Вести

У сусрет овом значајном датуму из календара здравља, као и у току свакодневних активности, Завод за јавно здравље Сремска Митровица одржао је едукације ученика основних школа на територији града. На овим предавањима млади су могли да сазнају занимљиве чињенице о дувану, који све дувански производи постоје данас и какав је њихов састав, последицама активног и пасивног пушења по здравље, на које начине дуванска индустрија манипулише младим конзументима, као и како да се мотивишу да оставе и да не започну са пушењем. Велико интересовање које су ученици показали допринело је томе да се предавање развије у активну дискусију на ову тему, чиме је још једном потврђен значај здравственог васпитања у школама.

Светски дан без дувана обележава се и ове године 31. маја, у организацији Светске здравствене организације (СЗО) како би подигли свест о штетним тактикама дуванске индустрије. Настављајући замах кампање из 2025. године овогодишњи слоган гласи:

„Разоткривање привлачности: супротстављање зависности од никотина и дувана.”

Кампања тежи да укаже на начине на које индустрија дувана и никотина наставља да изнова осмишљава и преобликује своје производе како би привукла нову генерацију корисника, посебно децу и адолесценте, истовремено избегавајући строже мере контроле дувана широм света.

Упркос деценијама напретка у смањењу употребе дувана, тактике дуванске индустрије остају неумољиве. Компаније агресивно промовишу нове и растуће никотинске производе, као што су електронске цигарете, никотинске врећице и уређаји са синтетичким никотином – често представљени као „иновације“ – како би одржале зависност и придобиле нове кориснике. Овакве стратегије прете да пониште тешко стечене резултате у контроли дувана и заштити јавног здравља.

Забрињавајући нови подаци откривају размере проблема: најмање 40 милиона деце узраста 13–15 година широм света наводи да тренутно користи најмање један дувански производ. Од тога, 20 милиона пуши цигарете, а 10 милиона користи бездимне (оралне/назалне) дуванске производе. Такође, најмање 15 милиона адолесцената узраста 13–15 година већ користи електронске цигарете, а у земљама за које постоје подаци, деца у просеку имају девет пута већу вероватноћу да користе електронске цигарете него одрасли.

„Прочитај цео текст“

Кампања за 2026. годину има за циљ да:
  • повећа свест о променљивим стратегијама индустрије дувана и никотина, укључујући употребу синтетичког никотина, никотинских соли и аналога ради повећања зависности, уз представљање производа као технолошки напредних;
  • заговара снажније мере за забрану арома, рекламирања и промоције, као и регулисање паковања и дизајна производа који повећавају њихову привлачност;
  • пружа знања и алате посебно младима – како би могли да се одупру манипулацијама индустрије.

У сусрет овом значајном датуму из календара здравља, као и у току свакодневних активности, Завод за јавно здравље Сремска Митровица одржао је едукације ученика основних школа на територији града. На овим предавањима млади су могли да сазнају занимљиве чињенице о дувану, који све дувански производи постоје данас и какав је њихов састав, последицама активног и пасивног пушења по здравље, на које начине дуванска индустрија манипулише младим конзументима, као и како да се мотивишу да оставе и да не започну са пушењем.

Кључне чињенице о штетности дуванских производа

  • Дуван убија до половине својих корисника који не престану да га користе.
  • Дуван сваке године усмрти више од 7 милиона људи, укључујући процењених 1,6 милиона непушача изложених дуванском диму из окружења.
  • Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана у свету живи у земљама са ниским и средњим приходима.
  • У циљу сузбијања епидемије дувана, државе чланице Светске здравствене организације усвојиле су Оквирну конвенцију СЗО о контроли дувана (ОККД СЗО) 2003. године. Тренутно су 183 државе потписнице овог споразума а међу њима и Србија од 2006. године.
  • Мере MPOWER Светске здравствене организације усклађене су са ОККД СЗО и показало се да спасавају животе и смањују трошкове здравствене заштите.
  • Назив MPOWER представља акроним састављен од почетних слова шест кључних мера за контролу дувана које је препоручила СЗО.

Епидемија дувана представља једну од највећих претњи по јавно здравље са којима се свет икада суочио и одговорна је за више од 7 милиона смртних случајева годишње.

