Home
Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору са Градском Управом за опште и заједничке послове и имовину врши испитивање воде за купање на реци Сави на 3 тачке: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2024. до 10.09.2024.године. Испитивање се врши једном недељно. Последње узорковање воде за купање је урађено 19.06.2024. године и резултати физичко-хемијских и микробиолошких анализа задовољавају класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.
Препоруке за здравствено безбедно купање:
1. Избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА

26. ЈУН, МЕЂУНАРОДНИ ДАН ПРОТИВ ЗЛОУПОТРЕБЕ И НЕЗАКОНИТЕ ТРГОВИНЕ ДРОГАМА:
“Докази су јасни: инвестирајте у превенцију”

Међународни дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама обележава се 26. јуна широм света. Обележавање овог датума, који је 1987. године усвојила Генерална скупштина Уједињених нација, има за циљ мобилисање појединаца и заједнице за подизање свести о последицама злоупотребе дрога и њихово подстицање за активан однос у сузбијању овог значајног друштвеног проблема.
Слоган кампање за 2024. годину је: „Докази су јасни: инвестирајте у превенцију“.
Глобални проблем злоупотребе дрога представља вишеструки изазов који дотиче животе милиона људи широм света. Од појединаца који се боре са поремећајима употребе психоактивних супстанци, до заједница које се боре са последицама трговине дрогом и организованог криминала, утицај дроге је далекосежан и сложен. Императив за решавање овог изазова је усвајање приступа заснованог на научним доказима који даје приоритет превенцији и лечењу.
Међународни дан борбе против злоупотребе и незаконите трговине дрогама, или Светски дан дрога, обележава се 26. јуна сваке године како би се ојачале акције и сарадња у постизању света без злоупотребе дрога. Овогодишња кампања Светског дана борбе против дрога препознаје да ефикасне политике о дрогама морају бити утемељене у науци, истраживању, пуном поштовању људских права, саосећању и дубоком разумевању друштвених, економских и здравствених импликација употребе дрога.
Указује се на то да заједно појачамо наше напоре у борби против глобалног проблема дроге, вођени принципима науке, саосећања и солидарности. Кроз колективну акцију и посвећеност решењима заснованим на доказима, можемо створити свет у којем су појединци оснажени да воде здрав, испуњен живот.
У свету, према извештају Канцеларије Уједињених нација за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) објављеном 2023. године, употреба дрога и даље је висока широм света, јер је у 2021. години 1 од 17 особа старости 15-64 године користила дрогу у последњих 12 месеци. Процењени број корисника је порастао са 240 милиона у 2011. години на 296 милиона у 2021. години (5,8% светске популације старости 15-64 године). Ово повећање од 23% је делом због раста становништва. Канабис је и даље најчешће коришћена дрога, са око 219 милиона корисника (4,3% глобалне одрасле популације). Истраживањем из 2021. године процењено је да је 36 милиона људи користило амфетамине, 22 милиона је користио кокаин, а 20 милиона је користило супстанце типа „екстази“ у години која је претходила истраживању. Удео корисница је већи у случају стимуланса амфетаминског типа (45% корисника су жене) и немедицинске употребе фармацеутских производа (између 45 и 49% корисника су жене), док је највећи удео мушкараца код корисника опијата (75%) и кокаина (73%). Опиоиди су и даље група дрога која највише доприносе тешким оштећењима услед њихове злоупотребе (поготово хероин), укључујући смртни исход због предозирања.
У Србији, 2022. године, према ХБСЦ истраживању, канабис је пробало 7,8% ученика 1. разреда средњих школа и гимназија, са већом учесталошћу међу дечацима у поређењу са девојчицама.
Према последњем Истраживању здравља становништва Србије, у 2019. години, код становника доби 15 и више година, неку од илегалних дрога обухваћених истраживањем (амфетамин/метафетамин, канабис, кокаин, екстази, хероин, лепак или друге испраљиве психоактивне супстанце) икада у животу је користило 4,2% становништва Србије, док је у претходних 12 месеци тај проценат износио 1,4%. Најчешће коришћена илегална дрога је канабис коју је користило 1,2% становника у претходних годину дана. Употреба осталих илегалних дрога у претходних годину дана је од 0,1% до 0,2%.
Овогодишњи Светски дан против злоупотребе и незаконите трговине дрогама је позив на следеће активности:
Подићи свест: Повећати разумевање ефикасности и исплативости стратегија превенције заснованих на доказима, наглашавајући њихов утицај на ублажавање штетности употребе дрога.
Заговарајте улагања: Подстакнути већа улагања у напоре на превенцији од стране влада, креатора политике и стручњака за спровођење закона, наглашавајући дугорочне предности ране интервенције и превенције.
Оснажити заједнице: Опремити заједнице алатима и ресурсима за спровођење иницијатива за превенцију заснованих на доказима, подстичући резилијентност (отпорност) на употребу дрога и промовишући решења која спроводи локална заједница.
Олакшати дијалог и сарадњу: Унапредити дијалог и сарадњу између заинтересованих страна како би се побољшале праксе и политике превенције засноване на доказима, подстицањем окружења која подржавају размену знања и иновација.
Промовисати креирање политике засноване на доказима: Залагати се за креирање политике засноване на доказима на националном и међународном нивоу, обезбеђујући да су политике о превенцији злоупотребе дрога засноване на научним истраживањима и засноване на најбољим праксама.
Ангажовати заједнице: Подићи свест о важности ангажовања заједнице и њеног учешћа у осмишљавању и примени ефикасних програма превенције злоупотребе дрога, оснажујући заједнице да преузму примат над напорима у превенцији.
Оснажити младе: Пружати младима знање, вештине и ресурсе да постану покретачи промена у својим заједницама, залажући се за иницијативе за превенцију злоупотребе дрога и појачавајући њихов допринос у дијалогу.
Унапредити међународну сарадњу: Подстицати међународну сарадњу и сарадњу међу владама, организацијама и заједницама у циљу развоја и имплементације стратегија заснованих на доказима за борбу против трговине дрогом и организованог криминала, препознајући глобалну природу проблема злоупотребе дрога и потребу за координисаном акцијом.
Преузето са:http://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4189
Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору са Градском Управом за опште и заједничке послове и имовину врши испитивање воде за купање на реци Сави на 3 пункта: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2024 до 10.09.2024.године. Испитивање се врши једном недељно. Последње анализе воде за купање су урађене 19.06.2024. године и задовољавају класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.
Препоруке за здравствено безбедно купање:
  • Избегавати роњење, гњурње, прскање, скакање, гледање у води
  • Надзор над купањеммале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
  • Не седети на влажном песку него на простиркама
  • Забранити приступ домаћим животињама
  • Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
  • После јаке кише не купати се 2-3 дана
  • После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
„ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ”

