Home
Monday, 30 September 2024 10:39
Међународни дан старијих особа – 1. октобар 2024.
Written by Super User
ТЕМА: „Достојанствено старење: Важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Очекивани животни век при рођењу сада премашује 75 година у половини земаља света, за 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће до 2030. године старије особе надмашити број младих на глобалном нивоу, а ово повећање је најбрже у земљама у развоју. Ова демографска промена је значајно трансформисала пејзаж бриге, обухватајући широк спектар потреба за плаћеном и неплаћеном подршком у формалном и неформалном окружењу. Како становништво стари, потражња за свеобухватним услугама здравствене заштите, неге и социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањима као што је деменција. Као признање за ове изазове и могућности, 34. обележавање Светског дана старих биће фокусирано на тему „Достојанствено старење: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“.
Овогодишња кампања ће окупити стручњаке који ће разговарати о политикама, законима и праксама које јачају системе бриге и подршке за старије особе. Биће наглашена хитна потреба за проширењем могућности обуке и образовања у геријатрији и геронтологији, као и разматрање проблема глобалног недостатка радника за негу старих.
Најновије пројекције Уједињених нација показују да се до 2050. године предвиђа да ће број особа старијих од 65 година широм света бити више него двоструко већи од броја деце млађе од пет година и приближно исти као и број деце млађе од 12 година. Како жене имају дужи очекивани животни век у односу на мушкарце, оне су бројније у старијој доби у свим старосним категоријама. У Србији жене чине 56% популације старости од 65 до 79 година и 62% популације старије од 80 година.
Брзи раст броја људи који достижу старије животне доби наглашава значај унапређења здравља, превенције и лечења болести током читавог живота. У друштвима са старијом популацијом постаје императив прилагођавање све већем броју старијих особа које поседују различите функционалне капацитете. На способност обављања основних функција и учешћа у свакодневним активностима утичу не само лични капацитети појединца, већ и друштвено и физичко окружење у којем бораве. Подршка окружења игра кључну улогу у помагању старијим особама да одрже ниво активности и независност како напредују у годинама.
Пре седамдесет пет година, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима, монументални документ у историји људских права. Написан од стране представника из целог света са различитим правним, културним и лингвистичким пореклом, то је први документ који артикулише основна људска права која треба да буду универзално заштићена. Као признање за ову прекретницу, и гледајући у будућност која испуњава обећање да ће осигурати да све особе, укључујући све старије особе, у потпуности уживају своја људска права и основне слободе, 33. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усредсређено на тему „Испуњавање обећања Универзалне декларације о људским правима за старије особе: кроз генерације“. Догађај ће ставити у средиште пажње специфичности старијих особа широм света, за уживање њихових права и решавање кршења, и како јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет међу генерацијама нуди одржива решења за испуњење обећања одрживог Развојни циљеви.
Према резултатима Четвртог прегледа и процене Мадридског међународног плана акције о старењу (ММПАС), дискриминација заснована на старости у институцијама, ставовима и пракси и даље је распрострањена, наглашавајући недостатке у примени међународних и националних оквира за старије особе. Системске и структурне препреке често постоје за старије особе у контексту рада, животног стандарда, могућности учења и приступа услугама и ресурсима због старосних ставова, дискриминаторних закона и политика, недовољно финансирања и недостатка приступачности и приступачности, између осталог.
Ово може довести до повећане рањивости старијих особа на занемаривање, злостављање и озбиљне здравствене проблеме. Постоје и постојале су бројне интервенције осмишљене да спрече и ублаже ове претње старијим особама које, иако су биле од помоћи, нису нужно биле засноване на кохерентном и холистичком приступу људским правима старијих особа који је шире одржив. Према резултатима Четвртог прегледа и процене ММПАС, у недостатку норми и стандарда људских права, посебно када је у питању положај старијих особа на међународном нивоу, способност да се распакују сложености и промена природе дискриминације и укрштања облика дискриминације неједнакост током живота је ограничена.
Рад међународне заједнице око међугенерацијске солидарности је, изнова и изнова, кроз различите форуме показао да међугенерацијска решења, која су вођена принципима људских права, учешћа, одговорности, недискриминације и једнакости, оснаживања и законитости, могу допринети поновном распламсавању наслеђе, релевантност и активизам Универзалне декларације о људским правима оснаживањем и младих и старијих особа да помере иглу политичке воље ка испуњавању обећања Декларације за све људе кроз генерације.
Преузето са: https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4250
Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са Резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва за све генерације.
Старење становништва је главни глобални тренд који преобликује друштва широм света. Очекивани животни век при рођењу сада премашује 75 година у половини земаља света, за 25 година дуже него 1950. године. Предвиђа се да ће до 2030. године старије особе надмашити број младих на глобалном нивоу, а ово повећање је најбрже у земљама у развоју. Ова демографска промена је значајно трансформисала пејзаж бриге, обухватајући широк спектар потреба за плаћеном и неплаћеном подршком у формалном и неформалном окружењу. Како становништво стари, потражња за свеобухватним услугама здравствене заштите, неге и социјалне подршке значајно је порасла, посебно за старије особе са стањима као што је деменција. Као признање за ове изазове и могућности, 34. обележавање Светског дана старих биће фокусирано на тему „Достојанствено старење: важност јачања система неге и подршке за старије особе широм света“.
Овогодишња кампања ће окупити стручњаке који ће разговарати о политикама, законима и праксама које јачају системе бриге и подршке за старије особе. Биће наглашена хитна потреба за проширењем могућности обуке и образовања у геријатрији и геронтологији, као и разматрање проблема глобалног недостатка радника за негу старих.
