Friday, 12 August 2022 08:14
Квалитет воде за пиће од јануара до јуна 2022.године
Written by Super User
Вода за пиће која се дистрибуира грађанима Сремске Митровице је хигијенски исправна и здравствено безбедна,на основу бактериолошких и физичко-хемијских испитивања извршених у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица од јануара до краја јуна месеца 2022. године. Контрола квалитета воде за пиће обавља се редовно, по основу уговора између ЈКП „Водовод“ Сремска Митровица и Завода за јавно здравље Сремска Митровица, а у складу са законском регулативом. Евентуално уочена одступања од прописаних вредности одмах се јављају ЈКП „Водовод“ као и санитарној инспекцији, како би се предузеле одговарајуће мере за довођење квалитета воде у прописно стање.за пиће. Не постоје пријаве цревно-заразних болести у овом временском периоду, чији узрок је неисправна вода за пиће. Што се тиче водоснабдевања у преосталим општинама Сремског округа ситуација је идентична.
У посматраном периоду није било ванредних мера у смислу обуставе водоснабдевања грађана услед сумње на квалитет воде и пријаве заразних болести у вези са неисправном водом.
Редовно испитивање квалитета воде се наставља по устаљеној динамици дефинисаној уговорима са ЈК предузећима Водоводима за све општине у округу Срема.
Начелник Центра за хигијену и хуману екологију
Сретеновић др Зинаида
Спец.хигијене и субспецијалиста за исхрану здравих и болесних људи
У посматраном периоду није било ванредних мера у смислу обуставе водоснабдевања грађана услед сумње на квалитет воде и пријаве заразних болести у вези са неисправном водом.
Редовно испитивање квалитета воде се наставља по устаљеној динамици дефинисаној уговорима са ЈК предузећима Водоводима за све општине у округу Срема.
Начелник Центра за хигијену и хуману екологију
Сретеновић др Зинаида
Спец.хигијене и субспецијалиста за исхрану здравих и болесних људи
Published in
Квалитет воде
Monday, 08 August 2022 07:37
Информације о квалитету воде за купање на реци Сави
Written by Super User
Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору склопљеном са Градском Управом за опште и заједничке послове и имовину вршу испитивање воде за купање на реци Сави на 3 пункта: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2022 до 10.09.2022.године, и иапитивање се врши једном недељно. Последње анализе воде за купање су урађене 03.08.2022. године и задовољавају класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.
Препоруке за здравствено безбедно купање:
1. Избегавати роњење, гњурње, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањеммале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
. Матијашевић др Ивана
. Специјалиста хигијене
Препоруке за здравствено безбедно купање:
1. Избегавати роњење, гњурње, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањеммале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
. Матијашевић др Ивана
. Специјалиста хигијене
Published in
Higijena
Tuesday, 02 August 2022 08:04
Светска недеља дојења 1–7. августа 2022. године и Национална недеља промоције дојења 3–10. октобра 2022. године „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”
Written by Super User
Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (Wорлд Аллианце фор Бреастфеединг Ацтион – WАБА) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.
Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф (УНИЦЕФ) су 1989. године препоручили водич „Десет корака до успешног дојења”, као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је и на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне формуле, који је данас део законодавства већине европских земаља.
Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1 до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”.
Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф (УНИЦЕФ) су 1989. године препоручили водич „Десет корака до успешног дојења”, као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је и на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне формуле, који је данас део законодавства већине европских земаља.
Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1 до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”.
Download attachments:
- SvetskaNedeljaDojenja.pdf (86 Downloads)
- najcesce_zablude_o_dojenju_1.pdf (63 Downloads)
- 10korakaDoUspesnogDojenja_1.pdf (68 Downloads)
Обзиром да је у току сезона купања, поред чињенице да купање и пливање неоспорно доприноси нашем здрављу, постоје и одређени здравствени ризици (заразне болести и инфекције) којима смо током ових активности изложени. Уопштено говорећи, ризик од заразе је утолико већи уколико је нека водена површина мања и слабије проточна, јер се лакше засити штетним материјама и микроорганизмима, који воде порекло или из живе и неживе природе или потичу од самих купача. Из тих разлога од природних водених површина за купање је најсигурније море (томе доприноси и присуство морске соли), а најнеповољније су мале стајаће воде, барице и слично. Што се тиче базена, они могу да буду беспрекорно чисти и савршено сигурни или пак врло несигурни ако се одржавање запусти, што у потпуности зависи од људског фактора.