Центар за промоцију здравља Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” расписао је национални ликовни и литерарни конкурс на тему „ЧУВАМ СВОЈЕ ЗУБЕ, ПОНОСИМ СЕ ОСМЕХОМ” поводом обележавања XXXIV недеље здравља уста и зуба у Србији 2024. године за децу предшколског и основношколског узраста у Републици Србији. Циљ конкурса био је да се подстакне здравствено васпитни рад у вртићима и основним школама на тему оралног здравља и едукују деца о значају и начинима очувања здравља уста и зуба. На конкурс je пристигao 381 рад: од тога – 327 ликовних радова (106 из предшколских установа, 169 радова ученика и ученица од првог до четвртог разреда основне школе, 49 радова ученика и ученица од петог до осмог разреда основне школе, 2 рада из Удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима из Пирота, 1 рад из Школе за основно и средње образовање „Вуле Антић“ из Врања и 54 литерарних радова (24 рада ученика и ученица од првог до четвртог разреда основне школе и 30 радова ученика и ученица од петог до осмог разреда основне школе). Радови су пристигли из 15 окружних института и завода, 40 предшколских установа и 60 основних школа на територији Србије. У оквиру сваке категорије изабрани су најбољи радови на националном нивоу који ће бити коришћени за израду здравствено васпитних материјала, постављени на сајт Института за јавно здравље Србије и презентовани на симпозијуму здравственог васпитања у стоматологији.

Ликовни радови – категорија предшколски узраст, међу награђенима је и Игњат Драгојловић 7 година, УПВО „Полетарац“ из Никинаца.
Дана 20.јуна 2024. године, дошло је до експлозије у магацину Евројуга у Шиду. Због густог дима након експлозије, моле се грађани да:

  • не излазе без преке потребе из својих домова
  • не отварају проозоре
  • не пале клима уређаје
  • уколико постоји потреба за кретањем да користе заштитне маске којима ће прекрити уста и нос
Уколико примете отежано дисање или кашаљ да се одмах јаве у најближу здравствену станицу.
O новим информацијама, јавност ће бити благовремено обавештена.