Најновије пројекције Уједињених нација показују да се до 2050. године предвиђа да ће број особа старијих од 65 година широм света бити више него двоструко већи од броја деце млађе од пет година и приближно исти као и број деце млађе од 12 година. Како жене имају дужи очекивани животни век у односу на мушкарце, оне су бројније у старијој доби у свим старосним категоријама. У Србији жене чине 56% популације старости од 65 до 79 година и 62% популације старије од 80 година.
Брзи раст броја људи који достижу старије животне доби наглашава значај унапређења здравља, превенције и лечења болести током читавог живота. У друштвима са старијом популацијом постаје императив прилагођавање све већем броју старијих особа које поседују различите функционалне капацитете. На способност обављања основних функција и учешћа у свакодневним активностима утичу не само лични капацитети појединца, већ и друштвено и физичко окружење у којем бораве. Подршка окружења игра кључну улогу у помагању старијим особама да одрже ниво активности и независност како напредују у годинама.
Пре седамдесет пет година, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је Универзалну декларацију о људским правима, монументални документ у историји људских права. Написан од стране представника из целог света са различитим правним, културним и лингвистичким пореклом, то је први документ који артикулише основна људска права која треба да буду универзално заштићена. Као признање за ову прекретницу, и гледајући у будућност која испуњава обећање да ће осигурати да све особе, укључујући све старије особе, у потпуности уживају своја људска права и основне слободе, 33. обележавање Међународног дана старијих особа Уједињених нација ће бити усредсређено на тему „Испуњавање обећања Универзалне декларације о људским правима за старије особе: кроз генерације“. Догађај ће ставити у средиште пажње специфичности старијих особа широм света, за уживање њихових права и решавање кршења, и како јачање солидарности кроз једнакост и реципроцитет међу генерацијама нуди одржива решења за испуњење обећања одрживог Развојни циљеви.
Према резултатима Четвртог прегледа и процене Мадридског међународног плана акције о старењу (ММПАС), дискриминација заснована на старости у институцијама, ставовима и пракси и даље је распрострањена, наглашавајући недостатке у примени међународних и националних оквира за старије особе. Системске и структурне препреке често постоје за старије особе у контексту рада, животног стандарда, могућности учења и приступа услугама и ресурсима због старосних ставова, дискриминаторних закона и политика, недовољно финансирања и недостатка приступачности и приступачности, између осталог.
Ово може довести до повећане рањивости старијих особа на занемаривање, злостављање и озбиљне здравствене проблеме. Постоје и постојале су бројне интервенције осмишљене да спрече и ублаже ове претње старијим особама које, иако су биле од помоћи, нису нужно биле засноване на кохерентном и холистичком приступу људским правима старијих особа који је шире одржив. Према резултатима Четвртог прегледа и процене ММПАС, у недостатку норми и стандарда људских права, посебно када је у питању положај старијих особа на међународном нивоу, способност да се распакују сложености и промена природе дискриминације и укрштања облика дискриминације неједнакост током живота је ограничена.
Рад међународне заједнице око међугенерацијске солидарности је, изнова и изнова, кроз различите форуме показао да међугенерацијска решења, која су вођена принципима људских права, учешћа, одговорности, недискриминације и једнакости, оснаживања и законитости, могу допринети поновном распламсавању наслеђе, релевантност и активизам Универзалне декларације о људским правима оснаживањем и младих и старијих особа да помере иглу политичке воље ка испуњавању обећања Декларације за све људе кроз генерације.
Преузето са: https://izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-4250
Download attachments:
- BROSURA_vodic_za_aktivno_i_zdravo_starenje_(2).pdf (74 Downloads)
- Brosura_Aktivno_starenje.pdf (66 Downloads)
Tuesday, 24 September 2024 09:57
Svеtsкi dаn srcа „Акtivаn pristup mоžе dа spаsi živоtе”, 29.9.2024. gоdinе
Written by Super User
Svеtsкi dаn srcа је ustаnоvljеn 2000. gоdinе, sа ciljеm dа sе ljudimа širоm svеtа pоšаljе pоruка dа su bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа vоdеći uzrоci smrti, i dа svаке gоdinе оd njih umrе 20,5 miliоnа ljudi. Prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоnа.
Оvе gоdinе Svеtsкi dаn srcа оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm „Акtivаn pristup mоžе dа spаsi živоtе” sа snаžnоm pоruкоm dоnоsiоcimа оdluка dа је nеоphоdаn plаn акciје dа bi sе zаštitilо каrdiоvаsкulаrnо zdrаvljе. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа sе nајmаnjе 80% prеvrеmеnih smrti оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti mоžе sprеčiti коntrоlоm glаvnih fакtоrа riziка (pušеnjе, nеprаvilnа ishrаnа i fizičка nеакtivnоst).
Оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа tокоm 2023 gоdinе u Srbiјi је umrlо је 48.277 оsоbа (22.422 mušкаrаcа i 25.855 žеnа). Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, sа učеšćеm оd 49,8% u svim uzrоcimа smrti, vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Tокоm 2023. gоdinе, u struкturi smrtnоsti оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа vоdеćе mеstо pripаlо је оstаlim bоlеstimа srcа i кrvnih sudоvа (37,1%), nакоn čеgа је slеdilа smrtnоst оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnih bоlеsti (35,0%), а smrtnоst оd hipеrtеnzivnе bоlеsti bilа је nа trеćеm mеstu (22,4%).
