Генерална скупштина Уједињених нација је 1987. године прогласила 26. јун Међународним даном против злоупотребе и незаконите трговине дрогама. Овај дан обележава се на глобалном, националном и локалном нивоу у многим земљама света и има за циљ подизање свести о комплексном изазову који злоупотреба и незаконита трговина дрогама представља за друштво. Слоган овогодишње кампање који поставља Канцеларија Уједињених нација за дроге и криминал је „Прекинимо ланац: Зауставимо организовани криминал” истиче потребу за координисаним и континуираним деловањем како би се прекинуо ланац организованог криминала и трговине дрогом – деловањем на основне узроке проблема, улагањем у превенцију и изградњом јачих здравствених, образовних и социјалних система.

Утицај злоупотребе дрога је вишедимензионалан и дубоко прожима различите сегменте друштва – од појединаца који се суочавају са зависношћу од дрога, до заједница које се боре са последицама незаконите трговине дрогом и деловањем организованог криминала. Особе које користе дроге често су изложене стигматизацији и дискриминацији, што може додатно угрозити њихово физичко и ментално здравље, и бити препрека у приступу потребним здравственим и социјалним услугама. Суочавање са овим изазовом захтева системски приступ заснован на научним доказима, који приоритетно укључује мере превенције, ране интервенције и доступно квалитетно лечење.

Незаконита трговина дрогама уско је повезана са другим облицима тешког криминала укључујући трговину људима и уништавање животне средине, чиме се одржава зачарани круг сиромаштва, експлоатације, институционалне нестабилности и зависности.

У Европском извештају о дрогама за 2025 годину Европске агенције за дроге, истиче се да се европско тржиште дрога убрзано развија, јер и корисници дрога, као и они који су укључени у незакониту трговину дрогом проналазе начине да се прилагоде геополитичкој нестабилности, глобализацији и технолошком напретку. Резултат тога је све већа доступност разноврсних дрога, често изузетне јачине и чистоће, што доноси нове ризике по јавно здравље. Истовремено, актуелни глобални догађаји све више оптерећују капацитете за превенцију, контролу и реаговање у оквиру европских институција, будући да комплексност и обим проблема континуирано расту.

Према Извештају о дрогама Канцеларије Уједињених нација за дроге и криминал објављеном 2024.године, у свету је приближно 292 милиона људи старости од 15 до 64 године (5,6% становништва) користило дроге у 2022. години, у највећем проценту канабис са процењених 228 милиона корисника, мушкарци чешће него жене. Током последње деценије уочава се пораст употребе синтетичких дрога на глобалном нивоу.

Подаци из Европског извештаја о дрогама из 2025, показују да је у земљама Европске уније, међу популацијом узраста 15-64 године, најчешће коришћена дрога канабис коју је најмање једанпут током живота пробала скоро трећина становништва (31,4%), док га је у претходних 12 месеци користило 8,4% становништва, у већем проценту млађа популација узраста 15-34 године. Кокаин остаје, после канабиса, друга најчешће коришћена нелегална дрога у Европи, са 2,7 милиона (2,7%) младих одраслих (узраста од 15 до 34 године) који су је користили најмање једанпут у претходних 12 месеци.

Према подацима Европског истраживања о употреби алкохола и дрога међу децом школског узраста које је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” спровео у 2024. години, у Србији је 7,8% моладих којих похађају први или други разред средњих школа пробало канабис.

Еvrоpsко istrаživаnjе о upоtrеbi аlкоhоlа i drоgа mеđu dеcоm šкоlsкоg uzrаstа - кључни резултати

Извор: www.batut.org.rs

СУНЦЕ – ЗА И ПРОТИВ

Сви природни процеси зависе од ове драгоцене звезде!
Сунце утиче на ментално здравље људи и расположење!
Истраживања су показала да је количина хормона серотонина у мозгу повезана са количином сунчеве светлости. Серотонин је одговоран за добро расположење, концентрацију и смиреност. Осим тога, излагање сунцу спречава појаву депресије, повећава праг бола и умањује стрес код пацијената у постоперативном току.
Такође, сунце је неопходно за синтезу витамина Д који доприноси развоју и здрављу костију и зуба, правилном раду срца, мишића и нервног система. Повремено и умерено излагање УВ зрачењу може бити од користи за наш организам јер поспешује стварање витамина Д.
Међутим, последњих година, због оштећења озонског омотача, сунчеви зраци јачим интензитетом продиру до површине наше планете и сходно томе морамо много више водити рачуна о штетности УВ зрачења по нашу кожу и организам у целини.

ОПРЕЗ ПРИ ИЗЛАГАЊУ СУНЦУ!

Мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ) нарочито су осетљиве на високе температуре.