Многа наша језера, стари речни рукавци и слично имају особине стајаће воде и то треба имати на уму приликом купања.
Многа наша језера, стари речни рукавци и слично имају особине стајаће воде и то треба имати на уму приликом купања.
Download attachments:
- Preporuke-kupanje.pdf (74 Downloads)
Погледајте кратак видео на тему "Како се заштитити током топлотног таласа"
Friday, 22 July 2022 06:06
Препоруке за општу популацију за поступање у току топлог времена
Written by Super User
Стално расхлађујте свој дом
Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32оЦ током дана, односно испод 24оЦ током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.
Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање.
Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35оЦ не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.
Не излажите се топлоти
Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4:00 и 7:00 часова ујутру.
Боравите у хладу.
Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима.
Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32оЦ током дана, односно испод 24оЦ током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.
Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање.
Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35оЦ не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.
Не излажите се топлоти
Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4:00 и 7:00 часова ујутру.
Боравите у хладу.
Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима.
Download attachments:
- _Briga_o_zdravlju_u_letnjim_mesecima.pdf (75 Downloads)
- Bezbedna_voznja_u_letnjim_uslovima.pdf (55 Downloads)
- Bolesti_koje_se_prenose_hranom-najcesca_pitanja.pdf (72 Downloads)
- Cuvanje_namirnica.pdf (72 Downloads)
- Ishrana_u_letnjem_periodu_-_mali_saveti.pdf (61 Downloads)
- Preporucene_mere_zastite_zdravlja_starijih_osoba.pdf (55 Downloads)
- Preporuke_kupacima_za_sigurno_kupanje.pdf (71 Downloads)
- Saveti_za_bezbedno_uzivanje_na_suncu.pdf (77 Downloads)
- Saveti_za_dobro_zdravlje_u_uslovima_visokih_temperatura.pdf (71 Downloads)
- Saveti_za_zastitu_zdravlja_dece_tokom_toplotnog_talasa.pdf (73 Downloads)
- Stomacne_virusne_infekcije.pdf (68 Downloads)
- Uticaj_povisene_spoljne_temperature_na_zdravlje_ljudi.pdf (76 Downloads)
Friday, 03 June 2022 06:48
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН БЕЗ ДУВАНА „Дуван – претња нашој животној средини“
Written by Super User
Ученици су научили да се сваке године у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана, крче се шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину; само 3 цигарете загаде ваздух више него пола сата рада мотора аутомобила; један опушак загади 10л воде; опушци у земљи убијају корисне глисте итд.
На иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље месец јун проглашен је Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Носилац активности је Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", уз подршку Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мреже института и завода за јавно здравље и здравствених установа.
Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.
Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.
Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.
Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.
Дуван: претња нашој животној средини
Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, као и на националном и локалном нивоу у многим земљама света.
Због употреба дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима као и коришћењу дуванских производа.
Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину.
Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање.
Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.
Кључне поруке кампање су:
• Оставите дуван да спасите себе и нашу планету
• Подржите произвођаче дувана да пређу на производњу других и одрживих усева
• Одговорно поступајте са отпадом
• Подржите „зелене” технологије, тј. оне које неће угрожавати животну средину
Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године у Србији , 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.
Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).
Више о кампањи на: https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2022
Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, као и на националном и локалном нивоу у многим земљама света.
Због употреба дувана и изложености дуванском диму сваке године превремено умре најмање осам милиона људи у свету. Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину – од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима као и коришћењу дуванских производа.
Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину.
Утицај употребе дувана на животну средину је велики и одражава се као додатни притисак на ионако оскудне ресурсе наше планете и крхке екосистеме. Ово је посебно присутно у земљама у развоју, јер се тамо организује највећи део производње дувана. Свака попушена цигарета негативно се одражава на природне ресурсе који су већ угрожени, а од њих зависи наше постојање.
Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.
Кључне поруке кампање су:
• Оставите дуван да спасите себе и нашу планету
• Подржите произвођаче дувана да пређу на производњу других и одрживих усева
• Одговорно поступајте са отпадом
• Подржите „зелене” технологије, тј. оне које неће угрожавати животну средину
Према резултатима Истраживања здравља из 2019. године у Србији , 31,9% становника користи неки дувански производ, највише међу становништвом старости 45–54 године (41,3%). Најчешће коришћени дувански производи су цигарете, које свакодневно пуши 27,1% становништва старости 15 година и више, док 15,8% свакодневно пуши 20 и више цигарета на дан.