Сви облици употребе дувана су штетни и не постоји безбедан ниво изложености дувану. Пушење цигарета је најраспрострањенији облик употребе дувана у свету. Остали дувански производи укључују дуван за наргилу, цигаре, цигарилосе, загреване дуванске производе, дуван за ручно мотање цигарета, дуван за лулу, биди цигарете, кретеке и бездимне дуванске производе.

Око 80% од 1,3 милијарде корисника дувана широм света живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет болести и смртности повезаних са дуваном највећи.

Економски трошкови употребе дувана су велики и укључују значајне трошкове лечења болести изазваних дуваном, као и губитак људског капитала услед оболевања и превремене смртности повезане са дуваном.

Употреба дуванских производа у свету и Србији међу младима (новији подаци)

Познато је да у Србији свакодневно или повремено пуши око 1/3 одраслих становника, док е-цигарете користи све већи број одраслих становника (од 5 до 10%, зависно од истраживања и подручја).

Према последњем Европском школском истраживању о употреби дувана, алкохола и других дрога (ЕСПАД 2024) међу адолесцентима узраста 13-15 година:

  • Скоро сваки трећи ученик је барем једном у животу пушио цигарете (у просеку 32%). У Србији 32,5% младих узраста 13-15 година је пробало цигарету.
  • Полне разлике показују нешто већу преваленцу међу девојчицама. У Србији 31,5% младића и 33,3% девојака је пробало цигарете до 15 година.
  • Тренутну употребу цигарета пријављује 18% ученика. У Србији 24,5% млађих од 15 година тренутно пуши.
  • Свакодневно пушење цигарета пријављује 7,9% ученика из ЕСПАД узорка, док је у Србији тај проценат 13,1%.
  • У просеку, 44% ученика у ЕСПАД земљама користило је електронске цигарете, док је у Србији тај проценат 53,7%.

Кључне мере за смањење потражње за дуваном

Праћење је од кључног значаја

Квалитетан надзор прати обим и карактеристике епидемије дувана и указује на најбоље начине прилагођавања политика. Готово половина светске популације редовно се испитује о употреби дувана кроз национално репрезентативна истраживања међу одраслима и адолесцентима.

Пасивно пушење убија

Дувански дим из окружења настаје у ресторанима, канцеларијама, домовима и другим затвореним просторима када људи користе дуванске производе. Не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из окружења.

Пасивно пушење изазива озбиљне кардиоваскуларне и респираторне болести, укључујући коронарну болест срца и рак плућа, и сваке године превремено усмрти око 1,6 милиона људи.

Више од трећине светске популације која живи у 79 земаља заштићено је свеобухватним националним законима о забрани пушења у затвореним просторима.

Корисницима дувана потребна је помоћ за престанак

Међу пушачима који су свесни опасности дувана, већина жели да престане да пуши. Саветовање и медикаментозна терапија могу више него удвостручити шансе за успешан престанак употребе дувана.

Свеобухватне националне услуге за одвикавање од дувана, уз потпуно или делимично покривање трошкова, доступне су само у 31 земљи, што обухвата трећину светске популације.

Сликовна здравствена упозорења дају резултате

Снажне медијске кампање против дувана и сликовна здравствена упозорења спречавају децу и друге осетљиве групе да започну употребу дувана и повећавају број корисника који престају да га користе.

Данас 62% светске популације живи у 110 земаља које испуњавају стандарде за графичка здравствена упозорења, укључујући велика сликовна упозорења (50% или више површине паковања), приказана на националном језику и редовно мењана.

У 36 земаља се током последње две године спровела најмање једна снажна медијска кампања против дувана.

Забране рекламирања дувана смањују потрошњу

Рекламирање, промоција и спонзорства дуванских производа повећавају употребу дувана придобијањем нових корисника и обесхрабривањем постојећих корисника да престану.

Више од трећине земаља (68) увело је потпуну забрану свих облика рекламирања, промоције и спонзорисања дуванских производа.

Акцизе ефикасно смањују употребу дувана

Акцизе, као специфични порези на дуванске производе, представљају најисплативији начин смањења употребе дувана, посебно међу младима и особама са нижим приходима.

Повећање акциза за 10% смањује потрошњу дувана за око 4% у земљама са високим приходима и око 5% у земљама са ниским и средњим приходима.

Ипак, високи порези на дуван ретко се примењују. Само 41 земља, у којој живи 12% светске популације, увела је порезе тако да најмање 75% малопродајне цене дуванских производа чини порез.

