Home
Wednesday, 06 November 2024 11:31
Здравствено васпитна предавања Завода за јавно здравље Сремска Митровица
Written by Super User
Завод за јавно здравље Сремска Митровица је током октобра месеца одржао неколико здравствено васпитних предавања на територији општине.
Дана 17,18. и 29.10.2024. године Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је предавања ученицима Економске школе “9. Мај” у Сремској Митровици на тему “Прва помоћ у случајевима предозирања психоактивним супстанцама и акутне интоксикације алкохолом“. Предавање су одржали лекар и медицински техничар службе хитне помоћи ученицима свих првих година горе наведене школе. Присутни су имали прилику да се најпре теоријски упознају са својствима психоактивних супстанци и алкохола, њиховим штетним деловањем на људски организам и како да препознају симптоме предозирања. Затим им је представљен и практични део прве помоћи који треба да се примени до доласка стручног тима, а све у циљу спречавања погоршања здравља и повећање шансе за преживљавање унесрећеног лица.
Дана 17,18. и 29.10.2024. године Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је предавања ученицима Економске школе “9. Мај” у Сремској Митровици на тему “Прва помоћ у случајевима предозирања психоактивним супстанцама и акутне интоксикације алкохолом“. Предавање су одржали лекар и медицински техничар службе хитне помоћи ученицима свих првих година горе наведене школе. Присутни су имали прилику да се најпре теоријски упознају са својствима психоактивних супстанци и алкохола, њиховим штетним деловањем на људски организам и како да препознају симптоме предозирања. Затим им је представљен и практични део прве помоћи који треба да се примени до доласка стручног тима, а све у циљу спречавања погоршања здравља и повећање шансе за преживљавање унесрећеног лица.
Wednesday, 06 November 2024 11:22
Здравствено васпитна предавања Завода за јавно здравље Сремска Митровица
Written by Super User
Предавању на тему „Обољења срца и крвних судова“ које је одржано 22.10.2024. године присуствовали су мештани села Засавица I , као и грађани у Градском удружењу пензионера у Сремској Митровици 23.10.2024. године. Лекар специјалиста грађанима је указао на важност превентивних прегледа и усвајања здравих животних навика као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и престанак пушења.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица у току свог свакодневног рада спроводи здравствено просвећивање становништва, у виду едукација циљних група становништва, са циљем подизања стања свести наших грађана о очувању и унапређењу здравља.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица у току свог свакодневног рада спроводи здравствено просвећивање становништва, у виду едукација циљних група становништва, са циљем подизања стања свести наших грађана о очувању и унапређењу здравља.
Посебно осетљив период у току одрастања је од 14. до 17. године, одн. период адолесценције, када деца проналазе сопствени идентитет и када су највише подложна различитим негативним утицајима. Кроз предавање „Правилна исхрана у адолесценцији“ др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је у гимназији „Сава Шумановић“ у Шиду одржала предавање како би деца требало да се хране. Посебна пажња је посвећена утицају суплемената и разних енергетских пића на физичко и ментално здраље, као и на употрбеу супстанци на повећање мишићне масе код деце која вежбају у третани. Ученици III разреда су активно учествовали у дискусији, при чему су изнели и своја лична искуства.
Tuesday, 22 October 2024 12:40
ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА ПОСЛЕДЊИХ ЛАБОРАТОРИЈСКИХ АНАЛИЗА УЗОРАКА ВОДЕ ЗА ПИЋЕ СА АРТЕШКИХ ЧЕСАМА У ОПШТИНИ СРЕМСКА МИТРОВИЦА у трећем кварталу 2024. год.
Written by Super User
Published in
Higijena
Download attachments:
- Aртешке_чесме_2024_3.квартал.pdf (123 Downloads)
Ментално здравље је у данашње време веома актуелна тема. Посебно је осетљив период од 14 до 17 године, одн. период адолесценције, када деца проналазе сопствени идентитет и тада су највише подложна различитим негативним утицајима. Кроз предавање „Правилна исхрана чувар менталног здравља“ др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је у Митровачкој гимназији одржала предавање како можемо правилном исхраном да сачувамо и ојачамо наше ментално здравље. Избалансирана и правилна исхрана и физичка активност су први кораци ка побољшању концентрације и меморије, постизању самопоуздања, преузимања одговорности за своје поступке... Ученици су активно учествовали у дисусији, посебно о темама везаним за вежбање и употребу разних супстанци у току тренинга.