Као nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm (АКS) је vоdеći јаvnоzdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu. U АКS spаdајu акutni infаrкt miокаrdа i nеstаbilnа аnginа pекtоris. Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АКS, u Srbiјi је u 2023. gоdini sа diјаgnоzоm АКS еvidеntirаnо 21.625 slučајеvа. Infаrкt miокаrdа diјаgnоstiкоvаn је коd 80,5%, а nеstаbilnа аngin pекtоris коd 19,5% оbоlеlih. Incidеnciја АКS iznоsilа је 207,9 nа 100.000 stаnоvniка. Оd оvоg sindrоmа 2023. gоdinе u Srbiјi је umrlо 4255 оsоbа. Stоpа smrtnоsti оd АКS iznоsilа је 36,7 nа 100.000 stаnоvniка.
Nајznаčајniјi fакtоri riziка zа pојаvu bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа su:
Pušеnjе – izаzivа јеdnu pеtinu svih каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti. Duvаn svаке gоdinе ubiје višе оd оsаm miliоnа ljudi. Svакоg dаnа sкоrо 22.000 ljudi umirе оd акtivnе ili pаsivnе izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu. Pušаči imајu dvоstruко dо trоstruко viši riziк zа pојаvu srčаnоg i mоždаnоg udаrа, u pоrеđеnju sа nеpušаčimа. Riziк је vеći uкоliко је оsоbа pоčеlа dа puši prе 16. gоdinе živоtа. Riziк rаstе sа gоdinаmа i viši је коd žеnа nеgо коd mušкаrаcа. U оdnоsu nа žеnе nеpušаčе, riziк zа pојаvu infаrкtа је 20 putа vеći коd žеnа које pušе i istоvrеmеnо коristе оrаlnа коntrаcеptivnа srеdstvа.
Nеprаvilnа ishrаnа – је nеzаvisаn fакtоr riziка, аli је pоvеzаnа i sа drugim fакtоrimа riziка zа nаstаnак каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, као štо su: gојаznоst, šеćеrnа bоlеst, pоvišеnе mаsnоćе u кrvi, pоvišеn кrvni pritisак. Prоcеnjuје sе dа око tri miliјаrdе ljudi širоm svеtа nеmа pristup bеzbеdnој i zdrаvој hrаni. Urbаnizаciја, prоmеnа nаčinа živоtа i pоvеćаnа dоstupnоst prеrаđеnе hrаnе, u pоslеdnjih 50 gоdinа dоvеli su dо nеzdrаvih prоmеnа u оbrаscimа ishrаnе. Smаtrа sе dа је nеdоvоljаn unоs vоćа i pоvrćа оdgоvоrаn zа nаstаnак 20% svih bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа. Prекоmеrnа tеlеsnа tеžinа i gојаznоst u dеčiјеm uzrаstu pоvеćаvајu riziк zа nаstаnак srčаnоg i mоždаnоg udаrа prе 65. gоdinе živоtа zа tri dо pеt putа.
Nеdоvоljnа fizičка акtivnоst – znаčајnо dоprinоsi stаrеnju кrvnih sudоvа, ubrzаvајući prоcеs аtеrоsкlеrоzе. Оdgоvоrnа је zа pојаvu sкоrо svакоg čеtvrtоg slučаја srčаnоg udаrа. Prеdstаvljа i fакtоr riziка zа nаstаnк gојаznоsti, šеćеrnе bоlеsti i pоvеćаnоg кrvnоg pritisка. Svакоdnеvnа pоlučаsоvnа šеtnjа brzim hоdоm smаnjuје riziк оd srčаnоg udаrа zа 18%, а оd mоždаnоg udаrа zа 11%.
Каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti sе mоgu sprеčiti, јеr su prоuzrокоvаnе prеvеntаbilnim fакtоrimа riziка. Оnе sе u vеliкој mеri mоgu prеvеnirаti i коntrоlisаti usvајаnjеm zdrаvih živоtnih nаviка, као štо su prаvilnа ishrаnа, rеdоvnо bаvljеnjе fizičкоm акtivnоšću i pripаdnоst каtеgоriјi nеpušаčа. Tакоđе, pоzitivаn uticај nа ljudе imа i srеdinа која pružа pоdršкu dа zdrаv izbоr zа zdrаvо srcе budе pоdјеdnако lак i dоstupаn svimа.
Акtivnоsti које trеbа prеduzеti u кrugu pоrоdicе:
Оvе gоdinе Svеtsкi dаn srcа оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm „Акtivаn pristup mоžе dа spаsi živоtе” sа snаžnоm pоruкоm dоnоsiоcimа оdluка dа је nеоphоdаn plаn акciје dа bi sе zаštitilо каrdiоvаsкulаrnо zdrаvljе. Svеtsка fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа sе nајmаnjе 80% prеvrеmеnih smrti оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti mоžе sprеčiti коntrоlоm glаvnih fакtоrа riziка (pušеnjе, nеprаvilnа ishrаnа i fizičка nеакtivnоst).
Оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа tокоm 2023 gоdinе u Srbiјi је umrlо је 48.277 оsоbа (22.422 mušкаrаcа i 25.855 žеnа). Bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа, sа učеšćеm оd 49,8% u svim uzrоcimа smrti, vоdеći su uzrок umirаnjа u Srbiјi. Tокоm 2023. gоdinе, u struкturi smrtnоsti оd bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа vоdеćе mеstо pripаlо је оstаlim bоlеstimа srcа i кrvnih sudоvа (37,1%), nакоn čеgа је slеdilа smrtnоst оd ishеmiјsкih bоlеsti srcа i cеrеbrоvаsкulаrnih bоlеsti (35,0%), а smrtnоst оd hipеrtеnzivnе bоlеsti bilа је nа trеćеm mеstu (22,4%).
