Имунизација становништва против грипа у Републици Србији у сезони 2026/2027. године
За сезону 2026/2027. годинa планирано је и уговорено укупно 315.000 доза вакцине против грипа, од којих 288.000 тровалентне вакцине (Torvaxflu) произвођача Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак” и 27.000 тровалентне (Vaxigrip) произвођача Sanofi Paster.
Вакцинација ће се спроводити након извршене дистрибуције, на вакциналним пунктовима у надлежним домовима здравља.
У складу са Правилникoм о програму обавезне и препоручене имунизације становништва против одређених заразних болести, спроводи се обавезна имунизација лица у посебном ризику од тешких форми и компликација грипа. То су следеће категорије:
- труднице;
- лица старија од шест месеци живота са:
- хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму),
- хроничним поремећајима кардиоваскуларног система (искључујући хипертензију),
- метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност са БМИ > 40),
- бубрежном дисфункцијом,
- хемоглобинопатијом,
- хроничним неуролошким поремећајима,
- малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
- имуносупресијом (укључујући лица са HIV/AIDS, особе са функционалном или анатомском аспленијом и др.),
- код којих је извршено пресађивање ткива и органа/или се припремају за пресађивање,
- и друго;
- лица старија од 65 година;
- чланови породице болесника у повећаном ризику од компликација код којих је контраиндиковано давање вакцине;
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи код:
- лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
- деце, омладине и старих лица смештених у социјално-здравственим установама и лица запослених у тим установама.
Поред тога, обавезна имунизација против грипа спроводи се и код лица запослених у здравственим установама.
Тровалентна вакцина против грипа садржи два типа А вируса грипа и један тип Б овог вируса, у складу са препорукама СЗО за северну хемисферу и одлуци ЕУ за сезону 2026/2027. године, а на основу доминантних типова вируса грипа регистрованих у циркулацији у претходној сезони за које се очекује да могу да изазову како спорадично тако и епидемијско јављање грипа у популацији у сезони која следи. Ова вакцина је следећег састава:
- an A/Missouri/11/2025 (H1N1) pdm09-like virus;
- an A/Darwin/1454/2025 (H3N2)-like virus;
- a B/Tokyo/EIS13-175/2025 (B/Victoria lineage)-like virus.
Време неопходно за стицање имунитета износи две до три недеље након вакцинације, а поствакцинални имунитет варира и траје од 6 до 12 месеци, па из тога произилази потреба вакцинације сваке године, као и због варирања сојева вируса грипа које се дешава током сваке године односно сезоне.
Имајући у виду различиту ефективност вакцине према узрасним категоријама, потребно је напоменути да се код вакцинисаних особа и у случају оболевања развија блажа клиничка слика и спречавају могуће теже компликације. Код наведених категорија становништва које су у повећаном ризику, болест може имати за последицу и смртни исход због секундарно насталих компликација (најчешћа је запаљења плућа).
Осим у случају потврђене привремене или трајне контраиндикације, вакцину је могуће апликовати код особа старијих од навршених шест месеци живота када је у питању тровалентна вакцина Vaxigrip, односно од навршених 18 година живота када је у питању тровалентна вакцина Torvaxflu, а према сажетку карактеристика лека.
Вакцина против грипа може се дати истовремено са вакцином против обољења изазваних Стрептококусом пнеумоније за лица у посебном ризику, при чему се вакцине дају у различите екстремитете.
Вакцина против грипа је најефективнији и најбезбeднији вид индивидуалне и колективне заштите од грипа.
Извор: Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”
Светски дан менталног здравља, 10. октобар 2026. „Искуства која се чују“
Овогодишња тема Светског дана менталног здравља „Искуства која се чују“ наглашава важност сарадње и партнерства са особама која имају лична искуства са менталним обољењима, њихово активно укључивање у програме подршке, као и континуирано информисање јавности, како би се створило инклузивније друштво, очувало и унапредило ментално здравље.
Промоција менталног здравља представља део свеукупне бриге о здрављу, која почиње од најмлађег узраста и подизање нивоа свести о значају разумевања менталног здравља за целокупни развој друштва.
Поводом обележавања Светског дана менталног здравља, Завод за јавно здравље Сремска Митровица је ученицима Основне школе „Свети Сава“ приближио значај одговорног коришћења дигиталних технологија. Научили смо их да препознају разлику између здравог коришћења интернета, мобилних телефона и рачунара и њихове прекомерне употребе, као и утицаја на ментално и свеукупно здравље. Посебна пажња посвећена је теми зависности од дигиталних уређаја – њеним узроцима, знацима и могућим последицама по здравље и свакодневни живот.
Кроз разговор, питања и заједничке активности, ученици су активно учествовали у радионици и износили своје идеје о томе како слободно време могу испунити креативним, здравим и корисним активностима без екрана. Њихова заинтересованост и спремност на разговор показале су да деца, када добију праве информације и подршку, могу препознати добре навике и донети одговорне изборе.
