У свету је крајем 2017. године 22 милиона особа инфицираних ХИВ-ом било на антиретровирусној терапији што је троструко више него 2010. године (осам милиона), односно чак 36 пута више него 2000. године (611.000), али и даље то је тек половина свих особа инфицираних ХИВ-ом у свету. У складу са најновијим препорукама СЗО свих 37 милиона особа које живе са ХИВ-ом треба да буду на АРВ терапији, односно лечење треба започети чим се ХИВ инфекција дијагностикује, најбоље у раном стадијуму, да би ефекти терапије били не само добробит за особе инфициране ХИВ-ом, у смислу дугог и квалитетног живота, већ и да би се редуковао пренос ХИВ-а на друге особе.
У циљу елиминације ХИВ инфекције као јавноздравственог проблема потребно је да у свакој земљи до 2020. године 90% свих особа инфицираних ХИВ-ом буде дијагностиковано, затим да 90% дијагностикованих ХИВ + особа буде на лечењу антиретовирусним лековима и да 90% особа на лечењу има немерљиву количину вируса у крви. Ако би се достигли глобални циљеви могло би да се спречи да 21 милион особа умре од АИДС-а, односно да се спречи да се 28 милиона особа инфицира ХИВ-ом до 2030. године.
У западној Европи половина новодијагностикованих особа инфицираних ХИВ-ом је дијагностикована у касном стадијуму ХИВ инфекције, слично као и у нашој земљи. Касно постављена дијагноза ХИВ инфекције је повезана са повећаним ризиком од оболевања и умирања, слабијим одговором на терапију, повећаним трошковима здравствене заштите и повећаним ризиком за даље преношење. Касно дијагностикована ХИВ инфекција значи да особа има 11 пута већу вероватноћу да умре унутар годину дана од тестирања него ако је тестирана након прве изложености ХИВ-у.
Министарство здравља Владе Републике Србије је крајем 2017. године иницирало израду предлога Стратегије за превенцију и контролу ХИВ инфекције и АИДС-а у Републици Србији за период 2018–2025, са пратећим средњорочним Акционим планом 2018–2021, која је усвојена од стране Владе Републике Србије крајем јула 2018. године. У стратешком документу акценат је стављен на превенцију и повећање обима тестирања на ХИВ у здравственим установама и у заједници у циљу раног дијагностиковања инфицираних особа, као и на лечење и подршку особа које живе са ХИВ-ом, заштиту људских права и елиминацију стигме и дискриминације према особама инфцираним ХИВ-ом и популацијама у већем ризику, успостављање стандарда квалитета у програмима превенције и парњачке подршке и обезбеђивање стратешких информација за акцију.
У борби против стигме и дискриминације особа које живе с ХИВ-ом значајна је улога не само актуелне политике, законодавства и институција, већ и заједнице у целини. Стигма и дискриминација према особама које живе са ХИВ-ом у Србији и њихови узроци и последице прожимају све нивое/структуре друштва. Стигма и дискриминација су главна препрека у спровођењу превентивних активности, а једна од последица је мали број особа које се одлучују на тестирање на ХИВ.
У нашој земљи се овај меморијал (International AIDS Candlelight Memorial) обележава 16. пут под слоганом „СНАЖНИЈЕ ЗА ЗДРАВЉЕ И ПРАВА ОСОБА КОЈЕ ЖИВЕ СА ХИВ-ом”организовањем пригодних активности које су усмерене ка промоцији здравих стилова живота и информисању о доступним услугама на локалу, препознавању и смањењу ризичног понашања, промоцији значаја правовременог тестирања на ХИВ праћеног саветовањем код особа које су имале неки ризик у ближој или даљој прошлости, као и стварању неосуђујућег окружења за особе инфициране ХИВ-ом, односно поштовању људских права особа инфицираних ХИВ-ом на рад, образовање и лечење.