Завод за јавно здравље Сремска Митровица је током октобра месеца одржао неколико здравствено васпитних предавања на територији општине.
Дана 17,18. и 29.10.2024. године Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је предавања ученицима Економске школе “9. Мај” у Сремској Митровици на тему “Прва помоћ у случајевима предозирања психоактивним супстанцама и акутне интоксикације алкохолом“. Предавање су одржали лекар и медицински техничар службе хитне помоћи ученицима свих првих година горе наведене школе. Присутни су имали прилику да се најпре теоријски упознају са својствима психоактивних супстанци и алкохола, њиховим штетним деловањем на људски организам и како да препознају симптоме предозирања. Затим им је представљен и практични део прве помоћи који треба да се примени до доласка стручног тима, а све у циљу спречавања погоршања здравља и повећање шансе за преживљавање унесрећеног лица.

Предавању на тему „Обољења срца и крвних судова“ које је одржано 22.10.2024. године присуствовали су мештани села Засавица I , као и грађани у Градском удружењу пензионера у Сремској Митровици 23.10.2024. године. Лекар специјалиста грађанима је указао на важност превентивних прегледа и усвајања здравих животних навика као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и престанак пушења.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица у току свог свакодневног рада спроводи здравствено просвећивање становништва, у виду едукација циљних група становништва, са циљем подизања стања свести наших грађана о очувању и унапређењу здравља.

Посебно осетљив период у току одрастања је од 14. до 17. године, одн. период адолесценције, када деца проналазе сопствени идентитет и када су највише подложна различитим негативним утицајима. Кроз предавање „Правилна исхрана у адолесценцији“ др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је у гимназији „Сава Шумановић“ у Шиду одржала предавање како би деца требало да се хране. Посебна пажња је посвећена утицају суплемената и разних енергетских пића на физичко и ментално здраље, као и на употрбеу супстанци на повећање мишићне масе код деце која вежбају у третани. Ученици III разреда су активно учествовали у дискусији, при чему су изнели и своја лична искуства.

Ментално здравље је у данашње време веома актуелна тема. Посебно је осетљив период од 14 до 17 године, одн. период адолесценције, када деца проналазе сопствени идентитет и тада су највише подложна различитим негативним утицајима. Кроз предавање „Правилна исхрана чувар менталног здравља“ др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је у Митровачкој гимназији одржала предавање како можемо правилном исхраном да сачувамо и ојачамо наше ментално здравље. Избалансирана и правилна исхрана и физичка активност су први кораци ка побољшању концентрације и меморије, постизању самопоуздања, преузимања одговорности за своје поступке... Ученици су активно учествовали у дисусији, посебно о темама везаним за вежбање и употребу разних супстанци у току тренинга.

Friday, 11 October 2024 11:58

„Чаробни напитак“

Written by
Поводом светског дана правилне исхране у Заводу за јавно здравље са осмехом су дочекани клинци и клинцезе из предшколске устнове „Пчелица“. Др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је заједно са децом и васпитачицама дискутовала о томе који су напици здрави за наше тело а који нису и зашто. Деца су врло активно учествовала у разговору и показала велико знање за свој узраст шта је за њих добро а шта не. Након предавања обишли су лабораторију за анализу хране, где су одушевљено гледали мале експерименте.

Friday, 11 October 2024 08:42

ПРОМОЦИЈА И ПОДРШКА ДОЈЕЊУ

Written by
Поводом новоотворене Школе родитељства у Дому здравља Шид, Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је предавање будућим мајкама, полазницама Школе, о значају дојења за бебу, мајку и породицу, предности мајчиног млека и шта значи подршка и промоција дојења. Истом приликом одржана је и едукација здравствених радника за рад на терену по питању дојења.

„Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.
Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.
И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.
Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).
Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.
Кључне чињенице и изазови
• Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
• Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
• Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
• Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
• Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
• На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
• Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
• Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.
Шта свако од нас може да уради?
• Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу
Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.
• Усвојите здраве навике
Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.
• Подржите билошку разноврсност
Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.
• Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
1. Одржавајте хигијену
̶ Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
̶ Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
̶ Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
̶ Заштитите намирнице од инсеката и глодара.
Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.
2. Одвојте свеже од куваног
̶ Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
̶ За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
̶ Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.
Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.
3. Kувајте довољно дуго
̶ Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
̶ Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
̶ Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.
Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.
4. Чувајте храну на безбедним температурама
̶ Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
̶ Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
̶ Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.
Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.
5. Kористите исправну воду и свеже намирнице
̶ Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
̶ Бирајте свеже намирнице.
̶ Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
̶ Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.
Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.
• Читајте декларације на упакованим намирницама
Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.
• Подржите локалне произвођаче хране
Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.
• Не бацајте храну – смањите отпад од хране
Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.
Page 1 of 35