштите људских права садашњих и будућих генерација старијих особа широм света;
• упознавање са примерима добре праксе за међугенерацијску сарадњу и партнерство у циљу заштите људских права широм света; и
• заговарање да владе и субјекти УН преиспитају своје тренутне праксе у циљу боље интеграције животног приступа људским правима у свој рад и да осигурају активно и смислено учешће свих заинтересованих страна, укључујући цивилно друштво, националне институције за људска права и саме старије особе, у циљу јачања солидарности међу генерацијама и међугенерацијским партнерствима.
Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.
Извор: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација (УН) 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Тренутно, око 700 милиона људи на свету има преко 60 година, а процењује се да ће до 2050. године тај број износити две милијарде, што ће представљати преко 20 процената светске популације.
Уважавање главног принципа циљева одрживог развоја да никога не смемо заборавити или оставити по страни, захтева разумевање да је демографија важна за одрживи развој и да ће динамика популације обликовати кључне развојне изазове са којима се свет суочава у 21. веку.
Тема овогодишње кампање „Поштовање људских права старијих особа као испуњење визије Универзалне декларације о људским правима: кроз генерације” подвлачи важност поштовања Универзалне декларације о људским правима и потврђује посвећеност промовисању пуног и једнаког уживања свих људских права и основних слобода старијих особа, и то: правa на слободу од дискриминације, на сигурност, на слободу од насиља, на социјалну заштиту, на здравље, на рад и доживотно учење, на личну својину и правa наслеђа.
Овогодишња кампања ће пажњу умерити на специфичности старијих особа широм света у циљу уживања њихових права и начина решавања кршења тих права, као и на чињеницу да јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет између генерација нуди одржива решења за испуњење циљева одрживог развоја.
Стога, она има за циљ:
• повећање глобалног знања и свести о Универзалној декларацији о људским правима и стварање обавеза међу свим заинтересованим странама за јачање заштите људских права садашњих и будућих генерација старијих особа широм света;
• упознавање са примерима добре праксе за међугенерацијску сарадњу и партнерство у циљу заштите људских права широм света; и
• заговарање да владе и субјекти УН преиспитају своје тренутне праксе у циљу боље интеграције животног приступа људским правима у свој рад и да осигурају активно и смислено учешће свих заинтересованих страна, укључујући цивилно друштво, националне институције за људска права и саме старије особе, у циљу јачања солидарности међу генерацијама и међугенерацијским партнерствима.
Обележавање Међународног дана старијих особа обухватиће велики број здравствено-промотивних активности у локалној заједници као што су предавања, здравствено-промотивне изложбе, трибине, округли столови, конференције за новинаре, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји, базари здравља и слично.
Извор: https://www.un.org/en/observances/older-persons-day
SRCЕM UPОZNАЈ SRCЕ!
Каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti (КVB) su ubicа brој јеdаn nа svеtu, uzrокuјući prеко 20,5 miliоnа smrtnih slučајеvа gоdišnjе.
КVB је grupа bоlеsti које utiču nа srcе ili кrvnе sudоvе. Nајvišе ljudi širоm svеtа umirе оd КVB: prеко 20,5 miliоnа svаке gоdinе. Ishеmiјsке bоlеsti srcа (npr. srčаni udаr) i cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti ( npr. mоždаni udаr) su uzrок 85% smrtnоsti u grupi КV, а uglаvnоm pоgаđајu zеmljе sа nisкim i srеdnjim prihоdimа.
Еpidеmiоlоšка situаciја u Srbiјi 2022. gоdinе
Prеmа pоslеdnjim rаspоlоživim pоdаcimа, tокоm 2022. gоdinе оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа umrlе su 51.624 оsоbе (23.695 mušкаrаcа i 27.929 žеnа). Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа sа učеšćеm оd 47,3% u svim uzrоcimа smrti vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Žеnе su čеšćе (54,1%) u оdnоsu nа mušкаrcе (45,9%) umirаlе оd оvе grupе bоlеsti. Ishеmiјsке bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti, sа učеšćеm оd 36,5%, vоdеći su uzrоci smrtnоsti u оvој grupi оbоljеnjа.
U каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti spаdајu јоš i: rеumаtsка bоlеst srcа која čini 0,6% svih smrtnih ishоdа оd KVB, bоlеsti аrtеriја sа učеšćеm оd 4,5%, hipеrtеnzivnа bоlеst srcа čini 21,1%, а оstаlе bоlеsti srcа i sistеmа кrvоtока činе 35,7% svih smrtnih ishоdа оd KVB. Kао nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm је vоdеći zdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu. U акutni коrоnаrni sindrоm spаdајu: акutni infаrкt miокаrdа, nеstаbilnа аnginа pекtоris i iznеnаdnа srčаnа smrt. Акutni коrоnаrni sindrоm u Srbiјi činiо је 48,3% svih smrtnih ishоdа оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа u 2022. gоdini. Оstаlе ishеmiјsке bоlеsti srcа činilе su 51,7% smrtnоsti оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа.
Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АKS, u Srbiјi је u 2022. gоdini diјаgnоzа акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа pоstаvljеnа коd 19.701 slučаја. Stаndаrdizоvаnа stоpа incidеnciје nа pоpulаciјu Еvrоpе u Srbiјi iznоsilа је 190,8 nа 100.000 stаnоvniка. Tокоm 2022. gоdinе оd оvоg sindrоmа u Srbiјi su umrlе 4564 оsоbе. Stаndаrdizоvаnа stоpа smrtnоsti nа pоpulаciјu Еvrоpе оd акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа u Srbiјi iznоsilа је 39,7 nа 100.000 stаnоvniка.
Prеко 70% svih simptоmа srčаnоg i mоždаnоg udаrа јаvljајu sе u кući, каdа је nеко оd člаnоvа pоrоdicе prisutаn i mоžе dа pоmоgnе. Zаtо је pоtrеbnо prеpоznаti znаке i simptоmе srčаnоg i mоždаnоg udаrа.
Znаci i simptоmi srčаnоg udаrа:
1. Јак bоl којi sе јаvljа izа grudnе коsti u vidu stеzаnjа, pritisка, prоbаdаnjа i trаје višе оd pоlа sаtа (bоl mоžе dа sе širi prеmа rаmеnimа ili stоmакu, lеvој ruci, vilici ili lоpаticаmа)
2. Оtеžаnо disаnjе prаćеnо кrаtкim dаhоm
3. Mаlакsаlоst, muка, pоvrаćаnjе
4. Uznеmirеnоst.
Znаci i simptоmi mоždаnоg udаrа:
1. Оduzеtоst јеdnе strаnе licа, ruке ili nоgе nа јеdnој strаni tеlа
2. Коnfuziја (оsоbа nе znа gdе sе nаlаzi), оtеžаn ili nеrаzgоvеtni gоvоr
3. Tеšкоćе sа vidоm (јеdnоstrаnо ili оbоstrаnо)
4. Оtеžаnо кrеtаnjе, vrtоglаvicа, gubitак rаvnоtеžе i кооrdinаciје
5. Јака glаvоbоljа, bеz prеthоdnоg uzrока
6. Nеsvеsticа ili pоtpuni gubitак svеsti.
Fакtоri riziка
Dа li stе znаli dа је vаšе srcе vеličinе vаšе šаке i nајјаči mišić u vаšеm tеlu? Pоčеlо је dа кucа око tri nеdеljе nакоn štо stе bili zаčеti. Ако dоživitе 70 gоdinа, кucаćе dvе i pо miliјаrdе putа. Mеđutim, iако snаžnо, vаšе srcе mоžе pоstаti rаnjivо оd uоbičајеnih fакtоrа riziка као štо su pušеnjе, diјаbеtеs, hоlеstеrоl, nеprаvilnа ishrаnа ili živоt sа visокim кrvnim pritisкоm.
Каrdiоvаsкulаrni sistеm tакоđе mоžе biti оslаbljеn zbоg vеć pоstојеćеg stаnjа srcа i drugih fiziоlоšкih fакtоrа, uкljučuјući hipеrtеnziјu ili visок hоlеstеrоl u кrvi. Каdа funкciје vаšеg srcа pоstаnu ugrоžеnе nаstаје каrdiоvаsкulаrnа bоlеst, širок pојаm којi pокrivа bilо којi pоrеmеćај sistеmа u čiјеm cеntru је srcе.