Према подацима Европског школског истраживања о употреби психоактивних супстанци међу ученицима у Србији 2019. године, проценат ученика првих разреда средњих школа који су пушили бар једном током живота је смањен са 46% у 2008. години на 38% у 2019. години, а бележи се и смањење процента ученика који тренутно пуше (16,8%), укључујући и свакодневне пушаче. У претходним годинама бележи се пораст популарности других дуванских и никотинских производа. Подаци показују да је 17,7% ученика првих разреда средњих школа бар једном пробало електронске цигарете, а тренутно их користи 5,5%. Највећи проценат (72,3%) ученика првих разреда средњих школа који су пробали електронску цигарету су то урадили из радозналости (72,0% дечаци и 72,6% девојчице).
Више о кампањи на: https://www.who.int/campaigns/world-no-tobacco-day/2022
„Чувам своје зубе, поносим се осмехом”
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду од 16. до 22. маја 2022. године обележава XXXII Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду од 16. до 22. маја 2022. године обележава XXXII Недељу здравља уста и зуба под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”. Недеља здравља уста и зуба, се традиционално, од 1991. године, обележава треће недеље маја бројним активностима као што су јавне и друге манифестације у којима учествује стручна јавност, али и општа популација. Носиоци и координатори активности током Недеље здравља уста и зуба на
Download attachments:
- BROSURA_1.pdf (131 Downloads)
- Kampanja_zubi_2022.pdf (135 Downloads)
Monday, 16 May 2022 11:37
Међународни дан сећања на преминуле од AIDS-а, 15. мај 2022. године
Written by Super User
Овогодишња, 39. глобална кампања посвећена сећању на преминуле од AIDS-а обележава се 15. маја манифестацијама које имају за циљ повећање информисаности, промовисање солидарности и заједничких акција у области превенције HIV инфекције и AIDS-а. Координатори кампање су особе које живе са HIV-ом кроз Глобалну мрежу особа које живе са HIV-ом (Global Network of People Living with HIV - GNP+).
У нашој земљи се овај меморијал (International AIDS Candlelight Memorial) обележава 17. пут, ове године под слоганом „Mи памтимо, ми делујемо, ми живимо са HIV-ом”. Овим поводом планиране су активности усмерене на промоцију здравих стилова живота, информисање о доступним услугама на локалу, препознавање и смањење ризичног понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на HIV, као и стварање неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење особа инфицираних HIV-ом.
У оквиру овогодишњег обележавања Дана сећања на преминуле од AIDS-a планирани су: традиционални молебан који ће се oдржати у Београду у 12 часова у просторијама Човекољубља - Добротворнe фондације Српске православне цркве (Августа Цесарца 25), уличне манифестације са традиционалним паљењем свећа, као и промоција и пружање услуга саветовања и тестирања на HIV.
У нашој земљи се овај меморијал (International AIDS Candlelight Memorial) обележава 17. пут, ове године под слоганом „Mи памтимо, ми делујемо, ми живимо са HIV-ом”. Овим поводом планиране су активности усмерене на промоцију здравих стилова живота, информисање о доступним услугама на локалу, препознавање и смањење ризичног понашања, промоцију значаја правовременог тестирања на HIV, као и стварање неосуђујућег окружења адекватног за рад, образовање и лечење особа инфицираних HIV-ом.
У оквиру овогодишњег обележавања Дана сећања на преминуле од AIDS-a планирани су: традиционални молебан који ће се oдржати у Београду у 12 часова у просторијама Човекољубља - Добротворнe фондације Српске православне цркве (Августа Цесарца 25), уличне манифестације са традиционалним паљењем свећа, као и промоција и пружање услуга саветовања и тестирања на HIV.
Published in
Epidemiologija
Download attachments:
- dan_sećanja_2022.pdf (128 Downloads)
Међународни дан физичке активности обележава се сваке године 10. маја под слоганом „Кретањем до здравља”. Овај датум установљен је 2002. године од стране Светске здравствене организације (СЗО) у циљу подизања свести о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу здравља.
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије.
Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије ЦОВИД-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.
Физичка активност представља свако кретање тела које доводи до потрошње енергије.
Редовна умерена физичка активност, као што су ходање, вожња бицикла, плес, не чини само да се осећате добро, већ има значајне предности за здравље: смањује ризик од кардиоваскуларних болести, дијабетеса и неких врста рака, помаже у контроли телесне масе, а доприноси и добром менталном стању. Она унапређује раст и развој деце и младих, повећава самопоуздање, самопоштовање и ствара осећај припадности заједници.
Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета.
С обзиром да је кретање и обављање свакодневних активности ван куће или радног места било ограничено због епидемије ЦОВИД-19, важно је сада свакодневно постепено повећавати ниво активности, посебно ако уопште нисмо били активни.
Према препорукама Светске здравствене организације, одрасли би требало да упражњавају најмање 150 минута умерене или најмање 75 минута интензивне физичке активности недељно. Деци је потребно најмање 60 минута умерене до интензивне физичке активности дневно. Од пола и старости, здравственог стања, а посебно у односу на стање утренираности (кондиције), зависи и избор врсте активности (шетња, пливање, трчање, вежбе), њена учесталост и трајање.
Према подацима СЗО у свету једна од четири одрасле особе не испуњава препоруке за бављење физичком активношћу, а од последица физичке неактивности годишње у свету умре око пет милиона људи. Физички неактивне особе имају 30% већи ризик од превремене смрти. Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије из 2019. године, које су спровели Институт за јавно здравље Србије и Републички завод за статистику, становници Србије седе у просеку 4,7 сати током типичног дана, највише становници Београда 5,8 сати, особе узраста 75 година или више 6,1 сат, као и они са вишим и високим образовањем 5,5 сати. Ексцесивном седентарном стилу живота (седење 420 и више минута током уобичајеног дана) је било изложено 23% становништва Србије. У популацији деце узраста од 7 до 14 година забележено је смањење процента деце која се макар једном недељно баве спортом и рекреативним активностима ван школе у односу на 2013. годину (са 82,3% на 71,5%), показало је Истраживање здравља становништва Србије.
Међународни дан физичке активности је и ове године прилика да подсетимо становништво на значај редовне физичке активности и превенцију фактора ризика за настанак најчешћих поремећаја здравља. Поводом обележавања Међународног дан физичке активности планирано је одржавање здравствено-промотивних активности у локалним заједницама као што су: предавања, јавне манифестације, спортски догађаји, базари здравља.
More...
Thursday, 05 May 2022 06:34
Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај
Written by Super User
Министарство здравља Републике Србије обележава Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај, под слоганом „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке”.
Фокус је на безбедном окружењу у институцијама као кључном елементу за истицање значаја хигијене руку у здравственој заштити и њено унапређење. Циљеви кампање: Препознавање важности заједничког рада на свим нивоима како би се утицало на културу/расположење кроз знање и понашање у вези са чистим рукама, како би се оставарио заједнички циљ безбедности и квалитета у здравственој установи.
Будући да се овај дан обележава под посебним околностима борбе са епидемијом ЦОВИД-19, посебна пажња усмерена је на централну улогу коју имају здравствени радници у обезбеђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама.
Министарство здравља Светски дан хигијене руку у здравственим установама обележава активностима које се у оквиру Кампање за хигијену руку континуирано спроводе током целе године. Поводом 5. маја 2022. године здравственим установама ће бити дистрибуирани едукативни постери који су намењени и здравственим радницима и пацијентима.
Светски дан хигијене руку у здравственим установама део је Глобалне кампање хигијене руку СЗО „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке” који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације (СЗО), у 182 земље света и у око 22.000 здравствених установа. Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијативе СЗО „Здравље за све”, јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система.
Кампању за хигијену руку спроводи Министарство здравља Републике Србије у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије” у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама.
Фокус је на безбедном окружењу у институцијама као кључном елементу за истицање значаја хигијене руку у здравственој заштити и њено унапређење. Циљеви кампање: Препознавање важности заједничког рада на свим нивоима како би се утицало на културу/расположење кроз знање и понашање у вези са чистим рукама, како би се оставарио заједнички циљ безбедности и квалитета у здравственој установи.
Будући да се овај дан обележава под посебним околностима борбе са епидемијом ЦОВИД-19, посебна пажња усмерена је на централну улогу коју имају здравствени радници у обезбеђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама.
Министарство здравља Светски дан хигијене руку у здравственим установама обележава активностима које се у оквиру Кампање за хигијену руку континуирано спроводе током целе године. Поводом 5. маја 2022. године здравственим установама ће бити дистрибуирани едукативни постери који су намењени и здравственим радницима и пацијентима.
Светски дан хигијене руку у здравственим установама део је Глобалне кампање хигијене руку СЗО „Удружени за сигурну здравствену заштиту-оперите своје руке” који се обележава на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације (СЗО), у 182 земље света и у око 22.000 здравствених установа. Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијативе СЗО „Здравље за све”, јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система.
