Home
Завод за јавно здравље Сремска Митровица као и сваке године, тако и ове 2019. године, обележио је 10. мај, Међународни дан физичке активности, као један од значајних датума из Календара јавног здравља. Овај дан обележио се под слоганом: “Кретањем до здравља”.
Тим поводом Завод за јавно здравље Сремска Митровица учествовао је на манифестацији-кросу коју је основна школа “Јован Јовановић Змај” из Јарка организовала на свом терену за своје ученике. На кросу су учествовала деца од првог до четвртог, а потом од петог до осмог разреда. Прва три ученика који су били најбољи добили су дипломе.
Ова манифестација медијски је пропраћена како би се јавност упознала о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања. Физичка активност уз неправилну исхрану, нове/модерне технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести код целокупног становништва, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. С тога смо сви заједно, Град Сремска Митровица, градска управа за образовање, затим здравство и социјалну заштиту обележили овај датум а све у циљу очувања и унапређења здравственог стања наше деце и становништва.

Као финални резултат националног пројекта Активни млади за здравији живот: здравље, животни стилови и физичка форма младих који је током 2015. и 2016. године финансирало Министарство омладине и спорта Републике Србије, објављен је национални Водич за физичку активност и исхрану младих. Водич на једноставан, директан и илустративан начин информише општу популацију о значају физичког вежбања и здраве исхране у расту и развоју омладине. Поред тога, у Водичу се налазе опште препоруке о обиму и типу активности и нутритивним потребама за децу узраста од 14 до 18 година.
У Водичу за физичку активност и исхрану ученика промовише се редовна физичка активност и здрава исхрана за ученике средњих школа у Србији. У њему су сажете информације из релевантних научних и стручних извора у један избалансирани план редовне физичке активности и здраве исхране. У водичу се наглашавају важност комбиновања редовне физичке активности и здраве исхране, као и смањење обима седентарних понашања. Читајући водич ученици ће сазнати које су то препоручене врсте, обим и интензизет физичких активности, као и нутритивне потребе које могу позитивно утицати на њихово здравље и физичку форму, односно смањити ризике од каснијег настанка гојазности, хроничних обољења као што су дијабетес тип 2, срчана обољења, остеопороза и неки типови канцера. Читаоци водича ће добити савете како могу сами, у друштву пријатеља или фамилије да планирају физичку активност и здраву исхрану током сваког дана, односно како да препоруке водича постану део њихове свакодневнице.
Обавезан домаћи задатак за све родитеље као и омладинце. Да ли је омладина довољно активна? Да ли омладина има једноставан приступ здравој исхрани? Колико се трудите да своју децу едукујете о здравом начину живота? Да ли подстичете своју децу да се баве неким спортом, било каквом физичком активношћу? Комплетан документ можете преузети у Download зони.
Сваке године у свету преко 1,35 милиона људи изгуби живот, а више десетина милиона буде лакше или теже повређено у саобраћајним незгодама. Повреде у саобраћају заузимају осмо место међу свим узроцима превременог умирања, док су код деце узраста 5-14 година и младих одраслих особа узраста 15-29 година оне водећи узрок смрти и инвалидитета.
Сходно томе, међу многобројним активностима намењеним побољшању безбедности и смањењу броја настрадалих у саобраћају, Генерална Скупштина Уједињених нација донела је одлуку о одржавању Глобалних недеља безбедности на путевима у циљу скретања пажње стручне и опште јавности на различите факторе и активности који могу допринети смањењу броја и последица саобраћајних незгода.
Глобалне недеље обележавају се сваке друге године са фокусом на различите теме из области безбедности у саобраћају. Ове године ће, у складу са најновијом Резолуцијом Генералне скупштине Уједиљених нација (А / РЕС / 70/260 -“Побољшање глобалне безбедности на путевима”), у периоду од 6. до 12. маја 2019. године, у свим земљама чланицама Уједињених нација бити обележена Пета глобална УН недеља безбедности на путевима под темом „Лидерство за безбедност на путевима“ и слоганом „СПАСИМО ЖИВОТЕ # ПРОГОВОРИМО“ ("SAVE LIVES # SPEAK UP").
Ова тема истиче потребу за јачим и посвећенијим вођством како би се унапредила безбедност на путевима у државама и заједницама широм света, што је кључно за постизање циљева безбедности на путевима, укључујући и Специфичне циљеве одрживог развоја који се односе на смањење броја смртних исхода и повреда у саобраћају за 50% до 2020. године (циљ 3.6) и омогућавање безбедних, приступачних и одрживих транспортних система свима до 2030. године (циљ 11.2).
Циљ ове недеље јесте:
  • да се пружи прилика сваком појединцу да искаже потребу за снажним вођством и потребу за конкретним интервенцијама и акцијама заснованим на доказима које ће допринети већој безбедности на путевима,
  • да се инспиришу сви они доносиоци одлука у владама, међународним агенцијама, невладиним организацијама, фондацијама, образовним установама и другим релевантним институцијама који имају кључну улогу за унапређење безбедности у саобраћају, да предузму конкретне акције приказивањем примера снажног вођства за безбедност на путевима.