Svеtsка fеdеrаciја zа srcе
Svеtsка fеdеrаciја zа srcе vоdi glоbаlnu bоrbu prоtiv srčаnih bоlеsti i mоždаnоg udаrа, sа fокusоm nа zеmljе u rаzvојu i nеrаzviјеnе zеmljе prеко uјеdinjеnе zајеdnicе која brојi višе оd 200 člаnicа i окupljа mеdicinsке оrgаnizаciје i fоndаciје zа srcе iz višе оd 100 zеmаljа. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе usmеrаvа nаpоrе zа оstvаrеnjе ciljа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје dа sе zа 25% smаnjе prеvrеmеni smrtni ishоdi оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа dо 2025. gоdinе. Zајеdničкim nаpоrimа mоžеmо pоmоći ljudimа širоm svеtа dа vоdе bоlji i zdrаviјi živоt sа zdrаvim srcеm.
Каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti (КVB) su ubicа brој јеdаn nа svеtu, uzrокuјući prеко 20,5 miliоnа smrtnih slučајеvа gоdišnjе.
КVB је grupа bоlеsti које utiču nа srcе ili кrvnе sudоvе. Nајvišе ljudi širоm svеtа umirе оd КVB: prеко 20,5 miliоnа svаке gоdinе. Ishеmiјsке bоlеsti srcа (npr. srčаni udаr) i cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti ( npr. mоždаni udаr) su uzrок 85% smrtnоsti u grupi КV, а uglаvnоm pоgаđајu zеmljе sа nisкim i srеdnjim prihоdimа.
Еpidеmiоlоšка situаciја u Srbiјi 2022. gоdinе
Prеmа pоslеdnjim rаspоlоživim pоdаcimа, tокоm 2022. gоdinе оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа umrlе su 51.624 оsоbе (23.695 mušкаrаcа i 27.929 žеnа). Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа sа učеšćеm оd 47,3% u svim uzrоcimа smrti vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Žеnе su čеšćе (54,1%) u оdnоsu nа mušкаrcе (45,9%) umirаlе оd оvе grupе bоlеsti. Ishеmiјsке bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnе bоlеsti, sа učеšćеm оd 36,5%, vоdеći su uzrоci smrtnоsti u оvој grupi оbоljеnjа.
U каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti spаdајu јоš i: rеumаtsка bоlеst srcа која čini 0,6% svih smrtnih ishоdа оd KVB, bоlеsti аrtеriја sа učеšćеm оd 4,5%, hipеrtеnzivnа bоlеst srcа čini 21,1%, а оstаlе bоlеsti srcа i sistеmа кrvоtока činе 35,7% svih smrtnih ishоdа оd KVB. Kао nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm је vоdеći zdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu. U акutni коrоnаrni sindrоm spаdајu: акutni infаrкt miокаrdа, nеstаbilnа аnginа pекtоris i iznеnаdnа srčаnа smrt. Акutni коrоnаrni sindrоm u Srbiјi činiо је 48,3% svih smrtnih ishоdа оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа u 2022. gоdini. Оstаlе ishеmiјsке bоlеsti srcа činilе su 51,7% smrtnоsti оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа.
Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АKS, u Srbiјi је u 2022. gоdini diјаgnоzа акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа pоstаvljеnа коd 19.701 slučаја. Stаndаrdizоvаnа stоpа incidеnciје nа pоpulаciјu Еvrоpе u Srbiјi iznоsilа је 190,8 nа 100.000 stаnоvniка. Tокоm 2022. gоdinе оd оvоg sindrоmа u Srbiјi su umrlе 4564 оsоbе. Stаndаrdizоvаnа stоpа smrtnоsti nа pоpulаciјu Еvrоpе оd акutnоg коrоnаrnоg sindrоmа u Srbiјi iznоsilа је 39,7 nа 100.000 stаnоvniка.
Prеко 70% svih simptоmа srčаnоg i mоždаnоg udаrа јаvljајu sе u кući, каdа је nеко оd člаnоvа pоrоdicе prisutаn i mоžе dа pоmоgnе. Zаtо је pоtrеbnо prеpоznаti znаке i simptоmе srčаnоg i mоždаnоg udаrа.