Кампању за хигијену руку спроводи Министарство здравља Републике Србије у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије” у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама.
У прилогу је ПДФ документ Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут"
Published in
Epidemiologija
Download attachments:
- VodicZaRoditeljeImunizacija.pdf (155 Downloads)
Wednesday, 20 April 2022 07:01
Болести које се преносе храном – најчешћа питања
Written by Super User
Štа su bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?
Ljudi širоm svеtа svакоdnеvnо оbоlеvајu оd hrаnе којu pојеdu, а višе оd 250 pоznаtih bоlеsti prеnоsi sе hrаnоm.
Bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm su bоlеsti које nаstајu као pоslеdicа коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе. Hrаnа је коntаminirаnа uкоliко su u njој prisutni pаtоgеni miкrооrgаnizmi i/ili njihоvi tокsini.
Којi su simptоmi bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?
Nакоn коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе dо pојаvе prvih simptоmа bоlеsti mоžе dа prоđе оd nекоliко čаsоvа dо nекоliко dаnа, štо zаvisi оd оdbrаmbеnih snаgа оrgаnizmа i оd коličinе miкrооrgаnizаmа којi su unеti u tеlо. Mеstо ulаsка pаtоgеnih miкrооrgаnizаmа i/ili njihоvih tокsinа је sluzокоžа žеlucа i crеvа, pа sе коd vеćinе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm јаvljајu mučninа, pоvrаćаnjе, stоmаčni grčеvi i prоliv.
Iако svако mоžе dа sе rаzbоli, pоsеbnо оsеtljivе grupе su nоvоrоđеnčаd i оdојčаd, trudnicе, stаriје оsоbе i оsоbе sа оslаbljеnim imunitеtоm.
Ljudi širоm svеtа svакоdnеvnо оbоlеvајu оd hrаnе којu pојеdu, а višе оd 250 pоznаtih bоlеsti prеnоsi sе hrаnоm.
Bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm su bоlеsti које nаstајu као pоslеdicа коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе. Hrаnа је коntаminirаnа uкоliко su u njој prisutni pаtоgеni miкrооrgаnizmi i/ili njihоvi tокsini.
Којi su simptоmi bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm?
Nакоn коnzumirаnjа коntаminirаnе hrаnе dо pојаvе prvih simptоmа bоlеsti mоžе dа prоđе оd nекоliко čаsоvа dо nекоliко dаnа, štо zаvisi оd оdbrаmbеnih snаgа оrgаnizmа i оd коličinе miкrооrgаnizаmа којi su unеti u tеlо. Mеstо ulаsка pаtоgеnih miкrооrgаnizаmа i/ili njihоvih tокsinа је sluzокоžа žеlucа i crеvа, pа sе коd vеćinе bоlеsti које sе prеnоsе hrаnоm јаvljајu mučninа, pоvrаćаnjе, stоmаčni grčеvi i prоliv.
Iако svако mоžе dа sе rаzbоli, pоsеbnо оsеtljivе grupе su nоvоrоđеnčаd i оdојčаd, trudnicе, stаriје оsоbе i оsоbе sа оslаbljеnim imunitеtоm.
Download attachments:
- Poster.pdf (135 Downloads)
Wednesday, 13 April 2022 09:55
Мере превенције болести које се преносе убодом крпеља
Written by Super User
Мере личне заштите од убода крпеља
– Избегавати станишта крпеља (висока трава, бујно зеленило паркова, ливаде, шуме).
– При боравку у природи кретати се само пешачким стазама.
– Користити репеленте на откривеним деловима тела (средства против убода инсеката), који штите више сати.
– Носити светлу одећу дугих рукава и ногавица.
– Након боравка у природи извршити инспекцију коже.
– Имати на уму да се крпељ може донети и на одећи и на кућним љубимцима.
Како поступати уколико је дошло до уједа крпеља?
– Важно је јавити се лекару у току прва 24 сата.
– Не треба стављати никаква хемијска средства (етар, алкохол, бензин).
– Не треба покушавати самостално вађење крпеља јер се притиском и гњечењем места убода крпељ може раскомадати, а рилица отићи још дубље
– У свакој здравственој установи обучено особље ће крпеља извадити у целости, уз дезинфекцију места интервенције.
– Веома је важно лекару дати основне епидемиолошке податке о убоду крпеља (на пример о месту где је особа боравила у природи јер постоји могућност да се ради о ендемском подручју).
|
|
|