Матијашевић др Ивана, Специјалиста хигијене
Светски дан без дувана се сваке године обележава на глобалном, али и на националном и локалном нивоу у многим земљама света. Кампања има за циљ да информише општу и стручну јавност о последицама употребе дувана, праксама дуванских компанија и о активностима Светске здравствене организације на сузбијању епидемије дувана, како би људи широм света могли да живе у здравијем окружењу и како би се заштитиле будуће генерације од последица употребе дувана. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине.

Епидемија дувана је једна од највећих претњи по јавно здравље са којом се свет икада суочио, од које умире преко 8 милиона људи широм света. Од овог броја, више од 7 милиона смртних случајева резултат је директне употребе дувана, док је око 1,3 милиона смртних случајева резултат изложености непушача дуванском диму. У Србији најмање 15 000 људи годишње умире као последица употребе дувана. У свету 1,3 милијарде људи спада у кориснике дувана при чему 80% живи у земљама са ниским и средњим приходима, где је терет оболевања и умирања као последица дувана највећи. Употреба дувана додатно доприноси сиромаштву обзиром да се део кућног буџета уместо на храну и друге основне потребе троши на куповину дувана. Такође, употреба дувана повећава трошкове здравствене заштите за лечење болести изазваних употребом дувана, као и скраћење очекиваног трајања живота и смањење квалитета живота због оболевања и/или умирања који се могу приписати употреби дувана.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске кесице и/или снус постају све популарнији међу младима. Процењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском децом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета.

Према последњим подацима из Истраживања понашања у вези са здрављем деце школског узраста у Републици Србији 2022. године, једна петина ученика узраста 11, 13 и 15 година (19,7%) је пробала електронске цигарете током живота, при чему коришћење електронских цигарета и снуса расте са узрастом. Према Истраживању о употреби дуванских и сродних производа међу популацијом старости 18-64 године у Србији које је спроведено у децембру 2023. године, више од трећине одраслог становништва (37,9%) повремено или свакодневно пуши цигарете, у највећем проценту особе у старосној групи 35-44 године. Такође, 85% становника узраста 18-64 године навело је да је изложено дуванском диму у угоститељским објектима, а 43% на свом радном месту. Истовремено скоро четвртина анкетираних (23%) наводи да је изложено аеросолима електронских цигарета, а трећина (33%) наводи да им то смета. Према резултатима овог Истраживања, пушење није дозвољено у мање од једне петине домаћинстава.

31. маја 2024. године обележио се “Светски дан борбе против дувана”. Активности поводом овог дана биле су : предавање у средњој школи “Миленко Веркић - Неша” и овом приликом главна сестра Центра за промоцију здравља, анализу, планирање и организацију здравствене заштите, одржала је предавање “Пушење или здравље - одлучите сами”, после чега је одржан и квиз на ову тему. Након тога најуспешнијој деци додељене су дипломе. На предавању су била присутна деца треће године ове средње техничке школе, као и представници дома здравља “др Драган Фундук” Пећинци.

Циљ овогодишње кампање је информисање јавности о опасностима употребе дувана, као и о пословним праксама дуванских компанија усмереним на младе обзиром да се процењује да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свету користи дуван. Такође кампања је усмерена на активности које треба преузети како би људи широм света могли да остваре своје право на здравље и здрав живот и да се заштите будуће генерације.

У оквиру спровођења Програмског задатка „Надзор над бихевиоралним факторима ризика за хроничне незаразне болести код одраслог становништва у АП Војводини“ у Заводу за јавно здравље Сремска Митровица одржана је обука тимова из домова здравља Сремског округа. Обуку је одржала Др Бојана Цањар спец. социјалне медицине у својству координатора за округ, а присутни здравствени радници упознати су са методологијом спровођења надзора и оспособљени за улогу инетрвјуера током анкетирања одрасле популације. На основу резултата истраживања, сагледаће се који су доминантни фактори ризика везани за понашање одраслог становништва Војводине одговорни за настанак хроничних незаразних болести, омогућиће се поређење наших резултата са интернационалним и одредити здравствени приоритети.

Програм је подржан од стране Покрајинског секретаријата за здравство, носилац програма је Институт за јавно здравље Војводине и предвиђено је да траје три месеца.