Као nајtеži оbliк ishеmiјsкih bоlеsti srcа, акutni коrоnаrni sindrоm (АКS) је vоdеći јаvnоzdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nекоliко dеcеniја i u zеmljаmа u rаzvојu. U АКS spаdајu акutni infаrкt miокаrdа i nеstаbilnа аnginа pекtоris. Prеmа pоdаcimа pоpulаciоnоg rеgistrа zа АКS, u Srbiјi је u 2023. gоdini sа diјаgnоzоm АКS еvidеntirаnо 21.625 slučајеvа. Infаrкt miокаrdа diјаgnоstiкоvаn је коd 80,5%, а nеstаbilnа аngin pекtоris коd 19,5% оbоlеlih. Incidеnciја АКS iznоsilа је 207,9 nа 100.000 stаnоvniка. Оd оvоg sindrоmа 2023. gоdinе u Srbiјi је umrlо 4255 оsоbа. Stоpа smrtnоsti оd АКS iznоsilа је 36,7 nа 100.000 stаnоvniка.
Nајznаčајniјi fакtоri riziка zа pојаvu bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа su:
Pušеnjе – izаzivа јеdnu pеtinu svih каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti. Duvаn svаке gоdinе ubiје višе оd оsаm miliоnа ljudi. Svакоg dаnа sкоrо 22.000 ljudi umirе оd акtivnе ili pаsivnе izlоžеnоsti duvаnsкоm dimu. Pušаči imајu dvоstruко dо trоstruко viši riziк zа pојаvu srčаnоg i mоždаnоg udаrа, u pоrеđеnju sа nеpušаčimа. Riziк је vеći uкоliко је оsоbа pоčеlа dа puši prе 16. gоdinе živоtа. Riziк rаstе sа gоdinаmа i viši је коd žеnа nеgо коd mušкаrаcа. U оdnоsu nа žеnе nеpušаčе, riziк zа pојаvu infаrкtа је 20 putа vеći коd žеnа које pušе i istоvrеmеnо коristе оrаlnа коntrаcеptivnа srеdstvа.
Nеprаvilnа ishrаnа – је nеzаvisаn fакtоr riziка, аli је pоvеzаnа i sа drugim fакtоrimа riziка zа nаstаnак каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, као štо su: gојаznоst, šеćеrnа bоlеst, pоvišеnе mаsnоćе u кrvi, pоvišеn кrvni pritisак. Prоcеnjuје sе dа око tri miliјаrdе ljudi širоm svеtа nеmа pristup bеzbеdnој i zdrаvој hrаni. Urbаnizаciја, prоmеnа nаčinа živоtа i pоvеćаnа dоstupnоst prеrаđеnе hrаnе, u pоslеdnjih 50 gоdinа dоvеli su dо nеzdrаvih prоmеnа u оbrаscimа ishrаnе. Smаtrа sе dа је nеdоvоljаn unоs vоćа i pоvrćа оdgоvоrаn zа nаstаnак 20% svih bоlеsti srcа i кrvnih sudоvа. Prекоmеrnа tеlеsnа tеžinа i gојаznоst u dеčiјеm uzrаstu pоvеćаvајu riziк zа nаstаnак srčаnоg i mоždаnоg udаrа prе 65. gоdinе živоtа zа tri dо pеt putа.
Nеdоvоljnа fizičка акtivnоst – znаčајnо dоprinоsi stаrеnju кrvnih sudоvа, ubrzаvајući prоcеs аtеrоsкlеrоzе. Оdgоvоrnа је zа pојаvu sкоrо svакоg čеtvrtоg slučаја srčаnоg udаrа. Prеdstаvljа i fакtоr riziка zа nаstаnк gојаznоsti, šеćеrnе bоlеsti i pоvеćаnоg кrvnоg pritisка. Svакоdnеvnа pоlučаsоvnа šеtnjа brzim hоdоm smаnjuје riziк оd srčаnоg udаrа zа 18%, а оd mоždаnоg udаrа zа 11%.
Каrdiоvаsкulаrnе bоlеsti sе mоgu sprеčiti, јеr su prоuzrокоvаnе prеvеntаbilnim fакtоrimа riziка. Оnе sе u vеliкој mеri mоgu prеvеnirаti i коntrоlisаti usvајаnjеm zdrаvih živоtnih nаviка, као štо su prаvilnа ishrаnа, rеdоvnо bаvljеnjе fizičкоm акtivnоšću i pripаdnоst каtеgоriјi nеpušаčа. Tакоđе, pоzitivаn uticај nа ljudе imа i srеdinа која pružа pоdršкu dа zdrаv izbоr zа zdrаvо srcе budе pоdјеdnако lак i dоstupаn svimа.
Акtivnоsti које trеbа prеduzеti u кrugu pоrоdicе:
- Оbеzbеditi prаvilnu ishrаnu
- Zаbrаniti pušеnjе u dоmаćinstvu
- Оgrаničiti glеdаnjе tеlеviziје i sеdеnjе zа rаčunаrоm коd кućе
- Оrgаnizоvаti акtivnоsti nа оtvоrеnоm – vоžnjа biciкlоm, šеtnjа ili rаd u bаšti.
- Pоvеćаnjе кvаlitеtа fizičкоg vаspitаnjа u šкоlаmа
- Fоrmirаnjе bеzbеdnih tеrеnа zа fizičке акtivnоsti
- Оbеzbеđivаnjе prаvilnе ishrаnе u šкоlаmа, bоlnicаmа i rаdnim оrgаnizаciјаmа
- Zаbrаnа pušеnjа u rаdnim оrgаnizаciјаmа, bоlnicаmа i šкоlаmа
- Uticај nа lокаlnе dоnоsiоcе оdluка dа lокаlnе zајеdnicе pоstаnu zdrаvе zајеdnicе.
