Home
Поводом обележавања Светског дана менталног здравља, Завод за јавно здравље учествовао је у Фестивалу менталног здравља у организацији Каритаса „Св. Анастазија“ из Сремске Митровице. Фестивал је трајао читаву седмицу, а обухватао је различите здравствено васпитне програме и манифестације, трибине, предавања. Централни догађај Фестивала била је јавна манифестација „Хајде да причамо о менталном здрављу“, кроз сусрет са грађанима у неформалном разговору, пикник на трави и поставку плаката, балона и агитки на тему менталног здравља. Догађају су присуствовали корисници дневног боравка за особе са менталним сметњама, партнери из здравствено социјалног сектора, локални медији и други.

У оквиру Фестивала менталног здравља који је трајао у недељи уочи Светског дана менталног здравља, одржана је трибина за ученике и наставнике Средње медицинске школе „Драгиња Никшић“ из Сремске Митровице, на којој се причало о распрострањености различитих менталних обољења, колико је битно да се о њима отворено разговара и да умемо да препознамо упозоравајуће знаке да је особи потребна помоћ. Трибину су водиле координаторка Каритаса „Св.Анастазија“ Кристина Драгишић и Др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине Завода за јавно здравље Сремска Митровица. Као будући здравствени радници, ученици су са ове трибине понели важну поруку да свако има право на ментално здравље и да се о овој теми отворено разговара, без табуа.

Поводом Светског дана менталног здравља 10.10.2023. године одржано је предавање у фабрици „Еатон“ у Сремској Митровици на тему „Бурн-оут синдром“.
Синдром сагоревања на послу је глобални проблем у чијој сржи се налазе три основна елемента: исцрпљеност, цинизам и изостанак ефикасности на послу.
Ови симптоми, уколико се не препознају, воде ка депресији. Др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је кроз презентацију, научна сазнања и интеракцију са учесницима изнела значај менталне хигијене, важност здраве комуникације међу запосленима и начине са којима можемо спречити настанак синдрома сагоревања.
Око 50 учесника је присуствовало предавању, који су имали могућност да активно учествују у дискусији и изнесу своје ставове и размишљања.

Утицај фактора ризика, који доприносе настанку кардиоваскуларних обољења, у многоме може бити смањен уколико особа замени досадашње лоше навике здравим стиловима живота.
Превентивним прегледима можемо открити неке од фактора ризика за настанак кардиоваскуларних обољења, као што су висок крвни притисак, повишене масноће у крви, прекомерна телесна маса.
Управо овакву акцију спровели су здравствени радници Завода за јавно здравље и Дома здравља Сремска Митровица 29.09.2023. године у селу Мартинци,
где су мештани имали прилику да провере своје здравствено стање, а онима који су имали откривен неки од фактора ризика, урађен је ЕКГ преглед од стране лекара.
Сви заинтересовани посетиоци могли су да се посаветују са здравственим радницима, као и да добију штампани здравствено васпитни материјал на тему превенције КВ болести.
Овакве и сличне акције део су свакодневних активности Завода за јавно здравље у сарадњи са Домом здравља.

Шта млади знају о полном сазревању, шта је ризично сексуално понашање, које су болести које се преносе полним путем и како се лече, била је тема радионице и предавања које је одржано ученицима осмих разреда ОШ“Слободан Бајић Паја“ у Сремској Митровици.
О овој интересантној теми са ученицима је разговарала Снежана Белушевић, главна сестра Центра за промоцију здравља. Тестом процене знања, који је спроведен пре радионице, увидели смо да је ова тема итекако занимљива младим људима, интригантна, али и још увек недовољно позната, да о репродуктивном здрављу и даље треба разговарати, без табуа.
Здравствено васпитање део је свакодневних активности Центра за промоцију здравља и са том праксом наставићемо и даље.

„Подржимо дојење на радном месту“

У оквиру Националне недеље промоције дојења у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица одржана је конференција за медије,
на којој је др Бојана Цањар, специјалиста социјалне медицине и координатор за подршку дојења за Сремски округ,
упознала присутне о значају и циљу овогодишње кампање – са којим се изазовима сусрећу запослене мајке које доје,
колико је битно да радно окружење буде подржавајуће за мајке, као и колико је значајно да мајка не прекида дојење, чак иако мора да се врати на посао.
Дојење има вишеструке здравствене добробити како за дете, тако и за мајку;
мајчино млеко је идеална храна, јер испуњава све нутритивне потребе новорођенчета, али и утеха, пружа осећај сигурности, топлине и љубави.
Докторка је изнела основне податке анализе показатеља дојења на територији Сремског округа у 2022. години и представила циљеве Националног програма подршке дојењу.
Испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица упућен је апел свим будућим мајкама да буду упорне и не одустају од дојења,
јер нема природнијег, једноставнијег, економичнијег и здравијег начина исхране будућих генерација.