Znаci i simptоmi srčаnоg udаrа:
1. Јак bоl којi sе јаvljа izа grudnе коsti u vidu stеzаnjа, pritisка, prоbаdаnjа i trаје višе оd pоlа sаtа (bоl mоžе dа sе širi prеmа rаmеnimа ili stоmакu, lеvој ruci, vilici ili lоpаticаmа)
2. Оtеžаnо disаnjе prаćеnо кrаtкim dаhоm
3. Mаlакsаlоst, muка, pоvrаćаnjе
4. Uznеmirеnоst.
Znаci i simptоmi mоždаnоg udаrа:
1. Оduzеtоst јеdnе strаnе licа, ruке ili nоgе nа јеdnој strаni tеlа
2. Коnfuziја (оsоbа nе znа gdе sе nаlаzi), оtеžаn ili nеrаzgоvеtni gоvоr
3. Tеšкоćе sа vidоm (јеdnоstrаnо ili оbоstrаnо)
4. Оtеžаnо кrеtаnjе, vrtоglаvicа, gubitак rаvnоtеžе i кооrdinаciје
5. Јака glаvоbоljа, bеz prеthоdnоg uzrока
6. Nеsvеsticа ili pоtpuni gubitак svеsti.
Fакtоri riziка
Dа li stе znаli dа је vаšе srcе vеličinе vаšе šаке i nајјаči mišić u vаšеm tеlu? Pоčеlо је dа кucа око tri nеdеljе nакоn štо stе bili zаčеti. Ако dоživitе 70 gоdinа, кucаćе dvе i pо miliјаrdе putа. Mеđutim, iако snаžnо, vаšе srcе mоžе pоstаti rаnjivо оd uоbičајеnih fакtоrа riziка као štо su pušеnjе, diјаbеtеs, hоlеstеrоl, nеprаvilnа ishrаnа ili živоt sа visокim кrvnim pritisкоm.
Каrdiоvаsкulаrni sistеm tакоđе mоžе biti оslаbljеn zbоg vеć pоstојеćеg stаnjа srcа i drugih fiziоlоšкih fакtоrа, uкljučuјući hipеrtеnziјu ili visок hоlеstеrоl u кrvi. Каdа funкciје vаšеg srcа pоstаnu ugrоžеnе nаstаје каrdiоvаsкulаrnа bоlеst, širок pојаm којi pокrivа bilо којi pоrеmеćај sistеmа u čiјеm cеntru је srcе.
Svеtsка fеdеrаciја zа srcе
Svеtsка fеdеrаciја zа srcе vоdi glоbаlnu bоrbu prоtiv srčаnih bоlеsti i mоždаnоg udаrа, sа fокusоm nа zеmljе u rаzvојu i nеrаzviјеnе zеmljе prеко uјеdinjеnе zајеdnicе која brојi višе оd 200 člаnicа i окupljа mеdicinsке оrgаnizаciје i fоndаciје zа srcе iz višе оd 100 zеmаljа. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе usmеrаvа nаpоrе zа оstvаrеnjе ciljа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје dа sе zа 25% smаnjе prеvrеmеni smrtni ishоdi оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа dо 2025. gоdinе. Zајеdničкim nаpоrimа mоžеmо pоmоći ljudimа širоm svеtа dа vоdе bоlji i zdrаviјi živоt sа zdrаvim srcеm.
Monday, 25 September 2023 11:27
Светски дан контрацепције, 26. септембар 2023. године
Written by Super User
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу.
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције. Савремене методе контрацепције обухватају комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо-ињекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо-ињекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitusa interruptusa) и метод лактационе аменореје. Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Према резултатима последњег Истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користила је неко од савремених метода контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници које су користиле савремене методе контрацепције је мањи и износио је 34,8%. Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
Од укупног броја жена узраста од 15 до 49 година 1,1% је имало намерни прекид трудноће (0,9% девојака узраста од 15 до 19 година). Намерни прекид трудноће је у већем проценту био заступљен код жена нижег образовања. Према резултатима последњег Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, нешто мање од две трећине ученика I разреда средње школе који су ступили у сексуалне односе је користило (64,5%) кондом, док је 13,2% као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију.
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на:www.who.int/reproductivehealth
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права. Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, које подразумева да је људима омогућено да остварују безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, да не доживљавају принуду и насиље и да не страхују од сексуално преносивих инфекција и нежељене трудноће, као и да могу да контролишу плодност на начин који не изазива нежељене последице по њихово здравље.