У нашој земљи, као и у већини других земаља у свету, повреде у саобраћају и даље представљају велики јавноздравствени проблем. Само у току 2017. године, у саобраћајним незгодама 579 лица је изгубило живот, док је 21.277 повређено, од чега свако шесто лице теже. Међу децом узраста до 14 година, 17 их је погинуло, а 1.501 повређено на српским путевима у 2017. години. Сваки трећи смртни исход деце предшколског (1-6 година) и сваки други смртни исход деце школског узраста (7-19 година) настаје услед последица саобраћајног трауматизма.

Пре више од 150 година Ignaz Semmelwieis (1818-1865) показао је да је пуерперална сепса заразна болест која се ширила од болесника до болесника рукама здравствених радника. Од тада, многе су студије показале да су контаминиране руке одговорне за преношење инфекција.
Због тога увек треба наглашавати неопходност редовне хигијене руку, као једне од најважнијих мера за спречавање болничких инфекција у здравственим установама. Одговорност је здравствене установе да осигура одговарајући број места за хигијену руку и средства на бази алкохола, која су лако доступна свим здравственим радницима.
Као и претходних година и ове године 5. мај се обележава као Светски дан хигијене руку у здравственим установама. Ове године, основна порука је “Чиста нега за све-у твојим је рукама”, са циљем да се постигне узиверзална покривеност здравственом заштитом, односно постизање бољег здравља и добробити за све људе, приступ квалитетним здравстеним услугама и сигурним, ефикасним и приступачним лековима и вакцинама. Превенција и сузбијање болничких инфекција, укључујући и хигијену руку, је основна мера за постизање ових циљева.
У оквиру спровођења Кампање за хигијену руку током 2019. године, организована је едукација здравствених радника задужених за сузбијање и превенцију болничких инфекција, на којој су између осталог, презентована и два упитинка Светске здравствене организације: за самопроцену хигијене руку и оквир процене за превенцију и сузбијање болничких инфекција на нивоу установе.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института/завода за јавно здравље и Стоматолошким факултетом Универзитета у Београду у периоду од 13. до 19. маја 2019. године на територији Србије обележава XXИX Недељу здравља уста и зуба. Ове године кампања се обележава под слоганом „ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ЧУВАМО ОД НАЈРАНИЈЕГ УЗРАСТА”.
Циљеви ове кампање, која се у Србији обележава од 1991. године, су:
  • Указати на значај оралног здравља и на то да се применом адекватних мера добро орално здравље може одржати током читавог живота.
  • Утицати на побољшање здравља уста и зуба деце и на стварање навике правилног одржавања хигијене и примену мера неопходних за очување оралног здравља.
  • Допринети да се повећа број људи са очуваним оралним здрављем.
  • Подстицати доносиоце одлука за подршку мерама за унапређење оралног здравља становништва.
  • Мобилисати све секторе друштва на заједничке акције које имају за циљ промоцију оралног здравља.
  • Мотивисати појединце, породице, заједнице и доносиоце одлука за активан однос према унапређивању оралног здравља, свако у свом домену.
Боравак у природи, иако га лекари препоручују, носи са собом и одређене ризике, између осталог и ризик излагања векторским заразним болестима.
Векторске заразне болести су болести чији узрочник (бактерија, вирус, рикеција, паразит) извесно време, пре него што доспе у свог домаћина, проведе у вектору (комарац, крпељ и различите друге врсте инсеката). Након такозваног спољашњег периода инкубације (време неопходно да вектор постане заразан), вектор преноси узрочника заразних болести на осетљивог домаћина (човек, животиња) убодом/уједом.
Светска здравствена организација (СЗО) је у циљу подизања свести целокупне светске јавности о значају и важности редовне физичке активности у очувању и унапређењу доброг здравља и благостања 10. маја 2002. године покренула глобалну иницијативу за обележавање међународног дана физичке активности.
Овај дан се и у нашој земљи обележава под слоганом „Kретањем до здравља”. Физичка неактивност уз неправилну исхрану, нове технологије и урбанизацију представља важан фактор ризика за настанак хроничних незаразних болести, а код школске деце може да утиче и на неправилан развој тела и настанак деформитета. Процењује се да се милион смртних случајева годишње у европском региону СЗО деси због физичке неактивности. У Европском региону СЗО приближно 31% особа старијих од 15 година је недовољно физички активно, а више од половине становника Европе није довољно физички активно да би задовољило здравствене препоруке.
Према подацима из истраживања здравља становништва Србије у 2013. години 43,6% становника бавило се седентерним типом посла, за разлику од 2006. године када је тај проценат био 31,1% и 2000. године када је тај проценат износио 25,2%. Резултати су показали да су жене (48,3%) у Србији склоније седентарном стилу живота од мушкараца (38,7%).