Tuesday, 24 September 2024 09:41
Светски дан контрацепције, 26. септембар 2024. године
Written by Super User
Светски дан контрацепције, 26. септембар 2024. године
Светски дан контрацепције се обележава сваке године 26. септембра. Kампања је покренута 2007. године на глобалном нивоу, са циљем да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашања тако да се омогући свим сексуално активним особама, посебно младима, информисан избор о њиховом сексуалном и репродуктивном здрављу. Ову кампању подржава коалицијa међународних невладиних организација, владиних организација и стручних удружења која се баве сексуалним и репродуктивним здрављем.
Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу. У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, 26. септембар – Светски дан контрацепције обележиће се организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Универзални приступ услугама које се односе на сексуалну и репродуктивну здравствену заштиту укључујући планирање породице, информисање и образовање, као и интеграцију репродуктивног здравља у националне стратегије и програме, препознати су у Агенди одрживог развоја кроз циљеве везане за здравље (циљ 3) и циљеве везане за родну равноправност (циљ 5).
Планирање породице омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Планирање породице је, такође, питање сексуалних и репродуктивних права.
Светска здравствена организација се залаже за промоцију планирања породице и контрацепције креирањем смерница заснованих на доказима о безбедности и пружању услуга контрацепције и обезбеђивању људских права у програмима контрацепције.
Савремене методе контрацепције обухватају: комбиновану хормонску контрацепцију (у виду таблета, фластера, вагиналног прстена и депо инјекција), прогестагенску хормонску контрацепцију (у виду таблета, вагиналног прстена, депо инјекција и импланата), интраутерину контрацепцију (у виду интраутериних уложака са бакром и интраутериних система са левоноргестрелом), баријерну контрацепцију (у виду мушких и женских кондома, дијафрагми и цервикалних капа), спермициде, вољну стерилизацију жене и мушкарца и хитну контрацепцију.
Традиционални методи контрацепције су: апстиненција, методи засновани на одређивању периода тзв. плодних дана (на основу мерења базалне температуре, календара менструације или карактеристика цервикалне слузи), метод прекинутог сношаја (coitus interruptus) и метод лактационе аменореје.
У Републици Србији претежно се примењују традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честа су суочавања са нежељеном трудноћом и прибегавање индукованом абортусу. У литератури се као најчешћи разлози за некоришћење савремених метода контрацепције наводе забринутост због нежељених ефеката и заблуде о дугорочним ефектима на плодност. Неким женама може бити забрањено да користе контрацепцију од стране мужа, партнера или родбине, неке могу да се осећају стигматизовано због тога што желе да користе контрацепцију, а неке не знају за контрацепцију, не могу да јој приступе или не могу да је приуште.
У Републици Србији, 26. септембар – Светски дан контрацепције обележиће се организовањем различитих едукативно-промотивних активности са циљем промоције значаја очувања сексуалног и репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних савремених метода контрацепције.
Више информација на: https://www.who.int/reproductivehealth/en/
Tuesday, 20 August 2024 09:54
Информације о квалитету воде за купање на реци Сави
Written by Super User
Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору са Градском Управом за опште и заједничке послове и имовину врши испитивање воде за купање на реци Сави на 3 тачке: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2024. до 10.09.2024.године. Испитивање се врши једном недељно. Последње узорковање воде за купање је урађено 14.08.2024. године и резултати физичко-хемијских и микробиолошких анализа задовољавају класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.
Препоруке за здравствено безбедно купање:
1. Избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
Препоруке за здравствено безбедно купање:
1. Избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
Published in
Higijena
Thursday, 15 August 2024 08:26
Информације о квалитету воде за купање на реци Сави
Written by Super User
Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору са Градском Управом за опште и заједничке послове и имовину врши испитивање воде за купање на реци Сави на 3 тачке: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2024. до 10.09.2024.године. Испитивање се врши једном недељно. Последње узорковање воде за купање је урађено 07.08.2024. године и резултати физичко-хемијских и микробиолошких анализа задовољавају класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.
Препоруке за здравствено безбедно купање:
- 1. Избегавати роњење, гњурање, прскање, скакање, гледање у води
- 2. Надзор над купањем мале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
- 3. Не седети на влажном песку него на простиркама
- 4. Забранити приступ домаћим животињама
- 5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
- 6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
- 7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА
Published in
Higijena
Monday, 12 August 2024 09:38
МЕЂУНАРОДНИ ДАН МЛАДИХ - 12. АВГУСТ: „Од ’кликова’ до напретка: Дигитални путеви младих за одрживи развој“
Written by Super User
Међународни дан младих обележава се сваке године 12. августа, указујући међународној заједници на питања младих и истичући потенцијал младих као партнера у данашњем глобалном друштву.
Идеју за Међународни дан младих предложили су 1991. године млади људи који су се окупили у Бечу (Аустрија) на првој сесији Светског форума младих Уједињених нација. Форум је препоручио да се прогласи Међународни дан младих, посебно у сврхе прикупљања средстава и промоције, како би се подржао Омладински фонд Уједињених нација у партнерству са омладинским организацијама.
Генерална скупштина Уједињених нација је 1999. године подржала препоруку Светске конференције министара омладине (Лисабон, 8-12. август 1998. г) да 12. август буде проглашен Међународним даном младих (А/РЕС/54/120). Током последње две деценије обележавања Међународног дана младих, велик број иновативних актуелних тема је обрађено, укључујући ментално здравље, међугенерацијску солидарност, безбедне просторе за младе и грађански ангажман.
Глобални извештај о старењу УН из марта 2021. године наглашава да, упркос недостатку истраживања, млади људи и даље пријављују баријере везане за узраст у различитим сферама живота, као што су запошљавање, политичко учешће, здравље и правда. Извештај такође идентификује међугенерацијске интервенције, као једну од три кључне стратегије за борбу против „ејxизма“ („агеисм“ - дискриминације на основу старосне доби). Међугенерацијске активности, такође, могу довести до већег осећаја друштвене повезаности и јачања међугенерацијске солидарности.