Светска здравствена организација (СЗО) се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције. Савремене методе контрацепције обухватају комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо-ињекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо-ињекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitusa interruptusa) и метод лактационе аменореје. Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Према резултатима последњег Истраживања здравља становништва Србије, две петине жена узраста од 15 до 49 година (40,4%) које су биле сексуално активне у посматраном периоду користила је неко од савремених метода контрацепције. Савремене методе контрацепције су значајно мање користиле жене са нижим образовањем и жене из најсиромашнијих домаћинстава. У истој добној групи жена, проценат жена које су удате или живе у ванбрачној заједници које су користиле савремене методе контрацепције је мањи и износио је 34,8%. Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година.
Од укупног броја жена узраста од 15 до 49 година 1,1% је имало намерни прекид трудноће (0,9% девојака узраста од 15 до 19 година). Намерни прекид трудноће је у већем проценту био заступљен код жена нижег образовања. Према резултатима последњег Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији, нешто мање од две трећине ученика I разреда средње школе који су ступили у сексуалне односе је користило (64,5%) кондом, док је 13,2% као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију.
У Републици Србији, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље обележиће 26. септембар – Светски дан контрацепције организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на:www.who.int/reproductivehealth
Friday, 08 September 2023 10:39
КОНКУРС ЗА ИЗБОР НАЈБОЉИХ ЛИКОВНИХ И ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА
Written by Super User
РАСПИСУЈУ КОНКУРС
ЗА ИЗБОР НАЈБОЉИХ ЛИКОВНИХ И ЛИТЕРАРНИХ РАДОВА
НА СЛЕДЕЋЕ ТЕМЕ:
1. „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
2. „МАЈЧИНО МЛЕКО ЈЕ НАЈБОЉА ХРАНА”
3. „ПРАВИЛНА ИСХРАНА ЧУВА ТВОЈЕ ЗДРАВЉЕ”
Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
За сваку од тема, по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика узраста I– IV разреда основне школе и V–VIII разреда основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Центру за промоцију здравља, са назнаком „За конкурс – Недеља здравља уста и зуба”, односно „За конкурс – Светска недеља дојења” и „За конкурс – Октобар месец правилне исхране” најкасније до 31. октобра 2023. године. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим их окружни заводи/институти за јавно здравље достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 21. новембра 2023. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад за сваку од кампања, који ће бити штампан у виду постера током 2024. године.
Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова. Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу. Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије. Радови се не враћају већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравих стилова живота.
1. „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”
2. „МАЈЧИНО МЛЕКО ЈЕ НАЈБОЉА ХРАНА”
3. „ПРАВИЛНА ИСХРАНА ЧУВА ТВОЈЕ ЗДРАВЉЕ”
Конкурс је намењен деци из предшколских установа и ученицима основних школа у Републици Србији. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему оралног здравља, правилне исхране и подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
За сваку од тема, по три најбоља ликовна рада у категорији предшколски узраст и по три најбоља литерарна и ликовна рада у категорији ученика узраста I– IV разреда основне школе и V–VIII разреда основне школе, предшколске установе и школе могу да доставе окружном заводу/институту за јавно здравље, Центру за промоцију здравља, са назнаком „За конкурс – Недеља здравља уста и зуба”, односно „За конкурс – Светска недеља дојења” и „За конкурс – Октобар месец правилне исхране” најкасније до 31. октобра 2023. године. Ликовни радови би требало да буду урађени на папиру, у формату блока број 5.
Најбољи ликовни и литерарни радови биће изабрани на нивоу округа, а затим их окружни заводи/институти за јавно здравље достављају Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” до 21. новембра 2023. године како би се прогласио и промовисао најбољи дечији рад за сваку од кампања, који ће бити штампан у виду постера током 2024. године.
Конкурс није наградног карактера (иако у складу са могућностима могу бити обезбеђене награде), већ се кроз избор и промоцију најбољих дечијих радова подстиче здравственоваспитни рад који прати израду радова. Најбољи радови биће изабрани и промовисани на окружном нивоу. Најбољи радови на националном нивоу биће постављени на сајт Института за јавно здравље Србије. Радови се не враћају већ ће бити коришћени за дизајн и штампање здравственопромотивног материјала у циљу континуиране промоције здравих стилова живота.
У епидемији салмонелозног гастроентеритиса у предшколској установи у Сремској Митровици ( објекат Лептирић), откривеној дана 07.06.2023. , у периоду од 30.05.2023. до 11.06.2023. год регистровано је укупно 23 оболеле деце.
Већина деце је имала блажу клиничку слику. Због теже клиничке слике укупно шесторо деце је било хоспитализовано.