Нелегална трговина дуванским производима мора бити заустављена

Искуства бројних земаља показују да се нелегална трговина може успешно сузбити чак и када се повећавају порези и цене дувана, што доводи до већих пореских прихода и смањене употребе дувана.

Нови никотински и дувански производи

Загревани дувански производи

Другачији пу до исте зависности

Загревани дувански производи стварају аеросол који садржи никотин и токсичне хемикалије загревањем дувана или активацијом уређаја који садржи дуван.

Садрже никотин, супстанцу која изазива јаку зависност, додатке који нису дуван и често имају различите ароме.

Упркос тврдњама о „смањењу ризика“, нема доказа да су загревани дувански производи мање штетни од конвенционалних дуванских производа.

Иако се неке токсичне супстанце налазе у мањим концентрацијама него у дуванском диму, аеросол загреваних производа садржи друге токсичне супстанце, понекад у већим количинама, попут глицидола, пиридина, диметил-трисулфида, ацетоина и метилглиоксала.

Поред тога, неке токсичне супстанце присутне у аеросолима ових производа не налазе се у диму конвенционалних цигарета и могу имати додатне штетне последице по здравље. Неке од супстанци које се ослобађају класификоване су као канцерогене.

Електронске цигарете

Састав Е-цигарета

Електронске цигарете представљају најчешћи облик електронских система за испоруку никотина (ЕНДС) и електронских система без никотина (ЕННДС), али постоје и други производи попут електронских цигара и електронских лула.

ЕНДС садрже различите количине никотина и штетних емисија. Употреба ових производа често се назива „вејпинг“, али то не значи да су безопасни или да ослобађају само водену пару.

Емисије електронских цигарета обично садрже никотин и друге токсичне супстанце штетне и за кориснике и за особе изложене аеросолу из окружења.

Код појединих производа означених као производи без никотина утврђено је присуство никотина.

Докази указују да су ови производи штетни по здравље и да нису безбедни. Ипак, још је рано за коначне закључке о њиховим дугорочним последицама.

Нека новија истраживања указују да употреба електронских цигарета може повећати ризик од срчаних и плућних болести.

Изложеност никотину током трудноће може имати негативне последице по фетус, док никотин, као супстанца која изазива јаку зависност, штетно утиче на развој мозга.

EVALI синдром

EVALI синдром

EVALI синдром (E-cigarette or Vaping Product Use-Associated Lung Injury) представља озбиљно оштећење плућа повезано са употребом електронских цигарета и „вејпинг“ производа.

Први пут је широко препознат 2019. године у САД, када је забележен велики број младих особа са тешким респираторним симптомима након коришћења електронских цигарета, нарочито производа који су садржали ТХЦ и витамин Е ацетат.

Симптоми могу бити: кашаљ, отежано дисање, бол у грудима, повишена температура, мучнина, повраћање и малаксалост.

Код тежих случајева може доћи до акутне респираторне инсуфицијенције и потребе за интензивним лечењем. Сматра се да ЕВАЛИ није једна јединствена болест, већ скуп различитих типова оштећења плућа изазваних хемикалијама из аеросола електронских цигарета.

Синдром „кокичастих плућа“ (Popcorn Lung)

Синдром „кокичастих плућа“ (popcorn lung) је неформални назив за бронхиолитис облитеранс, ретку и озбиљну болест малих дисајних путева.

Назив је настао након појаве болести код радника у фабрикама кокица за микроталасну пећницу који су били изложени хемикалији дијацетилу, ароми која даје укус путера.

Код ове болести долази до запаљења и ожиљавања ситних бронхија, трајног сужења дисајних путева и отежаног протока ваздуха кроз плућа.

Симптоми укључују хронични кашаљ, звиждање при дисању, прогресивно отежано дисање и умор.

Нека пуњења за електронске цигарете садрже диацетил или сличне ароматичне супстанце, због чега дуготрајна употреба одређених производа за „вејпинг“ повећава ризик од развоја овог обољења.

Оба појма често се помињу у контексту ризика електронских цигарета и инхалације хемикалија које нису намењене за уношење у плућа.

Никотинске врећице

Никотинске врећице су унапред припремљене кесице које садрже никотин и по одређеним карактеристикама подсећају на традиционалне бездимне дуванске производе, попут снуса – по изгледу, садржају никотина и начину употребе (постављањем између усне и десни).