Тема за 2024. годину
Тема Међународног дана младих за 2024. годину је „Од ‘кликова’ до напретка: дигитални путеви младих за одрживи развој“. Тема наглашава кључну везу између дигитализације и убрзања достизања циљева одрживог развоја, наглашавајући кључну улогу младих у овом трансформативном процесу.
Конкретно, овогодишња тема има за циљ да:
1. истражи инструменталну улогу технологија и података у убрзавању напора ка постизању Циљева одрживог развоја, укључујући улогу младих у унапређењу дигиталне транзиције;
2. представи разноврсна и фокусирана дигитална решења и иновације које воде млади на глобалном и националном нивоу, а која доприносе одрживом развоју;
3. обезбеди базу знања за заинтересоване стране, као што су млади, цивилно друштво и националне владе, као и релевантне агенције УН, да приступе подацима и увидима о овој теми.
МЛАДИ
Половина људи на нашој планети има 30 или мање година, а очекује се да ће до краја 2030. г. достићи 57%. Анкета показује да 67% младих верује у бољу будућност, а највећи оптимисти по овом питању су млади узраста од 15 до 17 година.
Мреже младих
Према Агенди УН за младе, младима се мора дати одговорност да предводе иницијативе и повезују се са доносиоцима одлука.
Током 2022. године, основана је Мрежа младих за квалитет ваздуха и представља удружење омладинских организација, неформалних група, појединаца и институција, која подстиче и промовише активну и позитивну улогу учешћа младих у заштити животне средине. Мрежа окупља преко 25 актера и 40 појединаца са циљем залагања за креирање и спровођење иницијатива и волонтерских активности у вези са квалитетом ваздуха доступним свим младима у Србији.
У августу 2022. године, Мрежа је израдила нацрт прве Омладинске декларације о чистом ваздуху у Србији кроз заједнички рад преко 700 младих из различитих делова Србије. По први пут, Декларација на једном месту обједињује стратегије заговарања и препоруке за акционе планове заштите ваздуха у заједници.
Млади и УНИЦЕФ
Дечији фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ) је у Србији покренуо У-Репорт, иновативну платформу креирану да прикупи мишљења младих и пружи им прилику да изразе своје идеје. Учешће младих значи да су млади укључени у доношење одлука за своје заједнице. Грађански ангажман је важан за развој грађанских вредности, друштвеног поверења и јачање демократских вредности, а нарочито укључивањем најугроженијих група, као што су девојке, Роми и младе особе са инвалидитетом. Такође, неопходно је развијање дугорочне стратегије за подизање свести младих о њиховом праву да учествују у питањима од њиховог интереса, која би подстакла младе да учествују и изразе свој глас на локалном и националном нивоу управљања, како би утицали на јавну политику.
Програм сарадње УНИЦЕФ-а са Србијом од 2021. до 2025. године, који је усклађен са националним развојним приоритетима и Оквиром сарадње Уједињених нација за одрживи развој, посебно скреће пажњу на адолесценте и младе. Морају се предузети кораци како би се осигурало да сви адолесценти и адолесценткиње у Србији, нарочито они најугроженији и најмаргинализованији, могу да остваре своја права и свој пуни потенцијал, буду оснажени да утичу на процесе доношења одлука на свим нивоима и учествују у креирању решења са циљем изградње мирних, инклузивних и одрживих заједница и друштва у којима се сви поштују.
Млади и Светска здравствена организација (СЗО)
Идеје, вештине, доприноси младих, као и њихов ангажман су кључни за успех политика и програма који имају за циљ унапређење здравља и благостања младих.
СЗО је посвећена ангажовању и партнерству са младим људима и проналажењу најбољих начина да их оснажи, подржи њихову акцију, промовише партнерства и обезбеди њихово признање и видљивост. Више него икад потребне су идеје, енергија и вођство младих да би се изградила здравија, сигурнија и праведнија будућност.
СЗО препознаје и укључује младе као партнере, актере и креаторе промена у свом раду и посвећена је ангажовању младих на много различитих начина кроз иницијативе као што су:
• Омладински савет, који окупља мреже младих из здравствених и нездравствених средина из целог света како би пружио савете генералном директору СЗО о глобалном здрављу и другим здравственим и развојним питањима;
• Омладински центар у оквируGlobal Health Workforce Network, са циљем да се систематски укључују питања здравствене радне снаге младих која се односе на запошљавање, праксу и радно окружење у сектору здравствене и социјалне заштите;
• Глобални модел СЗО, који организује Светска федерација удружења Уједињених нација, у сарадњи са СЗО, коју предводе студенти широм света;
• Центар за брифинг СЗО пружа образовне услуге студентима и младим професионалцима из различитих дисциплина кроз интерактивне брифинге (лицем у лице или виртуелне) о темама јавног здравља.
http://izjzv.org.rs
Идеју за Међународни дан младих предложили су 1991. године млади људи који су се окупили у Бечу (Аустрија) на првој сесији Светског форума младих Уједињених нација. Форум је препоручио да се прогласи Међународни дан младих, посебно у сврхе прикупљања средстава и промоције, како би се подржао Омладински фонд Уједињених нација у партнерству са омладинским организацијама.
Генерална скупштина Уједињених нација је 1999. године подржала препоруку Светске конференције министара омладине (Лисабон, 8-12. август 1998. г) да 12. август буде проглашен Међународним даном младих (А/РЕС/54/120). Током последње две деценије обележавања Међународног дана младих, велик број иновативних актуелних тема је обрађено, укључујући ментално здравље, међугенерацијску солидарност, безбедне просторе за младе и грађански ангажман.