Поводом светског дана правилне исхране у Заводу за јавно здравље са осмехом су дочекани клинци и клинцезе из предшколске устнове „Пчелица“. Др Ивана Матијашевић, специјалиста хигијене је заједно са децом и васпитачицама дискутовала о томе који су напици здрави за наше тело а који нису и зашто. Деца су врло активно учествовала у разговору и показала велико знање за свој узраст шта је за њих добро а шта не. Након предавања обишли су лабораторију за анализу хране, где су одушевљено гледали мале експерименте.
Поводом новоотворене Школе родитељства у Дому здравља Шид, Завод за јавно здравље Сремска Митровица организовао је предавање будућим мајкама, полазницама Школе, о значају дојења за бебу, мајку и породицу, предности мајчиног млека и шта значи подршка и промоција дојења. Истом приликом одржана је и едукација здравствених радника за рад на терену по питању дојења.
More...
Wednesday, 09 October 2024 07:49
Светски дан хране – 16. октобар 2024. Октобар – месец правилне исхране
Written by Super User
„Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.
Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.
И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.
Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).
Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.
Кључне чињенице и изазови
• Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
• Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
• Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
• Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
• Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
• На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
• Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
• Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.
Шта свако од нас може да уради?
• Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу
Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.
• Усвојите здраве навике
Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.
• Подржите билошку разноврсност
Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.
• Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
1. Одржавајте хигијену
̶ Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
̶ Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
̶ Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
̶ Заштитите намирнице од инсеката и глодара.
Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.
2. Одвојте свеже од куваног
̶ Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
̶ За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
̶ Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.
Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.
3. Kувајте довољно дуго
̶ Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
̶ Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
̶ Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.
Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.
4. Чувајте храну на безбедним температурама
̶ Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
̶ Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
̶ Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.
Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.
5. Kористите исправну воду и свеже намирнице
̶ Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
̶ Бирајте свеже намирнице.
̶ Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
̶ Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.
Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.
• Читајте декларације на упакованим намирницама
Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.
• Подржите локалне произвођаче хране
Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.
• Не бацајте храну – смањите отпад од хране
Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.
Организација за храну и пољопривреду (Food and Agriculture Organization, FAO) сваке године обележава 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан”.
Храна је основна људска потреба и право дефинисано Универзалном декларацијом о људским правима.
И поред развоја пољопривредне производње у циљу обезбеђења довољних количина хране задовољавајућег квалитета, скоро 800 милиона људи широм света суочава се са глађу због ратних сукоба, неповољних временских услова и сиромаштва.
Када говоримо о праву на храну, говоримо о праву на доступност довољних количина здравствено исправне хране која треба да обезбеди основне енергетске и нутритивне потребе како би се задовољили основни принципи правилне исхране, редовни оброци и разноврсност, односно заступљеност намирница из свих група у довољним количинама. Насупрот томе, неправилна исхрана у виду прескакања оброка током дана и уноса хране велике енергетске а мале нутритивне вредности, у основи je настанка бројних хроничних незаразних болести (прекомерне тежине и гојазности, повишеног крвног притиска, шећерне болести, различитих малигних болести).
Основни принципи правилне исхране су редовност оброка током дана, правилан избор намирница које користимо у својој исхрани, начин њихове припреме, али и количина појединих намирница које свакодневно користимо.
Кључне чињенице и изазови
• Скоро четвртина деце млађе од пет година је ниже у односу на свој узраст, а 7% деце има недовољну телесну тежину за свој узраст.
• Скоро три милијарде људи у свету није у могућности да се храни у складу са принципима правилне исхране, а 2,6 милијарди жена и деце имају недостатак једног или више витамина и минерала.
• Око 2,5 милијарди одраслих и 37 милиона деце млађе од пет година је гојазно.
• Један од главних узрока глади у свету су оружани сукоби – само у 2023. години у 20 земаља у свету 135 милиона људи је гладовало због ратних сукоба.
• Мали пољопривредни произвођачи произведу око трећину укупно произведене количине хране.
• На глобалном нивоу 13% хране пропадне током жетве и транспорта, а чак 19% хране се баци у малопродаји или од стране потрошача.
• Климатске промене значајно утичу на пољопривредну производњу, а посебно неповољан утицај имају на мале пољопривредне произвођаче у сеоским домаћинствима.
• Сваке године 600 милиона људи оболи, а чак 420.000 људи изгуби живот од последица уноса здравствено неисправне хране.
Шта свако од нас може да уради?