Често се промовишу као „без дувана“, уз тврдње да се могу користити било где, а у неким земљама, попут САД, називају се и „беле врећице“.

Одговор Светске здравствене организације

Постоји суштински и непомирљив сукоб између интереса дуванске индустрије и интереса јавноздравствене политике.

Дуванска индустрија производи и промовише производ за који је научно доказано да изазива зависност, узрокује болести и смрт и доприноси бројним друштвеним проблемима, укључујући повећање сиромаштва.

Размере људске и економске трагедије коју изазива дуван су алармантне, али и превентабилне. Дуванска индустрија настоји да прикрије опасности својих производа, али борба против тога се наставља.

ОККД СЗО представља прекретницу у унапређењу јавног здравља. То је споразум заснован на доказима који потврђује право људи на највиши могући стандард здравља, пружа правни оквир за међународну здравствену сарадњу и поставља високе стандарде за примену мера контроле дувана.

Од ступања на снагу 2005. године, СЗО има 182 потписнице које обухватају више од 90% светске популације.

СЗО је 2007. године представила иницијативу за унапређење мера за смањење потражње под називом MPOWER.

Шест MPOWER мера

  • Monitor – Праћење употребе дувана и политика превенције.
  • Protect – Заштита људи од употребе дувана.
  • Offer – Пружање помоћи за престанак употребе дувана.
  • Warn – Упозоравање на опасности дувана.
  • Enforce – Спровођење забрана рекламирања, промоције и спонзорисања дувана.
  • Raise – Повећање пореза на дуван.

СЗО прати спровођење MPOWER мера од 2007. године. Више детаља о напретку контроле дувана на глобалном, регионалном и националном нивоу доступно је у извештајима СЗО о глобалној епидемији дувана.

2025 Global Progress Report on Implementation of the WHO FCTC

Приоритети за унапређење контроле дувана у Србији

  • Повећање акциза на цигарете.
  • Боља регулација никотинских и неникотинских производа за инхалирање.
  • Развој националних кампања за превенцију пушења са довољном видљивошћу у медијима.
  • Увођење потпуне заштите становништва од изложености дуванском диму у угоститељским објектима и на отвореним просторима за рекреацију.
  • Увођење безличних паковања цигарета без робног знака.
  • Боља контрола забране продаје малолетницима.
  • Боља контрола забране пушења на јавним местима.
  • Боља контрола забране оглашавања, промоције и спонзорства дуванских производа.
  • Регулисање директног и индиректног рекламирања дуванских производа на друштвеним мрежама.
  • Обезбеђивање саветовања у домовима здравља и бесплатне фармакотерапије за одвикавање од пушења.
  • Стратешко планирање мера контроле дувана у складу са ОККД СЗО (непостојање Стратегије контроле дувана).


Извор (модификовано): izjzv.org.rs

Недеља здравља уста и зуба у Републици Србији традиционално се обележава од 1991. године, у трећој недељи маја месеца, са циљем указивања на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Обележавање спроводи Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” у сарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду, уз подршку Министарства здравља Републике Србије.

Ове године, XXXVI Недеља здравља уста и зуба обележава се у периоду од 18. до 24. маја 2026. године под слоганом „Здрави зуби за здрав осмех”. Слоган кампање наглашава значај доброг оралног здравља као важног дела општег здравља и предуслова за правилно обављање основних функција као што су исхрана, дисање и говор, али и као једног од кључних фактора који доприносе самопоуздању и психосоцијалном благостању.

Орално здравље је значајан показатељ општег здравља, благостања и квалитета живота и не представља само здравље зуба, већ и усне дупље укључујући и здрав језик, меко и тврдо непце, десни, усне. Оно се мења током животног века, од најранијег детињства до старости, неодвојиви је део општег здравља и омогућава појединцима активно учешће у друштву и остваривање сопствених потенцијала.

Када је орално здравље нарушено болешћу или повредом, последице се одражавају и на опште здравље. Бол и нелагодност повезани са оралним болестима отежавају концентрацију, доводе до изостајања из школе или са посла и могу изазвати социјалну изолацију.