Глобални извештај о старењу УН из марта 2021. године наглашава да, упркос недостатку истраживања, млади људи и даље пријављују баријере везане за узраст у различитим сферама живота, као што су запошљавање, политичко учешће, здравље и правда. Извештај такође идентификује међугенерацијске интервенције, као једну од три кључне стратегије за борбу против „ејxизма“ („агеисм“ - дискриминације на основу старосне доби). Међугенерацијске активности, такође, могу довести до већег осећаја друштвене повезаности и јачања међугенерацијске солидарности.
Тема за 2024. годину
Тема Међународног дана младих за 2024. годину је „Од ‘кликова’ до напретка: дигитални путеви младих за одрживи развој“. Тема наглашава кључну везу између дигитализације и убрзања достизања циљева одрживог развоја, наглашавајући кључну улогу младих у овом трансформативном процесу.
Конкретно, овогодишња тема има за циљ да:
1. истражи инструменталну улогу технологија и података у убрзавању напора ка постизању Циљева одрживог развоја, укључујући улогу младих у унапређењу дигиталне транзиције;
2. представи разноврсна и фокусирана дигитална решења и иновације које воде млади на глобалном и националном нивоу, а која доприносе одрживом развоју;
3. обезбеди базу знања за заинтересоване стране, као што су млади, цивилно друштво и националне владе, као и релевантне агенције УН, да приступе подацима и увидима о овој теми.
МЛАДИ
Половина људи на нашој планети има 30 или мање година, а очекује се да ће до краја 2030. г. достићи 57%. Анкета показује да 67% младих верује у бољу будућност, а највећи оптимисти по овом питању су млади узраста од 15 до 17 година.
Мреже младих
Према Агенди УН за младе, младима се мора дати одговорност да предводе иницијативе и повезују се са доносиоцима одлука.
Током 2022. године, основана је Мрежа младих за квалитет ваздуха и представља удружење омладинских организација, неформалних група, појединаца и институција, која подстиче и промовише активну и позитивну улогу учешћа младих у заштити животне средине. Мрежа окупља преко 25 актера и 40 појединаца са циљем залагања за креирање и спровођење иницијатива и волонтерских активности у вези са квалитетом ваздуха доступним свим младима у Србији.
У августу 2022. године, Мрежа је израдила нацрт прве Омладинске декларације о чистом ваздуху у Србији кроз заједнички рад преко 700 младих из различитих делова Србије. По први пут, Декларација на једном месту обједињује стратегије заговарања и препоруке за акционе планове заштите ваздуха у заједници.
Млади и УНИЦЕФ
Дечији фонд Уједињених нација (УНИЦЕФ) је у Србији покренуо У-Репорт, иновативну платформу креирану да прикупи мишљења младих и пружи им прилику да изразе своје идеје. Учешће младих значи да су млади укључени у доношење одлука за своје заједнице. Грађански ангажман је важан за развој грађанских вредности, друштвеног поверења и јачање демократских вредности, а нарочито укључивањем најугроженијих група, као што су девојке, Роми и младе особе са инвалидитетом. Такође, неопходно је развијање дугорочне стратегије за подизање свести младих о њиховом праву да учествују у питањима од њиховог интереса, која би подстакла младе да учествују и изразе свој глас на локалном и националном нивоу управљања, како би утицали на јавну политику.
Програм сарадње УНИЦЕФ-а са Србијом од 2021. до 2025. године, који је усклађен са националним развојним приоритетима и Оквиром сарадње Уједињених нација за одрживи развој, посебно скреће пажњу на адолесценте и младе. Морају се предузети кораци како би се осигурало да сви адолесценти и адолесценткиње у Србији, нарочито они најугроженији и најмаргинализованији, могу да остваре своја права и свој пуни потенцијал, буду оснажени да утичу на процесе доношења одлука на свим нивоима и учествују у креирању решења са циљем изградње мирних, инклузивних и одрживих заједница и друштва у којима се сви поштују.
Млади и Светска здравствена организација (СЗО)
Идеје, вештине, доприноси младих, као и њихов ангажман су кључни за успех политика и програма који имају за циљ унапређење здравља и благостања младих.
СЗО је посвећена ангажовању и партнерству са младим људима и проналажењу најбољих начина да их оснажи, подржи њихову акцију, промовише партнерства и обезбеди њихово признање и видљивост. Више него икад потребне су идеје, енергија и вођство младих да би се изградила здравија, сигурнија и праведнија будућност.
СЗО препознаје и укључује младе као партнере, актере и креаторе промена у свом раду и посвећена је ангажовању младих на много различитих начина кроз иницијативе као што су:
• Омладински савет, који окупља мреже младих из здравствених и нездравствених средина из целог света како би пружио савете генералном директору СЗО о глобалном здрављу и другим здравственим и развојним питањима;
• Омладински центар у оквируGlobal Health Workforce Network, са циљем да се систематски укључују питања здравствене радне снаге младих која се односе на запошљавање, праксу и радно окружење у сектору здравствене и социјалне заштите;
• Глобални модел СЗО, који организује Светска федерација удружења Уједињених нација, у сарадњи са СЗО, коју предводе студенти широм света;
• Центар за брифинг СЗО пружа образовне услуге студентима и младим професионалцима из различитих дисциплина кроз интерактивне брифинге (лицем у лице или виртуелне) о темама јавног здравља.
http://izjzv.org.rs
Дана 02.08.2024. године у поподневним часовима је у Шиду избио пожар у фабрици хидро и термо изолационих материјала "Фрагмат С" на адреси Бранка Ерића бб. Према нашим сазнањима пожар је угашен брзом реакцијом ватрогасне службе и није било повређених.