Свет
Карцином дојке представља најчешће дијагностиковано малигно обољење широм света. Свака осма особа у свету са постављеном дијагнозом малигне болести имала је дијагнозу карцинома дојке. То је најчешћи узрок смрти код жена широм света и пети најчешћи узрок смрти од малигних болести код оба пола заједно. Према последњим доступним подацима Светске здравствене организације и проценама Међународне агенције за истраживање рака, у свету је у 2020. години регистровано више од 2.260.000 новооболелих жена свих узраста од карцинома дојке (просечна стопа оболевања је износила 47,8 на 100.000), док је скоро 685.000 жена умрло од ове болести (просечна стопа умирања је износила 13,6 на 100.000). Процена је да у свету живи 7,8 милиона жена којима је дијагноза карцинома дојке постављена у последњих пет година. Очекује се да ће се број жена са карциномом дојке до 2040. године повећати и да ће се регистровати три милиона новооболелих и преко један милион смртних случајева од ове малигне локализације. Као најчешће дијагностикована малигна болест код жена у свету, карцином дојке и даље оптерећује здравствене системе, поготово у земљама у развоју где се региструју високе стопе морталитета, као и континуирани пораст стопа инциденције.
Европа
У Европи се региструје више од пола милиона новооболелих жена од карцинома дојке са знатно већом стопом оболевања (74,3 на 100.000) од оне регистроване глобално у свету и у Србији. Од карцинома дојке је у 2020. години у Европи умрло 142.000 жена и стопа умирања износила је 14,8 на 100.000. Главни циљ Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) је смањење смртности од карцинома дојке за 2,5% годишње, чиме би се избегло 2,5 милиона смртних случајева узрокованих овом врстом рака на глобалном нивоу и у периоду од 2020. до 2040. године. Три кључне активности за постизање овог циља су: рано откривање, правовремена дијагноза и свеобухватан третман карцинома дојке. Уколико се открије на време, лечење карцинома дојке може бити веома успешно у преко 90% случајева.
Република Србија, Војводина и Срем
Карцином дојке је најчешћи малигни тумор у оболевању и умирању код жена у Србији. У просеку сваке године се у Републици Србији (период 2016–2021) регистровало 4480 новооболелих жена од ове врсте малигног тумора. Просечна стандардизована стопа инциденције износила је 67,5 на 100.000 жена свих узраста. У истом периоду, у просеку су од ове врсте рака умрле 1722 жене и просечна стандардизована стопа морталитета износила је 20,1 на 100.000. Према последњим подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у Републици Србији 2021. године регистровано је 4447 новооболелих и 1765 умрлих жена од рака дојке. Стопа оболевања од рака дојке код жена у Републици Србији износила је 64,0 на 100.000, а стопа умирања 20,6 на 100.000 жена. У односу на просечну регистровану стопу оболевања од малигних тумора дојке у Републици Србији, виша стопа оболевања је регистрована у Војводини (66,6/100.000). У Срему су у истом периоду забележене стопе сличне онима у Војводини (64,5/100 000) .
Као и у случају оболевања, нешто виша стопа умирања од тумора дојке је регистрована у Војводини (21,3/100.000) у односу на просечну регистровану стопу у Србији, док је стопа умирања у Срему нижа од оне у Војводини и износи 16,5/100 000, што је ближе европском просеку. Жене у Србији се према проценама Глобалне иницијативе за карцином дојке Светске здравствене организације (WHO Global Breast Cancer Initiative) налазе у средњем ризику оболевања и високом ризику од умирања од ове малигне локализације. Рак дојке се чешће јавља у узрасту после 40. године, али највише узрасно-специфичне стопе оболевања су у просеку регистроване у узрасту од 65. до 74. године. У случају умирања регистроване стопе морталитета пропорционално расту почев од 45. године и највише су у узрасту 75 и више година. У последњих пет година упркос варијацијацијама у стопама инциденције и морталитета региструје се благо смањење стопа оболевања и умирања од рака дојке код жена. Како би се смањио морталитет од карцинома дојке и оптерећење друштва овом болешћу потребни су свеобухватни напори и јавноздравствене мере за контролу рака, почевши од примарне превенције, преко раног откривања болести и скрининга, па до правовременог лечења жена оболелих од ове болести.