Учесталост главних болести уста и зуба наставља да расте широм света услед урбанизације и промена животних услова. То је пре свега последица недовољне изложености флуору (у води за пиће и средствима за оралну хигијену као што су пасте за зубе), доступности, приступачности и коришћења хране са високим садржајем шећера, као и ограниченог приступа услугама стоматолошке здравствене заштите у заједници. Маркетинг хране и пића богатих шећером, као и дуванских и алкохолних производа, довео је до повећане потрошње производа који доприносе настанку болести уста и зуба као и многих других незаразних болести.

Обележавање Недеље здравља уста и зуба има за циљ да се мотивишу појединци, породице, заједнице и доносиоци одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, с обзиром да обољења уста и зуба, каријес (зубни квар), пародонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), губитак зуба, рак усне дупље и урођене мане као што су расцеп усне и непца имају велики здравствени, социјални и економски значај и представљају јавноздравствени проблем на глобалном нивоу.

Током Недеље здравља уста и зуба спроводе се бројне активности као што су јавне манифестације у којима учествује стручна јавност и општа популација са циљем информисања становништва о значају оралног здравља и о мерама превенције, а посебно о потреби и могућностима да се личним и колективним ангажовањем и позитивним понашањем чува и унапређује здравље уста и зуба. Поред ових активности, сваке године организује се и конкурс за избор најбољих ликовних радова и литерарних састава деце у предшколским установама и за ученике у основним школама у Републици Србији. Конкурс има за циљ подстицање здравственоваспитног рада у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукацију деце о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. Носиоци и координатори ових активности на нивоу округа су окружни институти и заводи за јавно здравље, а за територију сваке општине службе стоматолошке заштите домова здравља, уз активно учешће приватне стоматолошке праксе, локалне заједнице, приватног сектора и удружења грађана.

Кључне чињенице о оралном здрављу

  • Оралне болести, иако се у великој мери могу спречити, представљају велики јавноздравствени терет за многе земље и утичу на људе током њиховог живота, узрокујући бол, нелагодност, унакаженост, па чак и смрт.
  • Оралне болести обухватају низ болести и стања која укључују зубни каријес, пародонталну болест, губитак зуба, карцином оралне регије, ороденталне трауме и урођене дефекте као што су расцеп усне и непца, и чешће погађају најугроженије популационе групе.
  • Већина оралних болести и стања узрокована је факторима ризика који су заједнички за многе незаразне болести као што су болести срца и крвних судова, малигне болести, хроничне респираторне болести и дијабетес. Ови фактори укључују конзумацију шећера, употребу дувана и алкохола и лошу хигијену.
  • Процењује се да на глобалном нивоу 3,7 милијарди људи има неко орално обољење.
  • Од нелеченог каријеса на сталним зубима пати око две милијарде људи и то је најчешће обољење уста и зуба.
  • Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.
  • Малигно обољење усне дупље обухвата рак усана, других делова усне дупље и орофаринкса и по учесталости представља 13. најчешће малигно обољење у свету.
  • Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.


Здрави зуби за здрав осмех

Опште препоруке за очување оралног здравља

Опште препоруке за очување оралног здравља које се наглашавају у оквиру ове кампање нису усмерене само на значај одржавања адекватне хигијене и редовних посета стоматологу, већ обухватају и препоруке за смањење уноса шећера, безбедно физичко окружење, смањење или престанак конзумирања алкохола и пушења.

Препоруке за очување оралног здравља су:

  • брига о здрављу уста и зуба детета од рођења и прва превентивна посета дечијем стоматологу у периоду од шестог месеца до навршене прве године живота;
  • у зависности од старости детета, прање зуба, помоћ и/или надзор над прањем зуба детета од стране родитеља/старатеља углавном до десете године живота;
  • одржавање адекватне хигијене што подразумева редовно прање зуба ујутру и увече пред спавање, као и после сваког оброка пастом за зубе са флуором и коришћење конца за зубе;
  • посете стоматологу ради редовне контроле најмање једном у шест месеци, уколико није потребно учесталије због лечења и уклањања зубног каменца од стране стоматолога;
  • везивање сигурносних појасева у возилу, као и правилно коришћење дечијих ауто-седишта због могућих повреда у саобраћајним незгодама;
  • избалансирана исхрана богата воћем, поврћем и млечним производима са смањеним уносом шећера (избегавати унос слатких газираних напитака и грицкалица);
  • престанак пушења;
  • смањење или престанак конзумирања алкохола;
  • коришћење заштитне опреме за спортске активности (кацига, штитник за зубе...).


Преузето са: www.batut.org.rs