Светски дан срца установљен је 2000. године са циљем да се јавност широм света информише о значају и мерама превенције болести срца и крвних судова. Према најновијим подацима Светске федерације за срце (СФС) и Светске здравствене организације (СЗО), болести срца и крвних судова представљају глобални водећи узрок смртности, односећи око 20,5 милиона живота сваке године. Процењује се да данас више од 620 милиона људи живи са неким кардиоваскуларним проблемом, при чему су најчешћи акутни инфаркт миокарда и мождани удар.
У Републици Србији ситуација прати овај глобални тренд и подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” потврђују да је готово 50% свих узрока смрти у нашој земљи последица кардиоваскуларних обољења. Међутим, и до 80% превремених кардиоваскуларних догађаја може се успешно спречити па су посебно важне активности јавног здравља.
Слоган 2026: „Болест срца може бити неприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ни један откуцај!” Фокус је усмерен на:
- Препознавање скривених, немих симптома срчаних болести који често пролазе непримећени
- Едукацију популације о атипичним и скривеним симптомима срчаних проблема (нпр. тиха хипертензија, необјашњив умор, благе аритмије)
- Активности ка доносиоцима одлука да имплементирају званичне националне стратегије и обезбеде универзалан приступ кардиолошкој нези и превентивним скрининзима
Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести:
Међу најзначајније факторе ризика који директно доприносе развоју кардиоваскуларних болести (КВБ) убраја се група метаболичких и бихејвиоралних поремећаја:
- Повишен крвни притисак (хипертензија) – узрок преко 10,8 милиона смртних случајева годишње
- Употреба дуванских производа – више од 8 милиона смртних исхода
- Повишен ниво шећера у крви
- Хронична физичка неактивност
- Прекомерна телесна маса и гојазност – узрок 3,7–5 милиона превремених смртних исхода
- Еколошки фактори – аерозагађење, близу 4 милиона кардиоваскуларних смрти годишње
10 корака до бољег здравља и здравијег срца:
- Важније је шта једете, а не колико једете! Не прескачите оброке, бирајте намирнице према нутритивној вредности и искључите пржење и поховање.
- Планирајте оброке унапред. Избегавајте високо прерађене намирнице, пекарске производе и брзу храну.
- Искључите алкохол или смањите његов унос на минимум.
- Крећите се! Минимум 150–300 минута умерене физичке активности недељно.
- Уведите „активни транспорт” – пешачење, бицикл, степенице уместо лифта.
- Реците одлучно НЕ дувану и никотину.
- Заштитите се од пасивног пушења.
- Одржавајте пожељну телесну масу.
- Сазнајте свој кардиоваскуларни ризик код лекара.
- Управљајте стресом кроз свесне паузе и технике дисања.
Обележавање: Светски дан срца обележава се 29. септембра кроз широку мрежу глобалних и локалних активности које организују чланови и партнери Светске федерације за срце. Овај важан датум биће испраћен бројним јавним манифестацијама, стручним предавањима, трибинама, као и спортским и културним догађајима широм планете.
У нашој земљи, Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, у сарадњи са мрежом окружних института и завода за јавно здравље, традиционално планира реализацију здравственоваспитних активности. Кроз предавања, јавне трибине и базаре здравља, грађани ће имати прилику да бесплатно преконтролишу своје факторе ризика, посаветују се са лекарима и добију смернице како да унапреде здравље свог срца.
Извор: www.batut.org.rs