• Бирајте сезонске намирнице и храну која се гаји у вашем окружењу
Предност треба да има сезонско воће и поврће – у сезони је јефтиније и квалитетније.
• Усвојите здраве навике
Примените принципе правилне исхране: не прескачите оброке, једите разноврсно и водите рачуна о начину припреме хране. Охрабрите чланове породице, пријатеље и друге људе у свом окружењу да се правилно хране.
• Подржите билошку разноврсност
Повећајте и подржите органску пољопривреду, заштитите усеве од штеточина, обновите рибарство и екосистем.
• Водите рачуна о правилима за безбедност намирница које користите
1. Одржавајте хигијену
̶ Обавезно перите руке сапуном и водом пре и током припреме хране.
̶ Оперите руке сапуном и топлом водом после употребе тоалета.
̶ Оперите и дезинфикујте све радне површине и прибор који сте користили за припрему хране.
̶ Заштитите намирнице од инсеката и глодара.
Бројни микроорганизми се налазе у земљи, води, ваздуху, али и животињама и људима. Њих има на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за припрему хране. Они се преносе директним контактом приликом припреме хране и тако могу да доведу до појаве различитих болести које се преносе храном.
2. Одвојте свеже од куваног
̶ Увек одвојите месо и рибу од осталих намирница приликом припреме.
̶ За припрему свежих намирница користите посебан прибор и даске за сечење.
̶ Чувајте храну у добро затвореним посудама да бисте избегли контакт између свеже и већ припремљене хране.
Свеже намирнице, а посебно месо, риба и морски плодови и њихови сокови, могу да садрже опасне микроорганизме који се могу пренети на друге намирнице приликом припреме и чувања.
3. Kувајте довољно дуго
̶ Kувајте храну темељно, посебно месо, живину, јаја и морске плодове.
̶ Пустите да супа и чорба ври неколико минута да бисте били сигурни да је температура премашила 70 °C. Уверите се да су сокови из термички обрађених меса и рибе бистре боје, а никако ружичасти.
̶ Раније припремљену храну прокувајте пре употребе.
Довољно дуга термичка обрада (кување или печење) уништава микроорганизме који могу бити опасни по здравље. Kување на температури преко 70 °C чини храну безбеднијом за употребу.
4. Чувајте храну на безбедним температурама
̶ Не остављајте скувану храну на собној температури дуже од два сата.
̶ Све свеже и скуване намирнице које се брзо кваре неопходно је чувати у фрижидеру (пожељно је на температури до 5 °C).
̶ Приликом отапања замрзнутих намирница прво их ставите у фрижидер неколико сати, а тек онда отапајте на собној температури.
Микроорганизми могу да се размножавају веома брзо уколико се храна чува на собној температури. Ако су пак температуре испод 5 °C или преко 60 °C размножавање већине микроорганизама је успорено или заустављено.
5. Kористите исправну воду и свеже намирнице
̶ Kористите исправну воду са чесме или флаширану воду за пиће или припрему хране.
̶ Бирајте свеже намирнице.
̶ Добро оперите поврће и воће под млазом хладне текуће воде пре чишћења и употребе.
̶ Проверите датум производње и рок трајања намирница на паковању.
Ако је вода узета са извора који није испитан и садржи микроорганизме, они могу да наруше здравље. Правилан одабир намирница, њихово прање и љуштење смањује ризик од заразе.
• Читајте декларације на упакованим намирницама
Декларација вам даје корисне информације о производу, његовој енергетској вредности, садржају укупних и засићених масти, садржају и врсти угљених хидрата, садржају протеина, влакнима, количини соли, алергенима, адитивима и другим састојцима.
• Подржите локалне произвођаче хране
Бирајте локално произведену храну и тако подржите мале пољопривредне произвођаче. Једите сезонске производе: јагоде и парадајз су и укуснији и нутритивно вреднији током летњих месеци, у сезони у којој успевају, иако се могу набавити и током зиме.
• Не бацајте храну – смањите отпад од хране
Планирајте оброке унапред и припремите онолико колико можете да поједете. Остатке хране донирајте народним кухињама или их искориститие за прављење компоста.
Download attachments:
- pravilna_ishrana_web_brosura.pdf (90 Downloads)
- liflet_2022_hrana.pdf (88 Downloads)
- čuvanje_namirnica,_web_brošura_1.pdf (76 Downloads)
|
|
|