Обележавање Светског дана менталног здравља прилика је да се подсетимо колико су разговор, разумевање и подршка важни, посебно у периоду одрастања. У времену у којем су дигиталне технологије неизоставни део свакодневице, неговање здравих навика и очување менталног благостања представљају заједничку одговорност деце, родитеља, школе и целе заједнице.
Извор: www.batut.org.rs
Октобар – Међународни месец борбе против рака дојке
Октобар се широм света обележава као Међународни месец борбе против рака дојке – месец посвећен подизању свести о једној од најчешћих малигних болести код жена, значају раног откривања, али и о пружању подршке женама које се суочавају са овом болешћу. Пинк боја, као препознатљив симбол ове кампање, током октобра подсећа да борба против рака дојке није само здравствено питање појединца, већ заједнички задатак друштва, здравственог система и целе заједнице.
Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена у свету. Према подацима Светске здравствене организације (СЗО) током 2024. године у свету је регистровано око 2,4 милиона новооболелих жена од рака дојке и око 694.000 жена које су умрле од ове болести. Истовремено, када се открије у раној фази и када се правовремено спроведе одговарајуће лечење, могућности за успешно лечење и дуготрајно преживљавање су значајно веће.
Рано откривање мења ток болести
Једна од најважнијих порука Међународног месеца борбе против рака дојке јесте да је време важно, јер рано откривање мења ток болести. Рак дојке у почетним фазама често не изазива никакве тегобе. Управо зато одсуство симптома не значи да болест не постоји. Организовани скрининг омогућава да се промене открију код жена које немају симптоме и знаке болести, односно у периоду када је лечење најчешће једноставније и успешније.
Европске смернице препоручују организоване скрининг програме за рано откривање рака дојке код жена у одговарајућим циљним групама, уз јасно дефинисане стандарде квалитета, праћење резултата и обезбеђивање одговарајуће дијагностике и лечења.
Рак дојке представља важан јавноздравствени изазов и у Србији
Рак дојке представља водећи малигни тумор код жена и најзначајнији узрок смрти од малигних болести у женској популацији у Србији. У укупној структури оболевања жена од малигних тумора, удео карцинома дојке стабилно се креће између 25% и 30%, што га чини најважнијим јавноздравственим проблемом у области онкологије. Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији, 2024. године регистровано је 4544 новооболелих жена од рака дојке и 1700 жена умрлих од ове болести. Стопа оболевања је износила 69,4 на 100.000, а стопа умирања 19,4 на 100.000 жена.
Ови подаци показују због чега је унапређење раног откривања рака дојке један од важних приоритета јавног здравља.
У Србији се организовани скрининг рака дојке спроводи више од десет година. Национални програм раног откривања карцинома дојке у Србији, који је уведен 2013. године, има за циљ смањење смртности од рака дојке, подизање свести жена о значају редовних прегледа, повећање обухвата жена мамографским прегледима, откривање болести у локализованим стадијумима и смањење броја случајева дијагностикованих у узнапредовалим фазама. Циљ програма није само да се болест открије раније, већ да жена код које се открије сумња на болест правовремено добије допунску дијагностику, тачну дијагнозу и одговарајуће лечење. На тај начин скрининг представља део ширег пута који повезује рано откривање, дијагностику и лечење.
Скрининг је важан и када нема тегоба
Скрининг преглед намењен је женама које немају симптоме болести и представља прилику да се болест открије у раној фази. Зато је важно одазвати се позиву за мамографски преглед када жена припада циљној групи организованог скрининг програма.
С друге стране, уколико жена има симптоме или примети неку промену на дојци не треба да чека наредни скрининг преглед, већ треба да се обрати свом лекару и започне одговарајућу дијагностичку процедуру.
Посебна пажња се посвећује женама које имају повећан ризик за настанак рака дојке, због позитивне породичне историје болести или других фактора ризика. За њих се начин и учесталост праћења одређују индивидуално, у складу са проценом лекара.
Октобар је подсетник, али брига за здравље траје током целе године
Међународни месец борбе против рака дојке није само месец кампања, јавних догађаја и симболичног осветљавања објеката ружичастом бојом. Његова права вредност је у томе да покрене промену понашања, да подсети жене да воде рачуна о свом здрављу, да се одазову на скрининг и да се без одлагања обрате лекару уколико примете неку промену.
Светска здравствена организација је 2021. године покренула Глобалну иницијативу за рак дојке (Глобал Бреаст Цанцер Инитиативе – ГБЦИ), са циљем да се до 2040. године смањи смртност од рака дојке за 2,5% годишње и тиме спречи 2,5 милиона смртних исхода. Иницијатива се заснива на три кључна стуба: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватно лечење.
Информисаност, правовремени преглед и одазив на организовани скрининг могу да направе разлику, а Међународни месец борбе против рака дојке је прилика да као појединци, здравствени радници и друштво потврдимо заједничку посвећеност смањењу оптерећености друштва од рака дојке.
Извор: Институт Батут
Фото: Скрининг Србија