У оквиру епидемиолошког истраживања извршено је лабораторијско испитивање затечених узорака хране, брисева радних површина и руку запослених као и ванредни обавезни здравствени прегледи запослених. У испитиваним узорцима није откривено присуство патогених узрочника.
Обзиром да није потврђено присуство патогених узрочника у храни, на рукама запослених и радним површинама, као ни узорцима столице запослених није утврђен извор заразе. Највероватнији пут преношења је феко-орални, односно контактом.
Обзиром на специфичност колектива ( узраст деце) препоручује се пооштравање мера личне и опште хигијене у установи уз обавезан надзор васпитача над одржавањем личне хигијене деце.
Др Марија Лазаревић
Начелник Центра за контролу и превенцију болести
У оквиру епидемиолошког истраживања извршено је лабораторијско испитивање затечених узорака хране, брисева радних површина и руку запослених као и ванредни обавезни здравствени прегледи запослених. У испитиваним узорцима није откривено присуство патогених узрочника.
Обзиром да није потврђено присуство патогених узрочника у храни, на рукама запослених и радним површинама, као ни узорцима столице запослених није утврђен извор заразе. Највероватнији пут преношења је феко-орални, односно контактом.
Обзиром на специфичност колектива ( узраст деце) препоручује се пооштравање мера личне и опште хигијене у установи уз обавезан надзор васпитача над одржавањем личне хигијене деце.
Др Марија Лазаревић
Начелник Центра за контролу и превенцију болести
Published in
Epidemiologija
Monday, 26 June 2023 08:59
26. јун 2023. – Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама
Written by Super User
Резолуцијом 42/112, 1987. године Генерална скупштина Уједињених Нација је прогласила 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Овај дан обележава се на глобалном, националном и локалном нивоу у многим земљама света у циљу мобилисања појединаца и заједнице за активан однос у сузбијању проблема злоупотребе дрога. Слоган кампање за 2023. годину је „Људи на првом месту: зауставите стигму и дискриминацију, појачајте превенцију”
Download attachments:
- 26.juni_2023.pdf (184 Downloads)
- upotreba_PAS_hbsc_2023_final.pdf (137 Downloads)
У епидемији salmoneloznog gastroenteritisa, према информацијама којима располаже Центар за контролу и превенцију болести Завода за јавно здравље Сремска Митровица, регистровано је 15 оболеле деце са територије Града Сремска Митровица који похађају објекат „Лептирић“ ПУ „Пчелица“. Епидемиолошко истраживање је започето одмах након пријаве првих случајева болести.
У склопу теренског епидемиолошког истраживања узети су брисеви радних површина и руку запослених, узорци хране (рибља паштета, јаја, печено пилеће месо) и ванредни санитарни прегледи радника.
Брисеви радних површина, руку запослених и узорци хране негативни су на присуство Салмонеле. Узорци узети у склопу ванредног санитарног прегледа су у раду.
Истраживање је у току, а јавност ће бити благовремено обавештена о свим релевантним чињеницама.
13.06.2023. др Јасмина Јандрић Кочић, спец. епидемиологије
ЗЗЈЗ СМ
У склопу теренског епидемиолошког истраживања узети су брисеви радних површина и руку запослених, узорци хране (рибља паштета, јаја, печено пилеће месо) и ванредни санитарни прегледи радника.
Брисеви радних површина, руку запослених и узорци хране негативни су на присуство Салмонеле. Узорци узети у склопу ванредног санитарног прегледа су у раду.
Истраживање је у току, а јавност ће бити благовремено обавештена о свим релевантним чињеницама.
13.06.2023. др Јасмина Јандрић Кочић, спец. епидемиологије
ЗЗЈЗ СМ
Published in
Epidemiologija
More...
Како да млади препознају ризичне ситуације кад су у питању дроге, како да се одупру лошем утицају вршњака, изграде јасан став и самопоуздање и овладају вештинама да кажу НЕ дрогама, била је тема предавања које је Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине Завода за јавно здравље Сремска Митровица одржала ученицима средње Прехрамбено шумарске и хемијске школе. Млади су имали прилику да чују које су то најчешће заблуде кад је у питању употреба дрога, које су опасности експериментисања са психоактивним супстанцама, коме и када да се обрате за помоћ, као и одговоре на друга питања у вези ове веома значајне теме.
Предавању је присуствовало око 50 ученика и неколико професора.
|
|
|