Због густог дима након пожара, моле се грађани да:
- не излазе без преке потребе из својих домова
- не отварају проозоре
- не пале клима уређаје
- уколико постоји потреба за кретањем да користе заштитне маске којима ће прекрити уста и нос
Уколико примете отежано дисање или кашаљ да се одмах јаве у најближу здравствену станицу.
O новим информацијама, јавност ће бити благовремено обавештена.
др Татјана Рогулја-Орељ, спец.хигијене
More...
Friday, 02 August 2024 06:36
Светска недеља дојења 1–7. августа 2024. године и Национална недеља промоције дојења 30.септембра – 7. октобра 2024. године
Written by Super User
„Будимо ближе – подршка током дојења за све”
Светска недеља дојења обележава се сваке године у првој недељи августа, у више од 170 земаља света у циљу повећања знања и свести о значају и предностима дојења. Светска алијанса за подршку дојењу (енгл. World Alliance for Breastfeeding Action, WABA) покренула је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.
Национална недеља дојења у Србији традиционално се обележава 40. календарске недеље и симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење. Ове године Национална недеља дојења обележава се од 30. септембра до 7. октобра под истим слоганом као и наступајућа Светска недеља промоције дојења: „Будимо ближе – подршка током дојења за све”.
Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Оно садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија.
Светска и Национална недеља дојења 2024. имају за циљ да:
• Информишу људе о заступљености дојења, колико је дојење важно за здравље мајке и бебе, али и о постојећим неједнакостима које се односе на подршку дојењу.
• Подстакну акције за смањење неједнакости у подршци дојењу, са посебним фокусом на вулнерабилне групе.
• Учврсте праксу дојења ради смањења социјалних разлика.
• Покрену и укључе ипојединце и организације како би се побољшала њихова међусобна сарадња, али и укљученост у активности за подршку и промоцију дојења као најоптималнијег начина исхране.
Посебно је важно да се оснаже и подрже осетљиве групе у циљу повећања стопа дојења, што је од значаја нарочито у време ванредних и кризних ситуација како би се смањиле неједнакости које постоје у друштву.
Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је међутим и подршка шире околине: организација цивилног друштва, влада, креатора здравствене политике, здравствених система и здравствених радника, саветника за дојење, послодаваца, пријатеља, као и заједнице у целини.
У оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему дојења. Циљ активности кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности колики је значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој, заштита и унапређење здравља и детета и мајке, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама, и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.
Поводом обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље традиционално расписују конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Мајчино млеко је најбоља храна од првог дана”. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
Светска недеља дојења обележава се сваке године у првој недељи августа, у више од 170 земаља света у циљу повећања знања и свести о значају и предностима дојења. Светска алијанса за подршку дојењу (енгл. World Alliance for Breastfeeding Action, WABA) покренула је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.
Национална недеља дојења у Србији традиционално се обележава 40. календарске недеље и симболично представља трајање трудноће. Циљ је да се укаже на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој и истакне значај подршке трудницама, бабињарама, мајкама дојиљама и породици да остваре успешно дојење. Ове године Национална недеља дојења обележава се од 30. септембра до 7. октобра под истим слоганом као и наступајућа Светска недеља промоције дојења: „Будимо ближе – подршка током дојења за све”.
Дојење представља најједноставнији, најздравији и најекономичнији начин да се обезбеди задовољење потреба новорођенчета за правилном исхраном. Мајчино млеко је потреба сваког новорођенчета, одојчета и детета до навршене друге године живота. Састав и количина мајчиног млека прилагођени су узрасту детета и његовим потребама. Оно садржи све што је потребно за физички, психички, социјални, емоционални и сазнајни развој, развој свих чула (вид, мирис, слух, додир, укус) и интелигенције (говора и језика) и штити од многих инфекција и алергија.
Светска и Национална недеља дојења 2024. имају за циљ да:
• Информишу људе о заступљености дојења, колико је дојење важно за здравље мајке и бебе, али и о постојећим неједнакостима које се односе на подршку дојењу.
• Подстакну акције за смањење неједнакости у подршци дојењу, са посебним фокусом на вулнерабилне групе.
• Учврсте праксу дојења ради смањења социјалних разлика.
• Покрену и укључе ипојединце и организације како би се побољшала њихова међусобна сарадња, али и укљученост у активности за подршку и промоцију дојења као најоптималнијег начина исхране.
Посебно је важно да се оснаже и подрже осетљиве групе у циљу повећања стопа дојења, што је од значаја нарочито у време ванредних и кризних ситуација како би се смањиле неједнакости које постоје у друштву.
Дојење није искључива одговорност жена – заштита, промоција и подршка дојењу је колективна друштвена одговорност. Подршку мајкама које доје могуће је обезбедити на различите начине. Традиционално, подршку пружа ужа, али и шира породица. Потребна је међутим и подршка шире околине: организација цивилног друштва, влада, креатора здравствене политике, здравствених система и здравствених радника, саветника за дојење, послодаваца, пријатеља, као и заједнице у целини.
У оквиру обележавања Светске и Националне недеље дојења биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему дојења. Циљ активности кампање је скретање пажње здравствене и шире јавности колики је значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој, заштита и унапређење здравља и детета и мајке, као и указивање на значај пружања подршке и помоћи трудницама, и мајкама дојиљама да остваре успешно дојење.
Поводом обележавања Светске и Националне недеље дојења Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” и мрежа института/завода за јавно здравље традиционално расписују конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Мајчино млеко је најбоља храна од првог дана”. Циљ конкурса је да се подстакне здравственоваспитни рад у предшколским установама и основним школама на тему подршке дојењу као најоптималнијем начину исхране новорођенчади и одојчади.
|
|
|
