Home
Светска недеља дојења сваке године се обележава у више од 170 земаља света како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу. Светска алијанса за подршку дојењу (Wорлд Аллианце фор Бреастфеединг Ацтион – WАБА) иницирала је ову кампању како би се интензивирале активности на заштити, промоцији и подршци дојењу, а сваке године пажња је усмерена на различите теме од значаја за дојење.
Светска здравствена организација (СЗО) и Уницеф (УНИЦЕФ) су 1989. године препоручили водич „Десет корака до успешног дојења”, као одговор на све очигледнији агресивни продор произвођача млечне формуле, који су током низа година доста допринели драстичном смањењу дојења у целом свету. Оваква ситуација утицала је и на усвајање и креирање Међународног кодекса за забрану рекламирања адаптиране млечне формуле, који је данас део законодавства већине европских земаља.
Званични датум Светске недеље дојења на глобалном нивоу је од 1 до 7. августа, али се државама, организацијама и институцијама предлаже да за обележавање и активности поводом Светске недеље дојења изаберу најприкладније датуме у њиховим земљама. У нашој земљи Национална недеља промоције дојења обележава се 40. недеље у години која симболично представља трајање трудноће, а ове године обележиће се у периоду од 3. до 10. октобра под слоганом „ИСТУПИ ЗА ДОЈЕЊЕ – ЕДУКУЈ И ПОДРЖИ”.
Обзиром да је у току сезона купања, поред чињенице да купање и пливање неоспорно доприноси нашем здрављу, постоје и одређени здравствени ризици (заразне болести и инфекције) којима смо током ових активности изложени. Уопштено говорећи, ризик од заразе је утолико већи уколико је нека водена површина мања и слабије проточна, јер се лакше засити штетним материјама и микроорганизмима, који воде порекло или из живе и неживе природе или потичу од самих купача. Из тих разлога од природних водених површина за купање је најсигурније море (томе доприноси и присуство морске соли), а најнеповољније су мале стајаће воде, барице и слично. Што се тиче базена, они могу да буду беспрекорно чисти и савршено сигурни или пак врло несигурни ако се одржавање запусти, што у потпуности зависи од људског фактора.
Многа наша језера, стари речни рукавци и слично имају особине стајаће воде и то треба имати на уму приликом купања.
Завод за јавно здравље Сремска Митровица према уговору склопљеном са Градском Управом за опште и заједничке послове и имовину вршу испитивање воде за купање на реци Сави на 3 пункта: Стари Мост „Мала Плажа“, Диспанзер на Сави и и на почетку плаже, код кајакашког клуба „Вал“ у периоду од 01.06.2022 до 10.09.2022.године, и иапитивање се врши једном недељно. Последње анализе воде за купање су урађене 27.07.2022. године и задовољавају класу III (површинска вода класа III може се користи за купање и рекреацију) према Уредби о граничним вредностима загађујућих материја у површинским и подземним водама и седименту и роковима за њихово достизање "Службени гласник РС", број 50/2012.
Препоруке за здравствено безбедно купање:
1. Избегавати роњење, гњурње, прскање, скакање, гледање у води
2. Надзор над купањеммале деце (у плићаку је вода најзагађенија)
3. Не седети на влажном песку него на простиркама
4. Забранити приступ домаћим животињама
5. Приликом уласка у воду постепено се расхладити, не улазити нагло загрејан
6. После јаке кише не купати се 2-3 дана
7. После купања ОБАВЕЗНО СЕ ИСТУШИРАТИ ЧИСТОМ ВОДОМ СА ТУШЕВА

. Матијашевић др Ивана
. Специјалиста хигијене
Стално расхлађујте свој дом
Трудите се да вам животни простор увек буде расхлађен. Идеално би било одржавати собну температуру испод 32оЦ током дана, односно испод 24оЦ током ноћи. Ово је нарочито важно за децу узраста до 2 године, особе старије од 60 година, као и за хроничне болеснике.
Искористите ноћни ваздух да расхладите свој дом. Отворите све прозоре и држите ролетне (шалоне, засторе) подигнуте током ноћи и раног јутра, када је спољашна температура нижа.
Смањите топлотно оптерећење у свом стану или кући у најтоплијем делу дана. Затворите прозоре и прозорске засторе, посебно оне на сунчаној страни. Искључите вештачко осветљење и све електричне уређаје који вам нису неопходни.
Окачите влажне чаршаве на отворене прозоре како бисте расхладили ваздух у соби, уколико немате клима уређај. Ако вам је стамбени простор климатизован, затворите врата и прозоре и штедите струју коју не користите за расхлађивање.
Вентилатори могу делимично да расхладе просторију, али при температури изнад 35оЦ не могу да спрече опасност од појаве поремећаја здравља изазваних топлотом.

Не излажите се топлоти
Пређите у најхладнију просторију у стану, поготово ноћу.
Ако немате могућности да расхладите свој стан/кућу, проводите 2–3 сата дневно у расхлађеном простору ван куће (на пример у климатизованим јавним зградама).
Избегавајте боравак напољу у току најтоплијег дела дана (од 10 до 17 часова).
Колико можете, избегавајте напорне физичке активности. Ако морате да их обављате, чините то у току најхладнијег дела дана, што је обично између 4:00 и 7:00 часова ујутру.
Боравите у хладу.
Не остављајте децу, као ни животиње, у паркираним возилима.

Завод за јавно здравље Сремска Митровица и Црвени крст обележили су заједничком акцијом Светски дан без дувана 31.маја 2022. године, којом су пренели основну поруку овогодишње кампање – да дуван, поред негативних последица на здравље људи, има и негативан утицај на нашу животну средину. На ову тему, волонтери Црвеног крста и представник Завода за јавно здравље разговарали су са ученицима средње медицинске школе „Драгиња Никшић“ и Прехрамбено-хемијске и шумарске школе, одражана су два предавања, која су се због заинтересованости за тему претворила у интерактивни разговор и размену мишљења и искустава. Истим поводом, здравствени радници Завода за јавно здравље и Дома здравља Сремска Митровица организовали су базар здравља у месној заједници „Сава“, који су посетили грађани који су желели да бесплатно провере своје здравствено стање и добију корисне савете.
Ученици су научили да се сваке године у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана, крче се шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину; само 3 цигарете загаде ваздух више него пола сата рада мотора аутомобила; један опушак загади 10л воде; опушци у земљи убијају корисне глисте итд.
На иницијативу Министарства здравља и Републичке стручне комисије за ментално здравље месец јун проглашен је Националним месецом менталног здравља у Републици Србији. Носилац активности је Клиника за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", уз подршку Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мреже института и завода за јавно здравље и здравствених установа.
Ментално здравље не представља само одсуство менталног поремећаја, већ обухвата стање благостања у којем свака особа остварује свој потенцијал, суочава се са свакодневним стресом и представља стање у коме особа може продуктивно да ради и у могућности је да допринесе својој заједници. Ментално здравље представља свеукупну психолошку, емоционалну и друштвену добробит особе и утиче на то како људи мисле, осећају и раде. Захваљујући менталном здрављу у стању смо да се адаптирамо на промене и да излазимо на крај са проблемима. Ментално здравље је један од приоритета јавног здравља с обзиром на оптерећење које ментални поремећаји узрокују у здравственом, социјалном и економском смислу.
Људи често брину само о свом физичком здрављу запостављајући ментално здравље. Као што се могу јавити проблеми са физичким здрављем, свакоме се могу десити проблеми са менталним здрављем који се уз адекватну помоћ и подршку могу превазићи. Важно је имати свест о томе да свакодневни живот у различитим аспектима може да представља изазов и потешкоћу за појединца, а да одређен вид заштите представља издвајање времена за бављење собом – својим осећањима. Поред разговора са блиским особама (породицом, пријатељима) понекад нам је потребна и стручна помоћ. Важно је разговарати о менталном здрављу како овај појам не би био погрешно схваћен и представљао табу тему. Плашећи се стигматизације, људи често не потраже стручну помоћ и на тај начин запостављају своје ментално здравље. Промоција менталног здравља је стога важан део свеукупне промоције здравља и подразумева активности које треба да обезбеде подржавајуће окружење за здраве стилове живота, физичко и ментално здравље. Промоција менталног здравља такође подразумева едукативан рад са становништвом на свим нивоима почев од најмлађег узраста, као и подизање нивоа свести о важности разумевања проблема менталног здравља и значаја које оно има за целокупни развој друштва.
Page 1 of 44